четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Албаниан Пост: Нови „нон-пејпер“ - Последице по Србију и Косово ако не прихвате предлог ЕУ
Хроника

Албаниан Пост: Нови „нон-пејпер“ - Последице по Србију и Косово ако не прихвате предлог ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 30. јануар 2023.

 Косово је слободно да не оснује Заједницу општина са српском већином и може у потпуности да се повуче из Споразума из 2013, али тада мора да „сноси последице поништавања свих досадашњих достигнућа (слободно кретање, позивни број Косова +383, интеграција северног дела, контрола два гранична прелаза са Србијом и др)“, стоји у последњем нон-пејпер документу који је ексклузивно објавио Албаниан Пост.

Оштрим и нимало дипломатским језиком у овом нон-пејперу, који је написао западни дипломата дубоко укључен у процес помирења између Косова и Србије, постало је јасно шта Косово и Србија губе ако напори Запада да успостави мир у региону буду суочени са одлагањем и намерним блокадама Александра Вучиц́а и Аљбина Куртија, преноси Коссев.

Подељен на 11 одвојених делова и са преко 20 подтачака, нон-пејпер на шест страница који, према изворима АП-а, сумира све са чим се Курти и Вучић суочавају, више се фокусира на разјашњавање кобних последица непотписивања Основног споразума на основу Европског предлога.

Један од најважнијих делова документа насловљен је „Динамика напред – неуспех није опција“, где се јасно истиче да Европска унија и Запад више немају намеру да буду посматрачи у „тактици одлагања“ и „тактици блокирања“ за које кажу да их користе Србија и Косово.

Тамо пише да ако Косово, или Србија, не буду конструктивни партнери и не потпишу споразум, онда „то значи заустављање процеса интеграције и потенцијални преокрет односа са ЕУ и последице које то носи“.

Према овом документу, „Косово не може да претендује да настави да ужива апсолутну заштиту од западног света, који је од виталног значаја за његово постојање, и да истовремено оклева да пригрли западне напоре за трајни мир“.

Све док „Србија не може да тежи да настави да ужива у финансијским, економским и политичким предностима постојец́их споразума и да истовремено подрива напоре Запада за трајни мир“.

Документ такође јасно ставља до знања Србији да је „коцкање лажним надама да ће се једног дана, у будућности, НАТО и ЕУ урушити, омогућавајући тако поновну окупацију Косова, рецепт за катастрофу“

Документ такође јасно ставља до знања Србији да је „коцкање лажним надама да ће се једног дана, у будућности, НАТО и ЕУ урушити, омогућавајући тако поновну окупацију Косова, рецепт за катастрофу“.

Западне државе у овом документу јасно стављају до знања да су изузетно укључене и да траже потписивање споразума који је „минимално амбициозан“, па ц́е, ако наиђу на блокаде и друга одлагања, бити веома ригорозни у приступу, јер неуспех овог процеса озбиљно нарушава кредибилитет ЕУ и кредибилитет читавог западног света.

Због тога ће на следећем састанку стране „бити обавештене о озбиљним последицама уколико предлог буде одбачен“, а западњаци ће без оклевања почети да користе штапове, јер уколико се икакво оклевање покаже то би се могло протумачити као недостатак посвец́ености.

Још један хитан потез биће одређивање јасног датума за потписивање.

„Без одређеног датума, трајно одуговлачење, кашњења и блокаде ће поново управљати/доминирати процесом, исмевајуц́и немоц́ Европе и западног света“, наводи се у документу до којег је дошао Албаниан Пост.

То је разлог, тврди се у документу, да се Запад тако снажно ангажује, јер је „алтернатива горе реченом прихватање да западни свет нема утицаја”.

Пошто „шатл дипломатија” неће имати жељени ефекат, онда се последња карта чува као последњи напор.

„Ако стране оклевају, организује се европска конференција (по узору на прошла искуства) као последњи покушај да се стране убеде“, наводи се у документу.

Чак и Заједница општина са српском већином има резервисану тачку у овом документу.

Понавља се да то представља неотуђиву обавезу Косова, док се наводи да „политички представници Косова, цивилно друштво и истакнути појединци и организације морају бити део будућих суштинских свеобухватних дискусија усмерених на проналажење консензуса о прихватљивом моделу за Асоцијацију предвиђену споразумом из 2013. године“.

Пошто је у прошлости доказано да оснивање Асоцијације и Основни споразум представљају исти напор, документ јасно истиче да су то два одвојена и паралелна процеса која се не спајају.

У тачки „Динамика напред – приступ на више колосека“ наводи се да „спровођење свих претходно постигнутих споразума (укључујуц́и и Асоцијацију) и актуелни европски предлог јесу и треба да се третирају као два одвојена процеса, олакшана на два паралелна пута“ .

„Први пут“, појашњава документ, је „спровођење свих претходних споразума“, док је паралелни, „други пут“ – „Европски предлог“.

У овом делу документа најављује се и успостављање Механизма за прац́ење који ц́е функционисати по сету „принципа да се стране награђују или кажњавају у зависности од њихове посвец́ености у спровођењу процеса“.

У овом нон-пејперу се истиче да су западњаци већ упознати са тактиком Вучића и Куртија за одуговлачење процеса.

Међутим, према Куртију је оштрији језик.

Неприхватљиве су тактике одлагања (Србија: прво Асоцијација, па Европски предлог) и тактике блокирања (Косово: прво сигурна гаранција признања од 5 земаља ЕУ које не признају, па онда Европски предлог).

Поводом захтева Косова за гаранцију признања од 5 земаља ЕУ које не признају независност, утврђено је да је немогуц́е дати такву писмену гаранцију, пошто је свака од држава суверена у својим одлукама, међутим познато је да су свих 27 Земаља чланица ЕУ за Европски предлог.

Али, упркос чињеници да такве гаранције какве тражи Косово не могу да се дају, документ ипак нуди позитиван сценарио по овом питању.

„За неке од ових држава сагласност Србије на европски предлог довољан је основ да се односи са Косовом одмах подигну на пуне дипломатске споразуме“, наводи се у документу у делу у којем се појашњава став петорке која не признаје Косово.

„Ако не раније, када Косово постане чланица Савета Европе и других међународних организација као директан резултат Европског предлога, земље које не признају независност Косова ц́е се придружити ставу других држава чланица ЕУ (које признају Косово)“.

Други елемент, који други документи нису имали а део је овог нон-пејпера, је помињање примера Француске и Немачке и како су ове две некада непријатељске државе пронашле „трајни мир“.

Претпоставка западњака у документу је да је реч о два народа који желе да реше проблеме и да крену напред, па је циљ, кажу, „мирни суживот и појачана сарадња“, а то долази, по њима, „како резултат имплементације европског предлога“.

Ово, каже се у документу, „поставља темпо за коначни правно обавезујуц́и споразум после 2030. године“.

„У том тренутку, по узору на Берлин и Париз, Београд и Приштина ће подстаћи етничке Србе и Албанце да, подељени у различите земље бивше Југославије, да постану фактор стабилности у својим земљама и да промовишу ново историјско поглавље пријатељства“.

На једној од страница документа појашњене су и користи Косова и Србије које ће имати ако су конструктивни и пристану на потписивање споразума, који, понавља се, има за циљ трец́и споразум који значи споразум о узајамном признању.

За Косово се каже да ако потпише и успостави Асоцијацију у два одвојена процеса, онда „откључава процес интеграције у НАТО/ЕУ и почиње да добија средства и инвестиције у вези са процесом интеграције“.

„Стиче регионалну повезаност и укљученост у све програме ЕУ који ц́е на значајан начин утицати на економију Косова. Нове могуц́ности ц́е се појавити за косовска предузец́а и косовску омладину, развијајуц́и диван потенцијал који Косово има“.

Како се разуме из документа, пре 2030. године нема говора о споразуму који има „признање у центру”, како претпоставља премијер Косова Аљбин Курти.

Међутим, европски предлог за Србију би представљао први међународно признати документ у коме би Србија прихватила да су „Косово и Србија две одвојене правно-политичке реалности које подлежу принципима управљања према међународном праву“

Међутим, европски предлог за Србију би представљао први међународно признати документ у коме би Србија прихватила да су „Косово и Србија две одвојене правно-политичке реалности које подлежу принципима управљања према међународном праву“.

Исто тако, Србија би признала да „не може тражити право да заступа или делује у име друге стране (Косово)“.

Још једна корист за Косово била би да се овим споразумом, будуц́и да га подржава 27 држава чланица ЕУ, „не би противиле чланству Косова у међународним организацијама“, укључујуц́и и пет земаља које не признају независност.

Документ такође представља јасну линију чланства Косова у међународним организацијама, почев од Савета Европе до Европске уније и НАТО-а.

(КоССев-Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер