Ивица уместо Мирослава - да нам буде боље?!

Преузимањем словеначког „Меркатора“, хрватски „Агрокор“, у власништву Ивице Тодорића, постаје најјача трговачка компанија у средњој и источној Европи, а хрватски тајкун постаје неприкосновени привредни господар ових простора. Тодорић је успео да купи словеначког посрнулог гиганта из деветог пута, а нова компанија биће осма по величини у целој Европи, са чак 65000 запослених и годишњим приходом од седам милијарди евра.

Меркатор је иначе тежак привредни болесник, са дугом већим од милијарду евра, али његова продаја директном конкуренту из Хрватске представља велики ударац за словеначки престиж, али и претњу за њихову привреду. За Словенце Меркатор значи много више од 12.000 радних места, с обзиром да је најмање 100.000 људи везано за производњу хране, због чега се продаја „нацоналног блага" у Словенији опширно коментарише у негативном контексту. Ова куповина ће такође имати велике последице и у Србији, јер Тодорић добија и 36 одсто српског тржишта. У власништву Агрокора биће "Идеа", "Меркатор" и "Рода",а Тодорић ће тако заједно са белгијским „Делезом“ контролисати 73 посто српског тржишта.

У Србији ће тако бити створен дуопол ове две корпорације, а последице могу бити веома неповољне, и по домаће потрошаче и произвођаче. Државни секретар у Министарству трговине Србије Драгован Милићевић је већ упозорио да ће спајањем трговина у власништву “Агрокора” и “Меркатора” у Србији бити готово затворена врата домаћим произвођачима, јер ће велики део прехрамбених прозвода на њиховим рафовима долазити из суседства. Смањењем конкуренције се такође широм отварају врата још вишим ценама робе у трговинама  широм Србије, а држава је немоћна да било шта уради како би спречила овакву концентрацију трговачке моћи, због закона о монополима, који као да је прављен да би у Србији омогућио доминацију неколико компанија, односно боље рећи једне.

Главну позицију на тржишту Србије имала је до скора „Делта“ , која је међутим „Макси“ и „Темпо“ продала „Делезу“, док се Мишковић нашао у затвору. У Србији га готово нико не жали, али за жаљење је што смо уместо домаћег, сада добили хрватског Мишковића, односно Ивицу Тодорића. Да је у Србији било памети, српски Мишковић би најпре у Србији радио по закону, ширио се по региону, купио „Меркатор“, за који је раније био заинтересован, а српска привреда би имала сигуран излаз на тржишта у региону. Овако, све је остало исто, осим што смо уместо Мирослава добили Ивицу. 

Ивица Тодорић је иначе производ идеје Фрање Туђмана према којој хрватску привреду треба да води 200 богатих породица , а захваљујући новцу и политичким вештинама Тодорић је постао „краљ“ трговине, а сада и практично потпуно недодорљив, упркос низу афера у којима се раније налазио. Ипак, исто тако се може рећи да ни он неће бити прави власник регионалног тржишта, већ да као и многи други балкански моћници фигурира као истурени играч банака и међународних финансијских фондова, који учвршћују своје господарење овим простором. 

У Словенији се тврди да је Хрватска, уместо Словеније, постала одскочна даска за улазак међународног капитала у цео регион. Самим тим, сада постаје јасније да је један од узрока хапшења Мирослава Мишковића био рашчишћавање терена, а постаје и све очигледнији апсурд да се домаћи борци против корупције и криминала за правду и закон боре да би у Србију дошли велики лопови са стране.