Адам Смит: Америчко војно присуство не може донети стабилност Ираку

Конгресмен Адам Смит: Америчко војно присуство не може донети стабилност ирачком народу

Када се повући из Ирака? - анализа

Рок за потпуно повлачење америчке војске из Ирака је крај 2011. али многи аналитичари верују да ће и после тог рока САД бити војно присутне у Ираку - макар и у врло малом броју.

Амерички војници који остану и после краја 2011. у Ираку пружаће ирачкој војсци подршку и биће дугорочно саставни део односа између ове две земље, сматра BBC-јев војни аналитичар.

Опасност од "котрапродуктивних" последица

Директор Ирачког института за стратешке студије, Фалех Абдул Џабар упозорава на могуће нежељене последице америчког повлачења.

"У тренутној ситуацији - а то је кризна ситуација, повлачење би било контрапродуктивно из бројних разлога. Налазимо се у политичкој пат позицији, у политичком вакууму - у Ираку и даље није формирана нова влада. Војска је слаба, а побуњеници су у успону. Повлачење у овом тренутку би послало погрешан сигнал политичкој класи у Ираку, да ће се САД повући из Ирака без обзира на околности", каже Фалех Абдул Џабар.

С друге стране, амерички конгресмен из Демократске странке, Адам Смит, члан конгресног одбора за оружане снаге, верује да је Ирак политички довољно стабилан да преживи одлазак Американаца.

"Када помислите у каквој је ситуацији Ирак био пре две-три године, данас ипак постоји одређени степен политичке стабилности. Војска функционише, и влада функционише на многим нивоима, иако ситуација у парламенту, очигледно, и даље није сређена. Али видите - Ирак још дуго времена неће бити 100 посто стабилна земља, али америчко и друго страно војно присуство не могу да наметну стабилност ирачком народу. Тај посао ће Ирачани сами морати да заврше. Јасно је да повлачење доноси одређене ризике, али ризици ће постојати и ако бисмо отишли за три или десет година".

Претње ал Каиде нису прошле

Један од највећих ризика је, наравно, присуство ал Каиде и наоружаних екстремиста. Многи Ирачани се плаше да побуњеници само чекају да Американци оду, па да крену у напад. Конгресмен Адам Смит, међутим, не прихвата тај аргумент.

"Под таквим аргументом се подразумева да Ирак никада неће бити у ситуацији да се бори сам. Јер испада да, за кад код да закажете повлачење, лоши момци ће једва дочекати да преузму иницијативу. Ако је то тачно, онда би требало да у Ираку останемо заувек, а то није ни у интересу Сједињених Држава ни Ирака. Ми се зато полако и, по мом мишљењу, одговорно повлачимо из Ирака", сматра овај амерички конгресмен.

Британски генерал Тим Крос: Сви аргументи које смо чули важе и за Авганистан.

И британски генерал-мајор Тим Крос, бивши командант британских снага у Ираку, разуме одлуку Сједињених Држава да оде из Ирака.

"Треба да схватимо да су овде у питању политички и економски интереси, заједно са војним интересима - јер Американци преусмеравају пажњу на Пакистан и Авганистан. Постоји и проблем трошкова ирачке мисије - 50 хиљада војника који остају у Ираку до 2011. коштаће Американце 20 милијарди долара годишње. Дакле постоје реални разлози због којих Американци морају да оду из Ирака. И треба да додам да сви аргументи које смо чули важе и за Авганистан. Потпуно се слажем са ирачким генералом Зебаријем када каже да се ефикасна војска не може створити преко ноћи. Можете да регрутујете људство и да их учите како да ратују, али за изградњу борбеног морала и оданости влади и нацији потребно је много времена".

У Авганистану ће бити још теже

А ако повлачење иде тешко у Ираку, земљи која је пре инвазије имала и јаку војску и владу, колико ли ће онда времена бити потребно да Американци оду из Авганистана, који није имао ни војску ни владу ни инфраструктуру?

Генерал Тимоти Крос каже да ће Американцима бити јако тешко да оспособе Авганистан да сам води рачуна о својој безбедности:

"Ја уопште не сумњам у то да је намера да се развије таква способност добра, наравно да је добра. Али ако ћете са оно мало улица што постоји у Авганистану покупити пет хиљада људи и обући им униформу - то не значи да ћете за годину, две, пет или десет година добити јаку, борбено способну војску. За стварање ефикасне војске је потребно много времена и то је велики проблем у Авганистану", оценио је у програму BBC-ја генерал британске војске Тимоти Крос.

Ирачки генерал: Повлачење САД "преурањено"

Врховни командант ирачке војске је довео у питање планове о фазном повлачењу америчке војске из те земље. Генерал Бабакер Зебари је рекао да ирачка војска неће бити спреман да преузме дужности од Американаца још једну деценију.

Он је уједно описао планове о повратку половине америчких војника из Ирака у САД до краја 2011. као "преурањене".

"Они су овде да пруже подршку и савете. Али у ванредним околностима спремни су да бране ирачку војску. Шта више, они контролишу ирачки ваздушни простор, пошто наше ваздушне снаге још нису до краја формиране. Америчке борбене снаге тренутно броје око 50 хиљада војника, и прави проблем ће настати тек после 2011. године. Шта ћемо онда да радимо без Американаца, Запада и регионалних земаља? Ирачка војска ће бити спремна тек за десет година", рекао је генерал Зебари.

Политички притисци у Вашингтону

Прелазне америчке снаге и даље ће бројати чак 50 хиљада војника, који ће и даље, и са људством и војном опремом, учествовати у борби против наоружаних екстремиста.

BBC-јев војни аналитичар Ник Чајлдс каже поводом ове изјаве високог војног официра ирачке војске, да су САД на неки начин одлучне у намери да се држе плана и календара за смањење броја својих војника у Ираку - и да та одлучност потиче од политичких притисака у Вашингтону.

Такође, додаје BBC-јев аналитичар, Америкаци су суочени и са војном обавезом према плановима Пентагона за Авганистан - а они почивају на претпоставци да ће се наставити са самњивањем броја америчких војника у Ираку.

Седам година од "краја мисије"

Још 2003. године тадашњи амерички председник Џорџ Буш је, поносно стојећи на носачу авиона Абрахам Линколн, испред транспарента са натписом "Мисија завршена", покушао да убеди нацију да су велике борбене операције у Ираку готове.

Али ни седам година касније мисија и даље није завршена.

У Ираку се и даље налази око 64 хиљаде америчких војника, али актуелни председник Барак Обама је уверен да ће се америчко повлачење из Ирака одвијати према плану и да се америчком војном подухвату у Ираку сада ипак назире крај.

"Следећег месеца своју војну мисију ћемо из борбене променити у мисију подршке и обуке ирачке војске... Чињеница је да је у многим деловима земље, ирачка војска већ преузела водећу улогу у чувању безбедности. Као што је договорено са ирачком владом, наше прелазне снаге ће остати тамо до краја 2011. године када ћемо из Ирака повући све своје војнике", обећао је амерички председник овог лета у складу са раније најављеним плановима своје администрације.

Како "отрезнити" ирачке политичаре

Међутим, у Америци не јењава расправа о томе да ли, и када, смањити број војника у Ираку тј. када почети и којим темпом спроводити тај процес.

Десетине хиљада америчких војника је већ повучено из Ирака, као и око два и по милиона комада војне опреме која је или враћена у САД или предата ирачким снагама.

Истовремено, не престаје забринутост због чињенице да Ирак још увек није безбедносно стабилан, што важи и за курдски део на северу земље - а сумња се и у стварне способности ирачке војске, и страхује од последица могуће политичке парализе земље после последњих избора.

Има посматрача и званичника који сматрају да је јасан, већ усвојени, календар повлачења Американаца из Ирака заправо најубедљивији начин који Вашингтон има на располагању - ако жели да "отрезни" ирачке војне и политичке кругове да би схватили важност преузимања одговорности за безбедност земље у своје руке.

Крај августа је рок за повлачење америчких борбених снага из Ирака, а 50 хиљада војника који би остали после тог рока били би мањег оперативног капацитета док би им задаци били у области обуке и саветовања ирачких снага, док развoj iračke vojske ostaje jedan od najvećih izazova.

(BBC)