Александар Вучић на обележавању 70 година постојања ЦЕРН-а: Србија ће дуплирати износ који издваја за ЦЕРН. Нећемо имати довољно струје ако не набавимо нуклеарне модуларне реакторе

Председник Србије Александар Вучић борави у Женеви, где учествује на обележавању 70 година постојања Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).

Вучић са српским научницима у ЦЕРН-у

Председник Александар Вучић разговарао је у Женеви са 20 научника из Србије који раде у ЦЕРН-у и истакао да је бескрајно поносан што наши тимови стручњака дају свој допринос раду ЦЕРН-а.

Вучић је изразио уверење да ће баш неко од младих научника из Србије управо из ЦЕРН-а отићи по своју Нобелову награду, чиме ће на најбољи начин вратити нашу земљу на оно место у науци које је одавно утемељила.

"Без вас, научника, иноватора и истраживача, ваше снаге, знања и духа, биће нам тешко да достигнемо циљеве одрживог развоја и ускочимо у воз који већ граби ка будућности. Зато је неопходно да вас охрабримо да остварите своје снове и свој пуни потенцијал. Ваше образовање, подршка сваком кораку вашег пута и реализација ваших идеја, наши су приоритети", навео је Вучић на Инстаграму.

Председник је онима који тренутно не живе у Србији поручио да ће Србија ће увек имати шта да им понуди и да ће их чекати раширених руку да заједно градимо бољу будућност за све.

Вучић: ЦЕРН једна од најбољих институција у Европи, поносан сам што је Србија чланица

Председник Александар Вућић истакао је у Женеви да је ЦЕРН једна од најбољих институција у Европи и да је поносан на чињеницу што је Србија једна од 24 чланице, као и да ће ће додатним улагањем у српске научнике који раде у тој организацији да се допринесе даљем развоју земље.

"Мораћемо да имамо нуклеарних физичара више, то ће морати да постане, не само посебан и потпуно одвојен предмет, уско стручан, већ ће и други морати то да изучавају. Мораћемо нуклеарне инжењере да имамо, јер нећемо да имамо струју", рекао је Вучић новинарима после учешћа на церемонији обележавања 70 година постојања Европске организације за нуклеарна истраживања - ЦЕРН.

Подсетио да је Србија једна од 24 пуноправне чланице ове организације у којој је, како је навео, између осталог измишљена глобална мрежа WWW, траже се нови лекови за лечење рака...

Вучић је навео да су 23 наша човека стално у ЦЕРН-у, да долази велики број људи са Института за физику, Физичког факултета и других институција.

Нагласио је да сви у Европи морају брже да се мењају, додајући да је утицај ковид пандемије и друштвених мрежа све променио и да зато Европа касни за САД и Кином.

Подсетио је на изјаву председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лејен, која је рекла да се проценат европских патената у свету преполовио.

"Чули сте и данас Урсулу фон дер Лејен, која рекла 'имали смо 30 одсто патената на нивоу целог света, данас имамо 15 одсто патената на нивоу целог света'. Сви бројеви наши иду на доле, сви бројеви и кинески и амерички иду на више, иду на горе", рекао је Вучић.

Вучић: Србија ће удвостручити новац који издваја за ЦЕРН

Председник Србије Александара Вучић честитао је 70 година постојања ЦЕРН-а и рекао да му је драго да представља земљу која је пуноправни члан те институције.

У говору на церемонији обележавања, Вучић је рекао да много српских физичара и научника долазе и раде за ЦЕРН.

Указао је да нећемо имати довољно струје ако не набавимо нуклеарне модуларне реакторе, и да имамо све мање нуклеарних физичара и инжењера.

"Губимо читав факултет рударства и геологије, не знам шта ћемо да радимо, али видим да, а не говорим само у име моје земље, већ и у име целе Европе, да многи бројеви тих научника опадају, док код Кинеза тај број расте, ми немамо то што они имају и сви се понашамо помало размажено као да је све добро и у реду и да ће све бити боље", рекао је председник.

Нагласио је да је ЦЕРН најбољи пример по ономе што су урадили, као и да се Србија управо томе придружила.

"Али молим вас да само видимо шта можемо да учинимо, а треба да учинимо много више како бисмо преживели", истакао је председник.

Навео је да ће Србија удвостручити новац који издваја за ЦЕРН.

"То ће и даље бити безначајно у поређењу са оним што вам је Урсула фон дер Лајен обећала, али кад би сви други толико допринели то не би било толико безначајно“, рекао је Вучић.

Фон дер Лајен: Истраживање и иновације морају бити у срцу европске економије

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да је Европа, захваљујући ЦЕРН-у, који је магнет за врхунске научнике са свих континената, постала глобални центар за физику и нагласила да једва чека њихово ново откриће, јер је сигурна да ће оно поново променити свет.

"У ЦЕРН-у сте произвели безброј позитивних ефеката за наше друштво и економију. Захваљујући ЦЕРН-у имамо глобалну веб мрежу, тач скрин екране и нове алате у борби против рака. Радите са европским индустријама на изградњи авиона са ниским емисијама ЦО2 и стварању нових решења за транспорт течног водоника. Зато једва чекам да видим шта ћете следеће открити јер сам сигурна да ће ЦЕРН још једном променити свет", рекла је Фон Дер Лајен на свечаности поводом 70. рођендана ЦЕРН-а којој присуствује и председник Србије Александар Вучић.

Нагласила је да истраживање и иновације морају бити у срцу европске економије и указала да је ЦЕРН данас заиста магнет за врхунске научнике са свих континената.

"Али, било је време када Европа није била привлачно место за науку када су многи од наших најсјајнијих научника побегли у свет. Остала је шачица европских физичара који су оснивајући ЦЕРН окренули ток и вратили науку у Европу", подсетила је Фон дер Лајен.

Три поуке из приче о ЦЕРН-у

Према њеним речима, из приче о ЦЕРН-у могу се извући три поуке, прва је да је размена знања важна, друга да је сарадња неопходна ако неко жели да буде победник, а последња да су неопходне везе између науке и индустрије.

"Ниједна европска држава сама не би могла да направи највећи сударач честица на свету. ЦЕРН је постао глобални центар, јер је окупио Европу. Данас је то још важније, јер се такмичимо са гигантима", рекла је Фон Дер Лајен.

Подсетила је да Кина планира акцелератор од 100 километара којим жели да изазове глобално лидерство ЦЕРН-а и нагласила да је зато поносна што је ЕУ финансирала студију изводљивости за хадронски сударач што би могло сачувати научну предност Европе и могло би још више да помери границе људског знања.

"И док је глобална научна трка у току, желим да Европа промени брзину. Да бисмо то урадили, европско јединство је наше највеће богатство. Хоризонт Европе је највећи истраживачки инвестициони програм на свету, његов драгуљ у круни је Европски истраживачки савет који је финансирао истраживања која су резултирала 14 Нобелових награда", рекла је Фон дер Лајенова и нагласила да се мора улагати у науку, иновације и истраживање.

Нагласила је да научници морају бити у стању да пронађу ресусрсе за истраживања у Европи.

Дељење знања води до победе

Друга лекција, како је рекла, показује да, ако желите да се такмичите и побеђујете, морате више да сарађујте и да знања делите са огромном мрежом универзитета, индустрија и почетника.

"Предложићемо да Законом о Европском истраживачком простору, сви европски истраживачи имају приступ истраживачкој инфраструктури светске класе као што су суперкомпјутери. Мора бити лакше удружити стручност и рачунарску снагу без вештачких граница или баријера", рекла је председница Европске комисије.

Европска економија напредује захваљујући слободном кретању робе, талената и капитала на нашем јединственом тржишту и зато је време је да се коначно дозволи слободно кретање знања и науке широм Европе.

Безброј позитивних ефеката

Трећа лекција је, како каже, везана за чињеницу да је у ЦЕРН-у произведено безброј позитивних ефеката за европско друштво и економију.

"ЦЕРН је живи доказ да наука подстиче иновације и да иновације подстичу конкурентност. Треба нам више ових партнерстава између истраживања и пословања, више идеја које иду од лабораторије до фабрике", рекла је председница Европске комисије и истакла да се истраживање и иновације морају ставити у срце европске економије.

Подсетила да је, када је ЦЕРН створен, изгледало готово немогуће вратити науку светске класе на разорени континент.

"Када сте пројектовали подземни тунел од 27 километара где би се честице сукобиле скоро брзином светлости, многи су мислили да маштате. А када сте почели да тражите Хигсов бозон, шансе за успех су деловале невероватно ниске али увек сте доказали да скептици нису у праву", рекла је она и нагласила да је прича о ЦЕРН-у прича о напретку упркос свим изгледима.

Фабиола Ђаноти: ЦЕРН је пример европске изврсности

Генерална директорка Фабиола Ђаноти поручила је у уводном обраћању да ЦЕРН представља велики успех за Европу и њене глобалне партнере, као и да је сјајан пример европске изврсности и конкурентности.

"ЦЕРН је водећа светска лабораторија за физику високих енергија и за напредне технологије које су потребне нашем пољу. И много је више од тога. Као што можемо видети, ЦЕРН је систем вредности", нагласила је Ђаноти.

Подсетила је да је ЦЕРН данас глобална лабораторија са 24 државе чланице, дупло више него што је имала 1954. године, као и са 10 придружених држава чланица и много партнера из целог света.

Све то чини заједницу која броји више од 17.000 људи и више од 110 националности, истакла је Ђаноти и нагласила да је ЦЕРН постао невероватно место за спајање језика, култура и традиција.

"Међутим, у тренутку када се у свету дешавају немири, конфликти због верских и расних разлика, морамо схватити да је за сваког ко ради у овој институцији то привилегија и поклон. Морамо имати на уму да сви ви из бројних држава који сте овде, помажете да направимо бољи свет", истакла је генерална директорка ЦЕРН-а.

Истакла је и чињеницу да су истраживања која врши ЦЕРН разоткрила многобројне тајне које је космос крио три милијарде година.

Вучић присуствовао презентацији генералне директорке ЦЕРН-а Фабиоле Ђаноти

Председник Србије Александар Вучић присуствује презентацији генералне директорке ЦЕРН-а Фабиоле Ђаноти о лабораторији и њеној будућности, која се одржава у центру "Globe of Science and Innovation" у Женеви.

По доласку на презентацију, председника Вучића дочекали су др Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а и професор Елиезер Рабиновици, председавајући Савету ЦЕРН-а.

Председник Вучић се уписао и у електронску Књигу гостију.

Вучић ће потом присуствовати церемонији обележавања 70 година постојања Европске организације за нуклеарна истраживања ЦЕРН.

Поздравни говор на церемонији одржаће генерални директор ЦЕРН-а, а присутнима ће се обратити и председник Вучић.

Међу говорницима су председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, председница Владе Летоније Евика Силина, председник Словачке Петер Пелегрини, председница Швајцарске конфедерације Виола Амхерд, председник Бугарске Румен Радев, председник Италије Серђо Матарела, принцеза Астрид од Белгије и председавајуци Савету ЦЕРН-а Елиезер Рабиновиц.

Вучић у ЦЕРН-у: Захвалан љубазним домаћинима на срдачном дочеку

Председник Србије Александар Вучић, који данас у Женеви учествује на обележавању 70 година постојања Европске организације за нуклеарна истраживања ЦЕРН, захвалио је представницима те организације на дочеку.

"Захвалан љубазним домаћинима на срдачном дочеку, са великим нестрпљењем очекујем презентацију генералне директорке ЦЕРН-а Фабиоле Ђаноти, која ће нам говорити о будућности највеће научне лабораторије на свету", написао је Вучић на свом Инстаграм налогу.

Вучић је уз објаву приложио видео снимак на коме се уписује на електронску таблу.

Он је данас обишао Велики хадронски сударач, огромни акцелератор честица, који се налази у месту Сеси, близу француско - швајцарске границе.

Делегација Србије у посети Великом хадронском сударачу

Председник Србије Александар Вучић обишао је Велики хадронски сударач, огромни акцелератор честица, који се налази на дубини од 87 метара испод земље у месту Сеси, близу француско-швајцарске границе.

Вучића су дочекали сарадник на пројекту Компактни мионски соленоид (ЦМС) Предраг Миленовић, портпарол, сарадник на ЦМС пројекту Готије Хамел де Монтшанало и сарадник ЦЕРН-а и сарадник на ЦМС пројекту Вукашин Милошевић.

Заједно са председником Вучићем у обиласку били су министарка науке, иновација и технолошког развоја Јелена Беговић, као и српска делегација.

Председник Србије Александар Вучић у Женеви учествује на обележавању 70 година постојања ЦЕРН-а.

Вучић ће имати бројне сусрете са светским званичницима, представницима међународних организација и члановима српске заједнице која ради у овој организацији, најављено је из Председништва.

Европска организација за нуклеарна истраживања и Србија

ЦЕРН је највећи центар за истраживање елементарних честица, основан 1954. године и он има 23 државе чланице, док са 38 држава има уговоре о сарадњи.

Српска заједница у ЦЕРН-у

Од октобра 2022. године, 54 научника и инжењера ради у оквиру српских научних институција које су званично укључене у експерименте и међународне пројекте ЦЕРН-а.

У ЦЕРН-у такође ради и око 20 српских научника и инжењера у оквиру других институција које су укључене у ЦЕРН-ове пројекте.

Последњих 15-ак година, српски научници, инжењери и специјалисти су активно укључени у ЦЕРН-ове пројекте радећи на дизајну, конструкцији, инсталацији и тестирању врло комплексних детектора за експерименте у којима доминирају фундаментална истраживања у области физике елементарних честица.

Неки од српских научника су такође имали водећу улогу у открићу Хигсовог бозона које је објављено 4. јула 2012. године. Ово откриће је директно утицало на доделу Нобелове награде за физику за 2013. годину професору Франсоа Англеру и професору Питеру Хигсу.

У Државном дата центру у Крагујевцу крајем 2023. године потписан је Меморандум о разумевању о сарадњи у увођењу и експлоатацији Глобалне ЛХЦ рачунарске мреже, којим је Србија постала део глобалне рачунарске мреже Европске организације за нуклеарна истраживања.

ИТ експерти Србије из Канцеларије за ИТ и е-Управу, Државног дата центра, као и научници из Србије и ЦЕРН-а од тада интензивно раде на техничким аспектима успостављања чворишта, тзв. Тијер-1 центра, намењеног за чување, обрађивање и анализу научних података са Великог хадронског сударача (ЛХЦ) у ЦЕРН-у.

"Успостављање Тијер-1 центра у Србији планирано је током 2025. године и представља значајан корак који ће нашу земљу позиционирати као 10. у Европи, а 15. на свету која ће постати део Глобалне ЛХЦ рачунарске мреже и уједно нашу земљу ставити у ранг са најнапреднијим ИТ земљама света", рекао је раније бивши министар телекомуникација Михаило Јовановић.

Европска организација за нуклеарна истраживања, познатија као ЦЕРН, започела је прославу 70. годишњице постојања 29. септембра.

Од 1954. хиљаде најбољих светских научника и младих умова окупљају се у Швајцарској пре свега да би истражили како функционише универзум.

Њихова истраживања помогла су у изради снажнијих рачунара и микрочипова, побољшању технологија у здравству, енергетици и унапредила су анализу великих количина података, квантно рачунарство, суперпроводљиве магнете и хлађење угљен-диоксидом за рачунаре.

ЦЕРН је можда најпознатији по свом огромном подземном акцелератору честица, познатом као Велики хадронски сударач (ЛХЦ) који ради од 10. септембра 2008. Смештен је у кружном тунелу обима 27 километара, на дубини од 50 до 175 метара испод француско-швајцарске границе, у близини Женеве.

У ЦЕРН-у се сада развија акцелератор друге генерације, под називом ХЛ-ЛХЦ са високом луминозношћу, а надоградња ће омогућити повећање броја судара протона најмање пет пута.

(РТС)