петак, 18. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Документи > Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) Републике Србије и организације Северно-атлантског уговора (НАТО)
Документи

Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) Републике Србије и организације Северно-атлантског уговора (НАТО)

PDF Штампа Ел. пошта
Документи   
недеља, 15. март 2015.

ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (ИПАП) РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ СЕВЕРНО-АТЛАНТСКОГ УГОВОРА (НАТО)

Напомена: Цеo документ у PDF формату можете видети овде.

САДРЖАЈ:

ПРВО ПОГЛАВЉЕ - ПОЛИТИЧКИ И БЕЗБЕДНОСНИ ОКВИР

СПОЉНА И БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА

Сарадња са НАТО/Партнерство за мир

Процес интеграције у ЕУ

Регионална сарадња, односи са суседима и остала питања регионалне стабилности

Сарадња са међународним организацијама – УН, ОЕБС и Савет Европе

1.2. УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА И ЕКОНОМСКЕ РЕФОРМЕ

1.2.1. Људска права

1.2.2. Владавина права

1.2.3. Актуелни безбедносни изазови, борба против тероризма, контрола наоружања и заштита од “сајбер” криминала

1.2.4. Економске реформе

1.2.5. Јачање демократске контроле оружаних снага

ДРУГО ПОГЛАВЉЕ - ОДБРАМБЕНА И ВОЈНА ПИТАЊА

2.1. Политика одбране

2.2. Оквири реформе одбране

2.3. Планирање одбране

2.4. Питања интероперабилности и учешће у мултинационалним операцијама

2.5. Економија одбране

ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ - ЈАВНА ДИПЛОМАТИЈА, НАУЧНА САРАДЊА, СИСТЕМ УПРАВЉАЊА КРИЗАМА И ПЛАНИРАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

3.1. Стратегија јавног информисања

3.2. Допринос безбедности кроз научну сарадњу

3.3. Систем управљања кризама и планирање у ванредним ситуацијама

ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ - ЗАШТИТА ТАЈНИХ ПОДАТАКА

МАТРИЦА АКТИВНОСТИ

 

ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (Individual Partnership Action Plan – ИПАП) РЕПУБЛИКА СРБИЈА – НАТО

 

ПРВО ПОГЛАВЉЕ

ПОЛИТИЧКИ И БЕЗБЕДНОСНИ ОКВИР

СПОЉНА И БЕЗБЕДНОСНА ПОЛИТИКА

Сарадња са НАТО/Партнерство за мир

У оквиру програма Партнерство за мир (ПзМ), Република Србија намерава да развија дугорочну, суштинску и конкретну сарадњу са Организацијом Северно-атлантског уговора (НАТО). Ово партнерство ће допринети остваривању стратешких циљева осигурања безбедности и трајне стабилизације региона Западног Балкана и процеса његове евроинтеграције.

Од приступања програму „Партнерство за мир“ 2006. године, Република Србија и НАТО континуирано унапређују међусобну сарадњу и дијалог. Република Србија види Индивидуални акциони план партнерства као оквир за даље јачање те сарадње, без тежње за чланством; и као средство за ангажовање у свеобухватним реформским процесима који ће олакшати и подстаћи пружање подршке НАТО, као и билатералне подршке чланица Алијансе. Основана је Радна група за координацију примене Индивидуалног акционог плана партнерства.

Република Србија жели да унапреди политички дијалог са НАТО-ом и партнерима из ПзМ у складу са својим националним интересима. Такође, сматра корисним унапређење практичне сарадње у областима као што су, на пример, питања јавне дипломатије, нови безбедносни изазови, Иницијатива за јачање интегритета, поверилачког фонда ПзМ намењеног лакшем уништавању и складиштењу вишка муниције, као и примене Резолуције СБ УН 1325. Република Србија ће наставити добру сарадњу са контакт амбасадом за сарадњу са НАТО (CPE), као и Војном канцеларијом за везу НАТО у Београду (MLO), ради лакше реализације ових активности.

Сарадња Војске Србије и КФОР-а је веома добра и наставља да се развија у позитивном правцу. Република Србија је истакла, а Алијанса примила на знање, забринутост Републике Србије у вези са одлукама НАТО-а о смањивању присуства КФОР-а на терену и наставку процеса тзв. „дефиксације“ историјских, културних и верских споменика. Успостављање безусловне слободе кретања за све остаје заједнички циљ од посебног значаја.

Процес интеграције у ЕУ

За Републику Србију, приступање Европској унији (ЕУ) представља стратешки спољнополитички циљ. Као модерно демократско друштво, засновано на европским вредностима, Република Србија у потпуности дели вредности на којима почива ЕУ и прихвата „Копенхашке критеријуме”. Демократија, социјална свест, отворена тржишна привреда, ефикасна државна управа, мирно решавање спорова и поштовање других народа и култура, представљају суштинске вредности које Република Србија дели са чланицама Европске уније.

Република Србија наставља да напредује ка интеграцији у ЕУ. Република Србија је 2008. године са ЕУ закључила Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), од 2009. године примењује Прелазни трговински споразум са ЕУ, а у марту 2012. остварила је статус кандидата за чланство у ЕУ. ССП је ступио на снагу 1. септембра 2013. године, чиме је Република Србија стекла статус придружене земље ЕУ. У складу са одлуком Европског савета из јуна 2013. да са Републиком Србијом отпочне преговоре о приступању ЕУ, Савет за опште послове је 17. децембра 2013. усвојио Преговарачки оквир. Прва Међувладина конференција између ЕУ и Републике Србије одржана је 21. јануара 2014. у Бриселу, означивши почетак приступних преговора. Ово представља историјски корак и прекретницу у односима између Републике Србије и ЕУ.

У складу са својим прокламованим циљевима, Република Србија изражава спремност да у предстојећем периоду усвоји и примени правне тековине ЕУ као и да спроведе ССП. Ојачаће административне и институционалне капацитете у циљу примене стандарда ЕУ, као и способност примене програма и пројеката ЕУ.

Без обзира на захтевност и дуготрајност процеса ЕУ интеграције, он и даље представља најважнији процес на унутрашњем и међународном плану за даље напредовање Републике Србије и модернизацију њеног друштва, као и унапређење њеног демократског потенцијала.

1.1.3. Регионална сарадња, односи са суседима и остала питања регионалне стабилности

Регионална сарадња је приоритет спољне политике Републике Србије.

Република Србија ће наставити да унапређује билатералне односе са суседима и земљама региона кроз јачање политичког дијалога и унапређење економске и културне сарадње, јачање инфраструктурних веза и прекограничне сарадње. Посебна пажња биће посвећена унапређењу сарадње у области безбедности и енергетске безбедности. У реализацији ових активности, водиће се рачуна о препорукама и потребама у вези са процесом евроинтеграција.

Република Србија је чланица бројних мултилатералних регионалних организација, иницијатива и споразума и остаје потпуно привржена даљем јачању регионалне сарадње. Република Србија је посебно заинтересована за сарадњу у области регионалних безбедносних иницијатива и форумима, као што су Центар за регионалну безбедносну сарадњу (RACVIAC), Форум министара одбране земаља ЈИЕ (SEDM), Центар за контролу малог и лаког наоружања у југоисточној и источној Европи (SEESAC), Регионална иницијатива о миграцијама, азилу и повратку избеглица (MARRI) и Регионални савет за сарадњу (RCC). Република Србија је показала спремност да на креативан начин омогући свим представницима учешће у регионалним разговорима и наставиће да се ангажује у том погледу.

Република Србија је потпуно посвећена доприносу стабилности у региону. Априла 2013. године активно и конструктивно ангажовање Републике Србије у дијалогу уз посредовање ЕУ резултирало је доношењем Првог споразума о принципима за нормализацију односа (Први споразум), након чега је у мају исте године усвојен и План имплементације. Имплементација Првог споразума се наставила и већ је дала неке конкретне и позитивне резултате на терену, с крајњим циљем да се обезбеди достојанствен живот, сигурност и просперитет за све грађане.

Министарства, посебне организације и службе Владе предузеће потребне мере и активности ради пуне имплементације споразума и наставиће са применом већ постигнутих договора у процесу техничког дијалога. Обезбеђење безусловне слободе кретања за све остаје питање од посебног значаја и биће предмет континуиране сарадње.

Сарадња са међународним организацијама – УН, ОЕБС и Савет Европе

Република Србија је у потпуности посвећена вредностима које представљају окосницу Уједињених нација (УН), Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) и Савета Европе. Она сарађује са сваком од ових организација ради унапређења практичне примене тих вредности и стандарда и кроз учешће у низу реформских иницијатива. Република Србија ће јачати своје капацитете за учешће у међународним мировним операцијама под окриљем и са мандатом УН. Током председавања ОЕБС-ом 2015. године, Република Србија ће пружити пуни допринос циљевима Организације и јачању свеобухватне безбедности. Република Србија је усвојила 79 конвенција и протокола Савета Европе, а у току је потврђивање преосталих седам конвенција чији је Република Србија потписник. Република Србија ће наставити активну сарадњу са сваком од ових међународних организација у оквиру Резолуције СБ УН 1244, у циљу јачања безбедности, стабилности, демократских вредности и људских права за све њене грађане.

1.2. УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА И ЕКОНОМСКЕ РЕФОРМЕ

1.2.1. Људска права

Поштовање и заштита људских права дубоко су укорењени у Уставу Републике Србије и њеном законодавству. Важне области укључују унапређење родне равноправности, јачање мултикултуралног дијалога, мере за борбу против дискриминације и унапређење положаја припадника осетљивих група (нарочито деце, жена, особа са инвалидитетом, ЛГБТ особа, старијих), заштита националних мањина и заједница, већа инклузија Рома, као и смањење сиромаштва.

1.2.2. Владавина права

Република Србија ће наставити са спровођењем свеобухватних реформи како би се обезбедила владавина права и поштовање међународних стандарда.

Примењиваће се мере у циљу јачања независности, транспарентности, одговорности и ефикасности правосуђа. Ове мере обухватају спровођење нове Стратегије о реформи правосуђа, усвојене јула 2013. и њеног пратећег Акционог плана; консолидовање надлежних правосудних институција; професионалну обуку и реформу система извршења кривичних санкција. Закон о јавним бележницима и Закон о извршењу и обезбеђењу су увели у правни систем нове правосудне професије, као што су јавни бележници – нотари и извршитељи. Применом поменутих прописа очекује се смањење броја заосталих предмета и ефикасније поступање у систему правосуђа.

Посебно ће се појачати борба против корупције и организованог криминала. Борба против корупције је приоритет Владе, у који се улажу значајни политички и институционални напори. Ови напори биће подржани јачањем капацитета и међународне сарадње са актерима као што је Група држава Савета Европе за борбу против корупције (GRECO). У потпуности ће се применити нова Стратегија усвојена јула 2013. и Акциони план за борбу против корупције. Појачаће се ефикасност институција за борбу против организованог криминала додатном обуком и јачањем капацитета. Појачаће се мере за борбу против трговине људима и унапредиће се међународна сарадња у овој области.

1.2.3. Актуелни безбедносни изазови, борба против тероризма, контрола наоружања и заштита од “сајбер” криминала

Република Србија је свесна еволутивне природе безбедносног окружења и изазова са којима је суочена.

Тероризам данас представља једну од највећих претњи и Република Србија придаје највећи значај националним мерама и међународној сарадњи у борби против тероризма. Приоритети у овој области су потпуна посвећеност испуњавању међународних обавеза; јачање и продубљивање међународне сарадње (с нагласком на регионалну и прекограничну сарадњу); јачање националних тела задужених за борбу против тероризма и учешће у мултинационалним операцијама.

Република Србија ће наставити да поштује и доследно спроводи своје обавезе које произлазе из међународних уговора и конвенција у области неширења оружја за масовно уништење и контроле наоружања, укључујући резолуције СБ УН 1540 и 1810, Споразум о неширењу нуклеарног оружја (NPT), Конвенцију о забрани биолошког/бактериолошког и токсичног оружја (BTWC), Конвенцију о забрани хемијског оружја (CWC), Споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба (CTBT) итд. Република Србија је у процесу ажурирања прописа у области спољне трговине контролисане робе ради пуноправног чланства у Васенарском аранжману. Априла 2013. Република Србија је постала члан Групе нуклеарних снабдевача. Такође ће се наставити активности на потврђивању Допунског протокола Споразума о гаранцијама који је потписан са Међународном агенцијом за атомску енергију (IAEA). Република Србија придаје значај регионалној сарадњи у области унапређења строгих правила и контроле у вези са увозом и извозом наоружања, војне опреме и робе двоструке намене, укључујући и релевантне технологије.

Република Србија је ратификовала Конвенцију Савета Европе о сајбер криминалу. Република Србија жели да повећа своје капацитете за заштиту система преношења поверљивих података и информација од сајбер напада. У том смислу, планирано је успостављање механизама и структуре координације на нивоу владе за одбрану од сајбер криминала.

1.2.4. Економске реформе

Главни економски приоритети Републике Србије су одржавање макроекономске стабилности, унапређење динамике привредног раста, одржавање стабилности цена и повећање запослености и животног стандарда у функцији њене социјалне политике, нарочито кроз убрзано спровођење економских реформи и привлачење страних инвестиција. Процес приватизације треба привести крају. Преговори о чланству у Светској трговинској организацији (СТО) се настављају, паралелно са укључивањем Републике Србије у ЕУ и глобална тржишта. Настављају се реформе и либерализација тржишта роба и услуга, посебно финансијских услуга.

Република Србија је посвећена обезбеђивању стабилног и сигурног снабдевања енергијом, као и регионалној и међународној сарадњи. У том смислу, Република Србија је посебно ангажована са ЕУ у циљу давања доприноса регионалном енергетском повезивању. Република Србија је регионални центар на раскрсници стратешких енергетских и саобраћајних путева (Коридор 10 и пројекат Јужни ток) и отворена је за учешће у пројектима и плановима у циљу диверсификације снабдевања и јачања енергетске безбедности.

1.2.5. Јачање демократске контроле оружаних снага

Република Србија ће наставити да обезбеђује и јача демократску контролу својих оружаних снага, у потпуности користећи инструменте који стоје на располагању у оквиру Партнерства за мир, као и сарадњу с другим међународним организацијама и партнерима.

ДРУГО ПОГЛАВЉЕ

ОДБРАМБЕНА И ВОЈНА ПИТАЊА

2.1. Политика одбране

Република Србија је усредсређена на стварање услова за развој ефикасног система одбране, одржање мира, повољне безбедносне средине, сарадње са европским и другим међународним безбедносним структурама и учешћу у програму Партнерства за мир (ПзМ). Република Србија се обавезала да ангажује своје војне снаге у мултинационалним операцијама, што захтева трансформацију система одбране у савремен, ефикасан и међународно интероперабилан систем.

2.2. Оквири реформе одбране

Република Србија се обавезала да развија, кроз процес реформе, један ефикасан и економски одржив систем одбране, савремену, професионалну и ефикасну војску, нове способности у складу са мисијама и задацима, транспарентност и отвореност одбране и успостављање одговарајућих цивилно-војних односа.

Република Србија ће се руководити својим стратешким и доктринарним документима приликом спровођења ових циљева. Република Србија ће наставити са напорима да оптимизује организационе структуре МО и Војске Србије како би се обезбедила усклађеност са стандардима и организационим структурама МО које омогућавају оптималан одговор на безбедносне изазове. Посебан значај придаје се узајамној сарадњи под покровитељством Групе Србија-НАТО за реформу одбране.

2.3. Планирање одбране

У области планирања одбране, која обухвата планирање развоја система одбране и планирање употребе одбрамбених снага, Република Србија ће усмерити пажњу на спровођење одобреног Дугорочног програма развоја система одбране, Стратегијског прегледа одбране Републике Србије, Средњорочног плана и програма развоја система одбране и на реализацију Циљева партнерства у оквиру Процеса планирања и прегледа (ПАРП).

2.4. Питања интероперабилности и учешће у мултинационалним операцијама

Република Србија се обавезала да развија интероперабилност и способности снага које су потенцијално расположиве за учешће у мултинационалним операцијама под мандатом УН и операцијама ЕУ за управљање кризама.

Република Србија ће у потпуности искористити низ средстава која су доступна у оквиру ПзМ да би повећала интероперабилност својих снага. Република Србија ће такође унапредити образовање, обуку и вежбе који се обезбеђују њеном људству.

Учешће Републике Србије у операцијама под мандатом УН и операцијама ЕУ представља јасан показатељ њеног опредељења да доприноси унапређењу и одржању мира и безбедности. Република Србија намерава да оснује Регионални центар АБХО за националне и регионалне потребе и за мултинационалну сарадњу са ПзМ, НАТО, УН и земљама чланицама Организације за забрану хемијског оружја (OPCW).

2.5. Економија одбране

Модернизација јединица Војске Србије нарочито је значајна за Републику Србију и она је поставила приоритете и поступке ради њиховог постизања.

Република Србија је заинтересована да истражи могућности за унапређење трговине и међународне сарадње у области одбрамбене опреме.

ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ

ЈАВНА ДИПЛОМАТИЈА, НАУЧНА САРАДЊА, СИСТЕМ УПРАВЉАЊА КРИЗАМА И ПЛАНИРАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

3.1. Стратегија јавног информисања

С обзиром на географски положај Републике Србије у средишту југоисточне Европе и природу безбедносних изазова у региону, Република Србија ће посебну пажњу посветити промоцији и подизању свести становништва о важности међународне и регионалне сарадње у суочавању с тим изазовима.

Република Србија намерава да спроведе активну и свеобухватну информативну кампању о најважнијим питањима у области реформе сектора одбране као и о карактеру, обиму и користима сарадње са НАТО-ом у оквиру Партнерства за мир, укључујући и ИПАП.

Стратегијом јавног информисања ће се обезбедити да информације о односима и сарадњи између Србије и НАТО буду објективно и благовремено представљене. Представници надлежних министарстава и институција ће израдити нацрт Стратегије, а она ће обухватити активности којима се обезбеђује пружање информација штампаним и електронским медијима, организација трибина и округлих столова; подршка академским и истраживачким институцијама, као и сарадња са невладиним организацијама.

Стратегија ће охрабрити српске академске, истраживачке и научне институције да уђу у процес сарадње са НАТО-ом и да приступе заједничким пројектима. Подршка Одељења за јавну дипломатију НАТО ће бити важна за успешно спровођење ове стратегије, као и сарадња и подршка контакт амбасаде за сарадњу са НАТО, НАТО војне канцеларије за везу у Београду, као и чланица и партнера у НАТО.

3.2. Допринос безбедности кроз научну сарадњу

Стратегијом научног и технолошког развоја 2010-2015. предвиђено је да Република Србија буде земља иновација. У циљу остваривања националних приоритета дефинисаних овом стратегијом, Република Србија остаје опредељена за све веће учешће у европским и другим међународним пројектима и програмима. Српске институције су већ оствариле учешће у преко 300 пројеката у Седмом оквирном програму ЕУ (ФП7).

Република Србија ће радити на јачању сарадње са НАТО програмом „Наука за мир и безбедност“ (SPS) кроз стварање повољнијег законског и институционалног окружења за активније учешће експерата и организација из Републике Србије у пројектима, као и на унапређивању билатералне сарадње са земљама региона у области науке и образовања.

3.3. Систем управљања кризама и планирање у ванредним ситуацијама

Имајући у виду чињеницу да је регион југоисточне Европе угрожен различитим врстама природних непогода, приоритет Републике Србије је даље унапређење служби и јачање капацитета за смањење ризика од катастрофа, побољшање

брзог првог реаговања у случају ванредних ситуација и ефикасно санирање последица катастрофа. На пољу ванредних ситуација и управљања кризама, Република Србија ће наставити да унапређује сарадњу са свим суседним државама и да активно учествује у регионалним и међународним иницијативама. Приоритети су: даље јачање капацитета институција и органа који се баве планирањем у ванредним ситуацијама; израда Акционог плана за примену Националне стратегије за ванредне ситуације и релевантних подзаконских аката, израда процена угрожености и плана заштите и спашавања на различитим нивоима, унапређење међуресорске сарадње, опремање посебних јединица и постизање њихове пуне операбилности, као и сарадња са Евроатланским координационим центром за реаговање на катастрофе (EADRCC) и са земљама чланицама НАТО и Партнерства за мир.

ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ

ЗАШТИТА ТАЈНИХ ПОДАТАКА

Заштита тајних података у Републици Србији уређена је Законом о тајности података ("Службени гласник РС" број 104/09) и Законом о основама уређења служби безбедности, као и Уредбом о оснивању Канцеларије Савета за националну безбедност.

Република Србија ће наставити да јача капацитете Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података доношењем потребних подзаконских аката и прописа, остварујући свој пуни капацитет и спроводећи одговарајуће стандарде у овој области. Систем заштите страних тајних података ће бити обједињен, уз посвећивање посебне пажње систему регистара за тајне податке НАТО и ЕУ, а радиће се и на даљем развоју и модернизацији система заштите тајних података. Регионална сарадња ће бити проширена закључивањем билатералних споразума.

Република Србија препознаје све већи значај заштите инфраструктуре осетљивих комуникација и информационих система од могућих сајбер напада и посветиће посебну пажњу овом питању. (Видети одељак 1.2.3) У области безбедности информација (INFOSEC), највећи приоритет ће бити дат успостављању помоћних тела Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података (NSA): Органа за безбедносну акредитацију (SAA), Националног органа за безбедност комуникација (NCSA), као и Националног органа за дистрибуцију (NDA).

ИНДИВИДУАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ПАРТНЕРСТВА (ИПАП) - МАТРИЦА АКТИВНОСТИ

(Напомена: Матрица је приказана у JPEG формату, тако да је можете јасније видети ако је снимите на свој компјутер као фотографију)

Оквирни документ НАТО Партнерства за мир

Анекс документа М-1(94)2 донет од стране шефова држава и влада на заседању Северноатлантског савета и Северноатлантског савета за сарадњу, Штаб НАТО, Брисел - 10-11. јануар 1994. године

1. На основу позива упућеног од стране НАТО шефова држава и влада са састанка 10-11. јануара 1994. године, државе чланице Северноатлантског савеза и друге државе потписнице овог документа решене да продубе своје политичке и војне везе и да допринесу даљем јачању безбедности унутар евроатлантског региона, овим успостављају, у оквиру Северноатлантског савета за сарадњу, Партнерство за мир.

2. Ово партнерство је успостављено као израз заједничког убеђења да се стабилност и безбедност у евроатлантском подручју могу постићи једино путем сарадње и заједничке акције. Заштита и промоција основних слобода и људских права, очување слободе, закона и мира кроз демократију су заједничке вредности елементарне за ово партнерство. 
Придруживањем Партнерству, државе чланице НАТО и друге државе потписнице овог документа подсећају да су привржени заштити демократских друштава, њихових слобода од угрожавања и присиле и поштовања начела међународног права.

Оне поново потврђују своју приврженост да доследно испуњавању све обавезе из Повеље УН и начела Универзалне декларације о људским правима, посебно да ће се уздржавати од претњи употребом силе против територијалног интегритета и политичке независности било које државе, да ће поштовати постојеће границе и да ће несугласице решавати мирним средствима. Они такође поново потврђују своју оданост Завршном документу из Хелсинкија, свим наредним документима ОЕБС-а и испуњавању преузетих обавеза у сфери разоружања и контроле наоружања.

3. Друге државе - потписнице овог документа - ће сарађивати са Организацијом северноатлантског уговора у испуњењу следећих циљева:

а. омогућавање транспарентности у националним процесима планирања одбране и буџетирању;

б. обезбеђење демократске контроле одбрамбених снага;

ц. одржавање способности и готовости за допринос, у складу са уставним одредбама, операцијама под окриљем УН и/или у одговорности ОЕБС-а;

д. развој кооперативних војних односа са НАТО, са сврхом заједничких планирања, обуке и вежби, да би ојачали сопствену способност да преузму мисије одржавања мира, трагања и спашавања, хуманитарних операција и других које накнадно могу бити усаглашене.
е. развој, на дугорочној основи, снага које би биле боље оспособљене за садејство са снагама држава чланица Северноатлантског савеза.

4. Друге државе потписнице ће поднети надлежним органима НАТО презентационе документе, наводећи кораке које ће предузети ради постизања политичких циљева Партнерства, као и војне и друге ресурсе, који би се могли користити за активности Партнерства. НАТО ће предложити програм војних вежби партнерства и других активности у складу са циљевима Партнерства. На основу овог програма и свог Презентационог документа, свака држава потписница ће развити са НАТО Индивидуални програм партнерства.

5. У припреми и имплементацији индивидуалних програма партнерства друге земље потписнице могу, уз властито финансирање и уз сагласност Савеза и, уколико је потребно, релевантних органа Белгије, успоставити своје бирое за везу са Штабом НАТО у Бриселу. Ово ће омогућити учешће на заседањима и у активностима Северноатлантског савета за сарадњу, односно Партнерства, као и одређених других по позиву. Земље потписнице ће такође учинити доступним људство, ресурсе, објекте и способности неопходне и адекватне за извођење усаглашеног Програма Партнерства. НАТО ће им помагати, уколико је потребно, у формулисању и спровођењу њихових индивидуалних програма партнерства.

6. Друге земље потписнице прихватају следеће изјаве:

- они који су предвидели учешће у мисијама поменутим у параграфу 3(д) ће учествовати, где је потребно, у таквим војним вежбама НАТО,

- самостално ће финансирати своје учешће у активностима Партнерства или ће учинити напоре на подели трошкова у извођењу вежбе у којима учествују,

- могу упутити, након одговарајућег споразума, стална лица за везу у посебно Одељење за координацију Партнерства у Монсу (Белгија), која ће, под окриљем Северноатлантског савета, вршити војно планирање неопходно за имплементацију програма Партнерства,

- они који учествују у планирању и војним вежбама ће имати приступ одређеним техничким подацима НАТО, релевантних за интероперативност,

- на основу мера ОЕБС-а о планирању одбране, друге државе потписнице и државе чланице НАТО ће размењивати информације о корацима које су предузеле или их предузимају на промовисању транспарентности планирања и буџетирања одбране и на осигурању демократске контроле оружаних снага,

- могу учествовати у реципрочној размени информација о планирању и буџетирању одбране, које ће се развијати унутар Савета евроатлантског партнерства, односно Партнерства.

7. У одржавању своје привржености циљевима Партнерства, чланице Северноатлантског савеза ће:

- развијати са другим земљама потписницама процес планирања и ревизије, како би створили основу за идентификовање и оцењивање снага и способности, које те земље могу ставити на располагање за мултинационалну обуку, војне вежбе и операције заједно са снагама Савеза,

- промовисати војну и политичку координацију у Штабу НАТО да би се обезбедило усмеравање релевантно за активности Партнерства са другим државама потписницама, укључујући планирање, обуку, војне вежбе и развој доктрина.

8. НАТО ће се консултовати са сваким активним учесником Партнерства, уколико тај партнер предвиђа директну претњу свом територијалном интегритету, политичкој независности или безбедности.

 

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер