Хашки суд нема никакву сврху осим да буде политички инструмент својих западних спонзора. Као и други међународни трибунали, доносећи своје судове о ратовима других, он пружа прилику западним лидерима да себе ставе у позицију моралне супериорности у односу на слабије државе.

Пошто је косовски министар полиције поменуо специјалце, а наш председник рекао реч „рат“, север Косова би могао  да буде и место сукоба већих размера независно од мишљења МСП. Тамо је започео један процес који ће резултирати мини ратом или добијањем посебног статуса.

На конференцији су били предочени нови подаци који приказују необјективност и једностраност Хашког трибунала: у примени правних норми, у нарушавању начела процесног права, у испитивању сведока и вештака. 

За десет година на северу Косова није откривен ниједан починилац нити једног злочина. Није се, нити ће се сазнати, ни ко се све и због чега крио на северу, није се сазнало какви су све ликови и са каквих све потерница пронашли своју „сигурну кућу“ на северу Косова.

Подразумева се да је Западу „био потребан“ велики злочин у Сребреници, и заиста одмах након пада тог града, НАТО је интервенисао и довео до краја рат у Босни. Док су бомбардовали мете босанских Срба, Американци су помогли Хрватима да покрену „Операцију Олуја“.

Изјаве о томе како „никаква прича о подели не долази у обзир“ једнако су честе као и оне где се, што је еуфемизам, помиње да „не може једна страна да изгуби све, а друга да добије све“. То је, дакле, прича о подели која долази са највиших места у Србији.

Читаоци морају знати шта је тај официр ЈНА радио у Вуковару, односно на шта је имао утицај а на шта не. Као неко ко је учесник у догађајима, мислим да имам право да изнесем своје мишљење о свему што се тамо дешавало.

Да ли је српска резерва интервенисала па није успела, или уопште није ушла у бој – не може се утврдити. Тек, повлачење десног крила пренесе се на цео фронт, чиме је битка изгубљена... У Косовском боју погинула су и оба државна поглавара: турски султан Мурат Први и српски кнез Лазар.

Чланак Ђорђа Станковића заправо је наставак полемике, започете јула прошле године, поводом поднетог захтева за рехабилитацију генерала Милана Недића, уз обрушавање на све оне који другачије мисле од аутора, на првом месту „ревизионисте у институтима и појединце у Одељењу за историју“.

Ми смо, очигледно, спремни да убијамо српске војнике; ми смо спремни да ризикујемо оно што се еуфемистички зове "колатерална штета" за српске, а такође и косовске, цивиле. Али, нисмо спремни да пошаљемо америчке војнике у битку.