петак, 30. септембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Струја у Србији, јесен-зима 2022.
Економска политика

Струја у Србији, јесен-зима 2022.

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Kоровљев   
субота, 10. септембар 2022.

До избијања хварија прво на ТЕ Никола Теска децембра прошле године, а затим и на површинским коповима рударског басена Kолубара „нисмо знали“ да имамо проблема са производнм струје или се барем није о томе писало.

Из ситема су због кварова, неблаговременог ремонта, радила само два од укупно 14 блокова наше највеће ТЕ Никола Тесла. Да би се боље схватило о коликој је хаварији реч ТЕНТ је укупне снаге преко 3ГW, а укупан капацитет за производњу струје у Србиј је 7.8ГW. Истовремено је откривено да припремљеног угља у депоима нема. У Србији се 70% струје добија из термоелектрана , из хидроелектрана се добија мање од 30%. Свим другим начинима производње припада мали једноцифрен проценат.

Да не би било рестрикција , после прве хаварије Србија је почела да увози скупу струју. Струја је увек скупа када је увоз непланиран, неуговрен, сад за сад. Тада је увоз био 45% укупне потрошње. Производња струје ни данас није консолидована. За пола године на увоз струје потрошено је пола милијарде ЕУР. Тренутно увозимо 3-5%. Све ово од недавно може да се прати у реалном времену он лине на линку https://ems.energyflux.rs/#/dashboard.

Какво је стање данас

Потрошња струје лети је дневно око 80 ГWх. Нисмо у стању ово да произведемо. Фали 3-5% као што на линку горе може да се види. До краја лета ће се копати око 80 Т угља дневно што је довољно свега за 50ГWх. Остатак се увози из Пољске, Босне и Црне Горе. Водојстај река је низак због суше па је поизводња струје путем хидро-електрана тренутно свега 12ГWх дневно.

Зими је дневна потрошња струје већа и зависи од спољне темературе. Није неуобичајено да дневна потрошња буде преко 110 ГWх. Максимална потрошња измерена је 2012. 137.8 ГWх дневно. Интересантан је податак да смо тада 95% потебне струје произвели ми. Дакле 130ГВх дневно. https://rtv.rs/sk/drustvo/rekordna-potrosnja-struje-u-srbiji_298098.html. Сада ни изблиза нисмо то у стању. Фали угља. Површински копови нису спремни, депои су празни. ТЕ нису ремонтование.

Угаљ је тешко наћи. Поскупео је. Поново је постао популаран у ЕУ због енергетске кризе (неизвесног руског гаса), а био је готово заборављен. Транспорт је обиман и скуп. За само 1МW струје потребно је око 1.6Т угља. Због свега тога струја од увозног угља је дупло скупља.

Шта можемо да очекујемо

Мале су шансе да ће се до зиме ситуација са угљем поправити. Већи ремонти на ТЕ нису у одрађени. Због свега тога тешко је поверовати да ће Србија моћи да произведи много више од 80ГWх дневно струје што ни сада није довољно. Апели за штедњом још увек не дају резултата.

 Србија ће бити приморана да у зимском периоду у зависности од спољне темературе увози   15-40% струје да би задовољила дневне потре за ел. енергијом. Цена струје на берзи је са 180 ЕУР/МWх прошле године у ово време порасла на садашњих преко 500 ЕУР/МWх. До зиме ће цена највероватније још порасти. Зими је увек скупља. Већ смо потрошили пола милијарде ЕУР на увоз струје. Ако се овако настави, до краја године на увоз ће се потрошити преко милијарду ЕУР. Ово је темпо који наша економија не може дуго да издржи, а да се битније не одрази пре свега на цену струје, а затим и на све остало с њом у вези. Kод увоза струје постоји још један проблем. По први пут ове зиме може да се деси да струје на ЕУ слободном тржишту не буде довољно.

Рестрикције (повремена исклучења струје) су непопуларна мера штедње струје. Осим што су непопуларна мера, оне су и неефикасне. Половину стрје у Србији троше домаћинства, а половина одлази на привреду и јавну потрошњу. Рестрикције у привреди су погубне за економију и због тога су непрепоручљиве. Оне ће вероватно да буду крајње изнуђено решење. Дакле ако дође до рестрикција треба их очекивати прво у домаћинствима, а ту се троши само половина струје. Рестрикције од неколико сати дневно само у домаћинствима неће дати скоро никакве резултате јер ће се сви трудити да велике потрошаче без којих се не може (шпорете, бојлере, веш машине) укључе онда када буду имали струје.

(Аутор је дипл. машински инжењер из Зрењанина)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер