Da li je nervozu izazvalo sumnjivo dugo brojanje u CIK-u ili želja za promenom vlasti bila veća kod visokog predstavnika Valentina Incka nego u narodu? Da li se radi o ljutnji poraženih zato što su bili uvereni u pobedu, ili o nezadovoljstvu pobednika što nisu dobili i člana Predsedništva?

Sudeći po našim medijima, ništa se dramatično na severu Kosova i Metohije ne dešava, naprotiv zabava se odvija nesmanjenim tokom. Zato se i moramo zapitati da li je moguće da smo do te mere otupeli, izgubili osećaj solidarnosti i osećaj pripadnosti nacionalnoj zajednici.

Svojim nesebičnim i nenametljivim življenjem među nama, više nego li svojim riječima, ovaj Sveti Starac i cjelosni Čovjek Crkve Božje Hristove, probudio je evo ovih dana skrivenu dobrotu, čovječnost i bogoljublje i bratoljublje u hiljadama duša.

Srbi sa Kosova i Metohije su već decenijama samo reč na tom ''starom dokumentu“ i, kako stvari trenutno stoje, počev od sopstvene države Srbije pa do svih međunarodnih institucija, biće na tom dokumentu još dugo, tražeći ljudska prava.

Ovaj tekst nije nikakva analiza, već sećanje iz prve ruke. Ne nudim komentar ni rešenje iz prostog razloga jer ih nemam. Ko su i odakle su ljudi koji su nam pomagali da odbranimo Krajinu, ko ih je i sa kojim naređenjima poslao – mislio sam da znam, ali ne znam.

Ključ svih pomenutih „slučajeva“ jeste izborna baza, koja je u nacionalno duboko  podijeljenim društvima kao što je BiH naprosto nacionalno strukturisana. Uvođenje konstitutivnosti sva tri naroda u cijeloj BiH, pod svojevremenim pritiscima iz Sarajeva i Brisela, imalo bi smisla samo pod uslovom da su i relativno ravnomjerno distribuirani na cijeloj teritoriji zemlje.

Izručenje Srbiji vrućeg krompira koji se zove Ejup Ganić poslednja je neugodnost koju su srpske vlasti zaista želele da dožive u Beogradu. Za njih, njegovo izručenje bilo bi katastrofa jer tada ne bi imali drugog izbora, osim da mu sude.

Ako "stranci" i dalje budu istrajavali na staroj paradigmi, što im preostaje? Miljenici na političkoj i stranačkoj sceni su im na demokratskim izborima uglavnom poraženi, projekti propali. No, ako ne može kroz institucije, može izvaninstitucionalno, dakle putem rušenja nemiljeničke vlasti kroz prosvjede.

Velika Britanija imala je znatnog udela u pripremanju južnoslovenske države proglašene 1. decembra 1918. godine. U toj državi više su obraćali pažnju na Hrvate i Zagreb nego na Srbe i Beograd. To je kulminiralo avgusta 1939. pritiskom na kneza Pavla Karađorđevića da stvori Banovinu Hrvatsku.

Tada i sada kao glavni kandidati najčešće su spominjani mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkopi bački Irinej, žički Hrizostom, niški Irinej, zahumsko-hercegovački Grigorije, banjalučki Jefrem, braničevski Ignjatije…