уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Затворимо губиташе - спасимо Србију
Економска политика

Затворимо губиташе - спасимо Србију

PDF Штампа Ел. пошта
Мирослав Н. Јовановић   
понедељак, 24. јун 2013.

У Србији се води годинама, чак деценијама, јалова расправа о спасавању пропалих фирми које немају никакву разумну прилику да постану уносна предузећа бар за једну деценију, а вероватно никада. Спасавање пропалих је прича коју успевају да одрже и спроведу политичари, а на дугорочну штету и терет свих пореских обвезника, док се за оне који имају разумну прилику да постану уносни и одмах донесу материјалну корист целом друштву, државна подршка пружа на стидљив начин.

ЈАТ је вечна црна рупа српске економије и пореских обвезника. То пропало предузеће стално гомила велике губитке и нема никакве разумне изгледе да постане уносно бар за још једну генерацију. ЈАТ, име које снажно подсећа на неуспелу и пропалу државу, мораће вечно да се издржава на грбачи пореских обвезника. ЈАТ располаже са око 80 посада на 10 авиона (стандард у ЕУ је 3,5 посаде) по авиону. Са авионима старим скоро три деценије у просеку и људством просечно старим близу пола века година, ЈАТ нема никакву перспективу, а услуга која се пружа је слаба. Унутар ЕУ такве бесконачне субвенције биле би ограничене и забрањене.

Да ли је Србији уопште потребан авиопревозник по таквој цени? Гашење ЈАТ-а био би спас за пореске обвезнике. Поново предлажемо да се ЈАТ угаси као предузеће, а да сви запослени примају пуну плату до пензије из буџета државе. То би мање стајало пореске обвезнике у Србији него сулудо и бесконачно подржавање пропалог предузећа које нико неће да купи на тендерима. Никакво стратешко партнерство и ново предузеће коме се отписује 170 милиона евра дуга (дакле све пада на терет пореских обвезника) неће помоћи. Никаква нова управа (опет бивши “самоуправљачи“) неће помоћи јер постоји јако мало уносних авиопревозника на свету.

Постоји мишљење да би у случају нестанка ЈАТ-а страни превозници подигли цене превоза. Колико то има везе са стварношћу посебно је питање. Због чега се не дозвољава битно повећање нискобуџетним превозницима као што су то Easyjet или Ryanair да лете са аеродрома Никола Тесла? Потпуно се заобилази битна чињеница да они који путују треба да сносе трошкове свог путовања авионом. Због чега би сви порески обвезници у Србији, поготово сиромашни, требало да плаћају преко пореза и задуживања у иностранству субвенције пропалом ЈАТ-у? Путовања авионом користи релативно мали број и то имућнијих људи који треба да плате пуну цену за погодности таквог путовања.

Иста ситуација је и са железаром у Смедереву. Производња тог предузећа нема никакву разумну прилику да постане уносна без вечних субвенција државе (на стотине милиона евра), дакле из џепа свих пореских обвезника. Уз то и огромна потрошња струје тој железари мора да буде субвенионисана. И са 5000 запослених у овом пропалом предузећу треба поступити на исти начин као што је предложено у случају ЈАТ-а.

У шта уложити државна средства? Предлажемо да се то одмах учини у пољопривреду и водопривреду. Уложена средства се одмах враћају свима. Повећање приноса и умањење последица суше или заштита од поплава, а такође и снижење цена хране биће одмах опипљиво свима. У овом случају држава треба да објасни народу да је битније улагати у продуктивних 500.000 сељака и њихових породица него у 7000 запослених који немају никакве прилике да стану и остану уносно на својим економским ногама. Овако, држава се задужује у иностранству за помоћ вечним губиташима, док у исто време странци купују наше плодне оранице.

Аутор је редован члан Матице српске у Новом Саду

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер