Александар Јаковенко: Амерички мега фондови окупирали Европу

САД су зарад превазилажења финансијске кризе 2008. године створиле мега-фондове са циљем успостављања контроле над водећим банкама и компанијама земаља ЕУ, укључујући Немачку, наводи се у извештају агенције „Русија севодња“ под називом „Амерички мега-фондови, или ко пљачка Европу“.

У извештају се наводи да су мега-фондови као што су "БлекРок", "Вангард" и други који су концентрисали огромне ресурсе својих инвеститора (у 2017. водећа петорка располагала је укупном имовином од више од 15 билиона долара - 15 хиљада милијарди долара), чинили озбиљну конкуренцију традиционалним комерцијалним и инвестиционим банкама, као и хеџ-фондовима. Поред тога, постали су значајан корак у правцу такозваног управљачког капитализма и, на крају, преузели на себе улогу квази-државног макрорегулатора.

Тиме је дошло до неприметног преформатирања трансатлантских односа у нешто налик „санирању“ Јапана као америчког конкурента две деценије раније.

Зато трансакциона дипломатија нове администрације Доналда Трампа „у једнакој мери према савезницима и противницима“, само концептуализује овај тренд и чини га јавним, претварајући НАТО у отворени пословни пројекат и претендујући на територијални интегритет савезника као што су Канада и Данска.

Нова улога Европе из визије САД

Може се проценити да Сједињене Државе „затварају“ глобализацију јер није у складу са њиховим фундаменталним интересима и стављају акценат на обнављање економске и технолошке моћи унутар сопствених граница уз паралелну територијалну експанзију. Притом, територија и ресурси поново добијају на значају, а прилагођавање климатским променама захтева проширење приступа Арктику, што би омогућило једнаку конкуренцију Русији у овом региону будућности.

У таквом геостратешком сценарију, који даје предност економским, а не традиционалним војно-безбедносним факторима, Европи је додељена улога извора реиндустријализације Америке на новој, технолошкој основи.

Наравно, Немци су се нашли у центру америчке стратегије за реализацију (капитализацију) савезничких односа у односу на квалитативно нову геостратешку парадигму. Украјинска криза је случајно или не, постала својеврстан параван за такву трансформацију трансатлантских односа.

Сада је јасно да је та игра готова. Свест о томе расте и у самој Европи, посебно у Немачкој. У недавно објављеном и актуелном због Трампове политике истраживању лондонског Chatham House „Супарничке визије међународног поретка“ признаје се да су проблеми Берлина почели кризом 2008. године. Према британском документу, сада када се земља налази у „посебно ослабљеном положају“, може се очекивати да ће „ствари бити само још горе“.

Немачка у троуглу

Америка је у лондонском истраживању описана као „глобално ревизионистичка сила“ која показује „грабежљиви екстрактивни империјализам“.

И, као што показује извештај „Росија севодња“, све оно што се дешавало од 2008. крије дубоке економске корене читавог начина постојања Немачке, који се сводио на три стуба: препуштање њене безбедности Вашингтону, зависност од снабдевања руским енергентима и оријентација извоза на Кину.

Све се променило радикално и истовремено, као и за Европу у целини.

Аутор извештаја је Александар Јаковенко, бивши руски амбасадор у Лондону од 2011-2019. године и актуелни заменик генералног директора „Росија севодња“.

(Ало)