Početna strana > Rubrike > Ekonomska politika > Genetski modifikovani organizmi i naučna sofisterija (II)
Ekonomska politika

Genetski modifikovani organizmi i naučna sofisterija (II)

PDF Štampa El. pošta
Petar Anđelković   
petak, 24. jun 2011.

Uvod

Pre izvesnog vremena sam napisao članak[1] povodom korišćenja sofističke pseudoargumentacije i lažnih analogija u prilog GM tehnologiji. Povod su pružila dva teksta gosp. Jovana Glišina, univerzitetskog profesora molekularne biologije u „Politici“. Tu je moju pažnju privuklo potpuno neargumentovano (pa čak i samoprotivrečno) zastupanje određenih stavova, na koje sam ukazao u tom prethodnom tekstu. Posebno je zabrinjavajuće što je takvu vrstu pogrešnih i smešno zasnovanih argumenata iznela osoba visokog obrazovanja i stručnosti, a ne neki amater. Mislio sam da iako zabrinjavajući, taj slučaj se odnosio samo na jednu osobu, koja mi je poslužila za kritiku. Nažalost, javio se novi povod za pisanje novog teksta, i taj povod se ponovo našao u članku objavljenom u „Politici“, koji predstavlja možda još radikalniji slučaj sofisterije od prethodnog, iako se na njega lepo nadovezuje.

Dakle, povod za pisanje ovog teksta je članak[2] objavljen u „Politici“ od strane Jovanke Miljuš-Đukić, višeg naučnog saradnika Laboratorije za molekularnu biologiju biljaka, naravno u prilog korišćenju GM hrane. Članak o kojem se radi nosi prilično „bezalternativan“ i bombastičan naslov: „GM biljke će biti prihvaćene kad-tad“, objavljen je 18. 06. 2011. Kao i u slučaju Jovana Glišina, ovde imamo stručnjaka, koji nastupa sa pozicija naučnog autoriteta, ali koji iznosi sofističke i pogrešne argumente, u prilog GM organizama. Šta je pogrešno u tim argumentima biće prikazano u ovom tekstu, uz pozivanje na stručne informacije koje je već izneo gospodin Glišin u svojim člancima. Za razliku od Jovana Glišina, osoba o kojoj će biti reč radi u ministarstvu poljoprivrede, pri „Stručnom savetu za biološku sigurnost“ što čini njen položaj, način razmišljanja (i stavove) znatno bitnijim za sve nas. Ukoliko jedna takva osoba koristi sofistiku i protivreči sama sebi oko stvari za koje je stručna, onda ne samo da imamo razlog za zabrinutost, već moramo da se zapitamo kakvi ljudi brinu o našoj bezbednosti?

Herbicidi, pesticidi i GM organizmi

U svom članku, kao zaključak, gospođa Miljuš-Đukić navodi prednosti GM biljaka, koji veoma nalikuju argumentaciji Glišina. Ona kaže: „Većina mojih kolega smatra da je hrana poreklom od GM biljaka neopravdano optužena i da takva hrana nije nezdrava. Mnogo je nezdravija hrana koja se tretira velikom količinom herbicida, pesticida i ostalih hemikalija za koje se zna da imaju mnoge štetne posledice po ljudski organizam.“  Ovde navodi upotrebu hemikalija, herbicida i pesticida kao štetne po zdravlje ljudi, što bi navodno GM tehnologija trebalo da eliminiše.

Problem je što na početku svog članka ona tvrdi: „Genetička modifikacija se najviše primenjuje u poljoprivredi. Na primer, kompanija ,,Monsanto”, proizvodi soju tolerantnu naherbicid ,,raundap” tzv. raundap redisoju.Ta soja može da se tretira ovim herbicidom, dok se korov eliminiše. Postižu se jeftinija proizvodnja i veći prinosi.

Dakle, korišćenje herbicida u poljoprivredi je loše, ali zato ćemo da stvorimo GM soju koja je tolerantna na herbicid koji se na njoj koristi. Oslobađamo se herbicida, tako što ćemo da ga koristimo. Kako smo time izbegli upotrebu herbicida? Ovde se radi o klasičnoj protivrečnosti i gluposti na nivou osnovne škole. Herbicid koji se u ovom slučaju spominje (Roundap) je veoma toksičan[3][4][5], što uključuje ljude kao i sredinu. Takođe je zabranjen u nekoliko zemalja[6] upravo zbog posledica po zdravlje i sredinu.

Dok na početku članka gosp. Miljuš-Đukić navodi prednosti GM soje prskane herbicidom „roundap“, u koje spadaju „jeftinija proizvodnja i veći prinosi“, na kraju se poziva na ljudsko zdravlje i štetu koju mu nanose herbicidi kod normalnih biljnih kultura. Početak i kraj negiraju jedni druge, u želji da se profit izjednači sa brigom o zdravlju. Opet, poput Glišina, predlog da vatru gasimo benzinom. Pošto herbicidi štete ljudskom zdravlju, hajde na napravimo biljku koja je otporna na još otrovniji herbicid kojim je prskamo, pa da je onda dajemo ljudima i životinjama u lanac ishrane. Logično, nema šta.

Doduše, gosp. Miljuš-Đukić dodaje: „Proizvedene su i GM biljke otporne na razne štetočine (insekte, viruse), čime se smanjuje potreba za pesticidima.“ Neupućenima se može učiniti da su GM tehnologijom stvorene biljke kod kojih nema potrebe za korišćenjem toksina i hemikalija. Problem je što je gosp.Glišin u svom članku

[7] već objasnio zbog čega takvim GM biljkama nisu potrebne hemikalije i toksini. Njima nisu potrebni pesticidi, jer su putem genetske modifikacije učinili da svaka ćelija te biljke sadrži pesticid, tj. toksin! Dakle, nismo izbacili upotrebu pesticida, nego smo celu biljku učinili pesticidom. Sa druge strane, to nam omogućuje da eliminišemo potrebu zaprašivanja biljke pesticidom, jer ga ona sama sadrži, što stvara manje troškove i veći profit, ali ne eliminisše upotrebu pesticida, nego je radikalizuje. Ovo mora da zna i ekspert poput gosp. Miljuš-Đukić.

Iz svega ovoga sledi da je GM hrana veoma opasna po zdravlje, upravo pozivajući se na argumente gosp. Miljuš-Đukić pri kraju njenog članka. Ukoliko su klasični usevi štetni po zdravlje, jer se prskaju hemikalijama i toksinima, onda su još štetniji usevi koji su toksični na ćelijskom nivou, ili usevi po kojima se prska herbicid koji je još otrovniji od „normalnih“ herbicida i koji uništava sve biljke, osim one koja je modifikovana da preživi njegov otrov kojim je prskana. Što je najveća ironija, osobe koje navode veoma zabrinjavajuće podatke, koji upravo govore protiv GMO, te iste podatke navode kao nešto odlično i tvrde na nema mesta strahovima. Da ne zaboravimo, osoba koja tvrdi takve stvari radi u „savetu za biološku sigurnost“ pri ministarstvu za poljoprivredu.

GM organizmi nisu opasni po okolinu, ni po ljudsko zdravlje

Gosp. Miljuš-Đukić dalje tvrdi u svom članku: „Pored toga,postoji bojazan da će doći do ugrožavanja životne sredine, ako dođe do neželjenog protoka gena sa GM biljaka na,,divlje” biljke. O tome se vodi računa: prave se prostorne barijere između GM biljaka i onih koje nisu GMO.“ Autorka se uopšte ne pita, šta ako nekako te barijere popuste ili bivaju zaobiđene? Šta ćemo sa nekontrolisanim uzgojom od strane pojedinaca, firmi i privatnika? Sa spontanim širenjem biološkog materijala? Stepen neodgovornosti i naivnog optimizma je neverovatan, i to od osobe zadužene za bezbednost! Treba se setiti eksperimentisanja sa afričkim pčelama u Brazilu[8], i kuda je to odvelo.

Sa druge strane herbicid „Roundap“, koji je ona već spominjala je veoma opasan za životnu sredinu

[9], sa izuzetkom GM biljke koja može da ga preživi. Cilj takvog herbicida je upravo uništavanje svih drugih biljaka, osim one koja je modifikacijom otporna na njega, a to je složićemo se velika opasnost i šteta po okolinu. Onda imamo biljke, modifikovane da same nose pesticide na ćelijskom nivou, što uključuje i polen. Kako takav biološki materijal nije opasan po sredinu? Kako modifikovane biljke prskane „roundapom“ nisu opasne po zdravlje ljudi, ako su već nemodifikovane biljke prskane klasičnim herbicidima opasne po zdravlje po priznanju autorke ?

Autorka tvrdi još par stvari koje su veoma problematične, i koje ukazuju na problem pri rasuđivanju. Ona tvrdi: „GM biljke su na tržištu više od 20 godina i da postoje štetni efektito bi moralo do sada da se pokaže.“ Valjda se štetnost i posledice nekog proizvoda utvrđuje i pokazuje pre nego što izađe na tržište, a ne na tržištu. Da ponovo napomenem, ovako rezonuje osoba zadužena za našu sigurnost.

Ona još kaže: „Postojimogućnost pojave alergija ali ne kao posledicagenetičke transformacije kao procesa. Međutim, pojava alergija nijedovoljno poznata, a pojavu alergija uzrokuje i sve veće hemijskozagađenje u životnoj sredini.“ Znači ona tvrdi da pojava alergija nije dovoljno poznata, ali je ubeđena da to nema veze sa genetskom modifikacijom. Kako to onda može znati? Sama kaže da postoji mogućnost alergija, ali onda sve to negira, potpuno proizvoljnim i neodgovornim stavom. Ako pojavu alergija izaziva sve veće hemijsko zagađenje, da li u to spada i „roundap“ i biljke čija svaka ćelija sadrži pesticid?

Autorka tvrdi: „Proizvodnja GM biljaka je pre stvar političke odluke, nego zasnovane analize bezbednosti (koristi).“ Iz ovog citata vidimo da autorka bezbednost praktično izjednačava sa korisnošću, što je krajnje opasno. Za nju je analiza bezbednosti isto što i analiza koristi. Ovo takođe ukazuje na ono što sam pisao o Glišinu, o mentalitetu strogo specijalizovanih ljudi koji razmišaljaju tehnički, i potpuno su operisani od bilo kakvog osećaja za društveno-prirodnu celinu ili odgovornost. Problem je što takvi ljudi odlučuju šta je bezbedno za nas.

GM proizvodi su bitni da nahrane rastuću populaciju ljudi

Autorka tvrdi: „Proizvodnja GMO će biti prihvaćena kad-tad kod svih, pre svega zbog potrebe da se nahrani rastući broj ljudi u svetu.“ Postavlja se jednostavno pitanje – zašto? U periodu znatno pre postojanja GMO, najrazvijenije zemlje sveta, poput SAD su proizvodile dovoljno viška hrane da ishranjuju celu zapadnu Evropu, razorenu 2. svetskim ratom kao i sebe, i da imaju još viška. Očigledno da za obilje (jeftine) hrane nije potrebna GM tehnologija. Razvijene zemlje su imale viška hrane nezavisno od GM tehnologije, dok su siromašne zemlje gladovale nezavisno od GM tehnologije, kao što gladuju sada kad postoji GM tehnologija.

U zemljama u kojim vlada glad ili pothranjenost, problem nisu usevi, nego organizacija proizvodnje i društveni uslovi. U uslovima građanskih ratova i haosa, poljoprivrednici nisu u mogućnosti da proizvode bilo kakvu hranu, bila ona GM ili ne. Protiv poplava, požara ili nedostatka poljoprivrednika GM biljke su nemoćne kao i obične. Sa druge strane, upravo su najrazvijenije zemlje proizvođači, najveći korisnici i nosioci patenta za GMO. Te zemlje su imale obilje i višak hrane pre GMO, a uveli su ih čisto iz razloga profita, ne iz potrebe za prehranom. Da je profit suština, to potvrđuje i autorka na početku. Ukoliko bi siromašne zemlje uvozile GM useve, one bi sebe učinile još zavisnijim od razvijenih zemalja, a razvijene bi ostvarivale još veći profit na štetu siromašnih. Dakle, GM tehnologija uopšte nije nužna ili bitna za prehranu ljudi i njihovu bidućnost, već organizacija društva i raspodela.

GMO će biti prihvaćeni kad-tad kod svih

U skladu sa naslovom članka, stoji prilično autoritativan stav autorke, koji očigledno ukazuje na nužnost i nemogućnost alternative. Stav koji ukazuje na veoma zadrte i jednostrane poglede, i koji je skoro istovetan sa prethodnim stavom gospodina Glišina[10] povodom iste teme. Postavlja se pitanje, ako je stvar tako jednostavna, jasna i bez alternative, čemu onda ceo tekst u kome se pravda GM tehnologija? Ako ćemo svi mi prihvatiti GMO, zašto nas onda neko u to ubeđuje? Zašto bi neko morao da opravdava nešto što ćemo sigurno prihvatiti? Stvar je u tome što je stvar veoma daleko od prihvaćene, i što je veoma neizvesno da li će ikada biti prihvaćena. Stavovi „bez alternative“ ukazuju na želju onih koje ih izriču da uzdrmaju samopouzdanje suprotnom stavu, i da mu sruše nadu, što je oblik psihološkog pritiska. Naročito je taj pritisak moćan ako ih izriče ekspert u nekoj oblasti.

Postavlja se pitanje, ako neki ekspert nije u stanju na napravi suvisao i logičan argument u prilog tezi koja spada u njegov domen stručnosti, zašto taj ekpert uopšte nastupa sa takvim samopuzdanim tvrdnjama? Zašto takav ekspert uopšte brani nešto pogrešnim argumentima?

Zaključak

U jednom delu svog teksta gospođa Miljuš-Đukić tvrdi: „Nema naučnih argumenata protiv korišćenja GM biljaka.“ Nažalost, uvažena gospođa ih zauzvrat ne nudi ni njima u prilog. Možda najbolje argumente protiv GMO pruža upravo njen članak, kao i oni prethodni od Glišina. Niko dosad nije napisao bolje argumente protiv GMO, nego upravo njihovi stručni zastupnici u listu „Politika“. A kad smo već kod toga, primećuje se zanimljiva sličnost u (pogrešnoj) argumentaciji kod oba autora. Slučajnost ili nešto više?

Sama autorka za sebe tvrdi: „Pri Ministarstvu poljoprivrede formiran je Stručni savet za biološku sigurnost sastavljen od stručnjaka različitih profila, čiji sam i ja član.“ Dakle mi imamo osobu zaduženu za biološku sigurnost, koja bi trebala da kontroliše između ostalog i GMO. Ali kako neko može da nadzire GMO kod nas, kada ta osoba o istom misli sve najbolje, smatra ga budućnošću i ima gotovo naivno navijački stav prema njemu? Olako prelaženje preko mogućih opasnosti, naivni optimizam i površnost je već bila opasna u slučaju stručnjaka poput Glišina, ali u slučaju državnog službenika zaduženog za bezbednost to postaje znak za uzbunu. Posebno je opasna nemogućnost razdvajanja bezbednosti i korisnosti u shvatanjima autorke. Te dve stvari ne slede jedna iz druge.

Kako je moguće da dvoje obrazovanih i stručnih ljudi pišu tako smešno nelogične i samoprotivrečne tekstove bez trunke argumenata? Zar je moguće da oni imaju tako nisko mišljenje o umu svojih čitalaca? Možda je ipak reč o tome, da ono što oni zastupaju i nije baš tako jednostavno i nesporno kako ga oni predstavljaju.

Zanimljivo je da u istom listu, u nekoliko navrata više autora pišu slične tekstove, na istu temu, sa istom nelogičnom argumentacijom i sa istim zaključkom. Stiče se utisak da je ovde ipak reč o organizovanoj kampanji i agitpropu za GMO u „Politici“, pri čemu bi stručnost autora trebala da da težinu „stvari“. Nažalost, stručnost autora nije dovoljna da bi se napisao logički smišljen tekst, već intelektualno poštenje. Bez toga, imamo samo propagandu.

[10] http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Geni-pasulj-i-sef-policije.sr.html

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner