Aleksandar Vučić na obeležavanju 70 godina postojanja CERN-a: Srbija će duplirati iznos koji izdvaja za CERN. Nećemo imati dovoljno struje ako ne nabavimo nuklearne modularne reaktore

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Ženevi, gde učestvuje na obeležavanju 70 godina postojanja Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN).

Vučić sa srpskim naučnicima u CERN-u

Predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je u Ženevi sa 20 naučnika iz Srbije koji rade u CERN-u i istakao da je beskrajno ponosan što naši timovi stručnjaka daju svoj doprinos radu CERN-a.

Vučić je izrazio uverenje da će baš neko od mladih naučnika iz Srbije upravo iz CERN-a otići po svoju Nobelovu nagradu, čime će na najbolji način vratiti našu zemlju na ono mesto u nauci koje je odavno utemeljila.

"Bez vas, naučnika, inovatora i istraživača, vaše snage, znanja i duha, biće nam teško da dostignemo ciljeve održivog razvoja i uskočimo u voz koji već grabi ka budućnosti. Zato je neophodno da vas ohrabrimo da ostvarite svoje snove i svoj puni potencijal. Vaše obrazovanje, podrška svakom koraku vašeg puta i realizacija vaših ideja, naši su prioriteti", naveo je Vučić na Instagramu.

Predsednik je onima koji trenutno ne žive u Srbiji poručio da će Srbija će uvek imati šta da im ponudi i da će ih čekati raširenih ruku da zajedno gradimo bolju budućnost za sve.

Vučić: CERN jedna od najboljih institucija u Evropi, ponosan sam što je Srbija članica

Predsednik Aleksandar Vućić istakao je u Ženevi da je CERN jedna od najboljih institucija u Evropi i da je ponosan na činjenicu što je Srbija jedna od 24 članice, kao i da će će dodatnim ulaganjem u srpske naučnike koji rade u toj organizaciji da se doprinese daljem razvoju zemlje.

"Moraćemo da imamo nuklearnih fizičara više, to će morati da postane, ne samo poseban i potpuno odvojen predmet, usko stručan, već će i drugi morati to da izučavaju. Moraćemo nuklearne inženjere da imamo, jer nećemo da imamo struju", rekao je Vučić novinarima posle učešća na ceremoniji obeležavanja 70 godina postojanja Evropske organizacije za nuklearna istraživanja - CERN.

Podsetio da je Srbija jedna od 24 punopravne članice ove organizacije u kojoj je, kako je naveo, između ostalog izmišljena globalna mreža WWW, traže se novi lekovi za lečenje raka...

Vučić je naveo da su 23 naša čoveka stalno u CERN-u, da dolazi veliki broj ljudi sa Instituta za fiziku, Fizičkog fakulteta i drugih institucija.

Naglasio je da svi u Evropi moraju brže da se menjaju, dodajući da je uticaj kovid pandemije i društvenih mreža sve promenio i da zato Evropa kasni za SAD i Kinom.

Podsetio je na izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen, koja je rekla da se procenat evropskih patenata u svetu prepolovio.

"Čuli ste i danas Ursulu fon der Lejen, koja rekla 'imali smo 30 odsto patenata na nivou celog sveta, danas imamo 15 odsto patenata na nivou celog sveta'. Svi brojevi naši idu na dole, svi brojevi i kineski i američki idu na više, idu na gore", rekao je Vučić.

Vučić: Srbija će udvostručiti novac koji izdvaja za CERN

Predsednik Srbije Aleksandara Vučić čestitao je 70 godina postojanja CERN-a i rekao da mu je drago da predstavlja zemlju koja je punopravni član te institucije.

U govoru na ceremoniji obeležavanja, Vučić je rekao da mnogo srpskih fizičara i naučnika dolaze i rade za CERN.

Ukazao je da nećemo imati dovoljno struje ako ne nabavimo nuklearne modularne reaktore, i da imamo sve manje nuklearnih fizičara i inženjera.

"Gubimo čitav fakultet rudarstva i geologije, ne znam šta ćemo da radimo, ali vidim da, a ne govorim samo u ime moje zemlje, već i u ime cele Evrope, da mnogi brojevi tih naučnika opadaju, dok kod Kineza taj broj raste, mi nemamo to što oni imaju i svi se ponašamo pomalo razmaženo kao da je sve dobro i u redu i da će sve biti bolje", rekao je predsednik.

Naglasio je da je CERN najbolji primer po onome što su uradili, kao i da se Srbija upravo tome pridružila.

"Ali molim vas da samo vidimo šta možemo da učinimo, a treba da učinimo mnogo više kako bismo preživeli", istakao je predsednik.

Naveo je da će Srbija udvostručiti novac koji izdvaja za CERN.

"To će i dalje biti beznačajno u poređenju sa onim što vam je Ursula fon der Lajen obećala, ali kad bi svi drugi toliko doprineli to ne bi bilo toliko beznačajno“, rekao je Vučić.

Fon der Lajen: Istraživanje i inovacije moraju biti u srcu evropske ekonomije

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je Evropa, zahvaljujući CERN-u, koji je magnet za vrhunske naučnike sa svih kontinenata, postala globalni centar za fiziku i naglasila da jedva čeka njihovo novo otkriće, jer je sigurna da će ono ponovo promeniti svet.

"U CERN-u ste proizveli bezbroj pozitivnih efekata za naše društvo i ekonomiju. Zahvaljujući CERN-u imamo globalnu veb mrežu, tač skrin ekrane i nove alate u borbi protiv raka. Radite sa evropskim industrijama na izgradnji aviona sa niskim emisijama CO2 i stvaranju novih rešenja za transport tečnog vodonika. Zato jedva čekam da vidim šta ćete sledeće otkriti jer sam sigurna da će CERN još jednom promeniti svet", rekla je Fon Der Lajen na svečanosti povodom 70. rođendana CERN-a kojoj prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Naglasila je da istraživanje i inovacije moraju biti u srcu evropske ekonomije i ukazala da je CERN danas zaista magnet za vrhunske naučnike sa svih kontinenata.

"Ali, bilo je vreme kada Evropa nije bila privlačno mesto za nauku kada su mnogi od naših najsjajnijih naučnika pobegli u svet. Ostala je šačica evropskih fizičara koji su osnivajući CERN okrenuli tok i vratili nauku u Evropu", podsetila je Fon der Lajen.

Tri pouke iz priče o CERN-u

Prema njenim rečima, iz priče o CERN-u mogu se izvući tri pouke, prva je da je razmena znanja važna, druga da je saradnja neophodna ako neko želi da bude pobednik, a poslednja da su neophodne veze između nauke i industrije.

"Nijedna evropska država sama ne bi mogla da napravi najveći sudarač čestica na svetu. CERN je postao globalni centar, jer je okupio Evropu. Danas je to još važnije, jer se takmičimo sa gigantima", rekla je Fon Der Lajen.

Podsetila je da Kina planira akcelerator od 100 kilometara kojim želi da izazove globalno liderstvo CERN-a i naglasila da je zato ponosna što je EU finansirala studiju izvodljivosti za hadronski sudarač što bi moglo sačuvati naučnu prednost Evrope i moglo bi još više da pomeri granice ljudskog znanja.

"I dok je globalna naučna trka u toku, želim da Evropa promeni brzinu. Da bismo to uradili, evropsko jedinstvo je naše najveće bogatstvo. Horizont Evrope je najveći istraživački investicioni program na svetu, njegov dragulj u kruni je Evropski istraživački savet koji je finansirao istraživanja koja su rezultirala 14 Nobelovih nagrada", rekla je Fon der Lajenova i naglasila da se mora ulagati u nauku, inovacije i istraživanje.

Naglasila je da naučnici moraju biti u stanju da pronađu resusrse za istraživanja u Evropi.

Deljenje znanja vodi do pobede

Druga lekcija, kako je rekla, pokazuje da, ako želite da se takmičite i pobeđujete, morate više da sarađujte i da znanja delite sa ogromnom mrežom univerziteta, industrija i početnika.

"Predložićemo da Zakonom o Evropskom istraživačkom prostoru, svi evropski istraživači imaju pristup istraživačkoj infrastrukturi svetske klase kao što su superkompjuteri. Mora biti lakše udružiti stručnost i računarsku snagu bez veštačkih granica ili barijera", rekla je predsednica Evropske komisije.

Evropska ekonomija napreduje zahvaljujući slobodnom kretanju robe, talenata i kapitala na našem jedinstvenom tržištu i zato je vreme je da se konačno dozvoli slobodno kretanje znanja i nauke širom Evrope.

Bezbroj pozitivnih efekata

Treća lekcija je, kako kaže, vezana za činjenicu da je u CERN-u proizvedeno bezbroj pozitivnih efekata za evropsko društvo i ekonomiju.

"CERN je živi dokaz da nauka podstiče inovacije i da inovacije podstiču konkurentnost. Treba nam više ovih partnerstava između istraživanja i poslovanja, više ideja koje idu od laboratorije do fabrike", rekla je predsednica Evropske komisije i istakla da se istraživanje i inovacije moraju staviti u srce evropske ekonomije.

Podsetila da je, kada je CERN stvoren, izgledalo gotovo nemoguće vratiti nauku svetske klase na razoreni kontinent.

"Kada ste projektovali podzemni tunel od 27 kilometara gde bi se čestice sukobile skoro brzinom svetlosti, mnogi su mislili da maštate. A kada ste počeli da tražite Higsov bozon, šanse za uspeh su delovale neverovatno niske ali uvek ste dokazali da skeptici nisu u pravu", rekla je ona i naglasila da je priča o CERN-u priča o napretku uprkos svim izgledima.

Fabiola Đanoti: CERN je primer evropske izvrsnosti

Generalna direktorka Fabiola Đanoti poručila je u uvodnom obraćanju da CERN predstavlja veliki uspeh za Evropu i njene globalne partnere, kao i da je sjajan primer evropske izvrsnosti i konkurentnosti.

"CERN je vodeća svetska laboratorija za fiziku visokih energija i za napredne tehnologije koje su potrebne našem polju. I mnogo je više od toga. Kao što možemo videti, CERN je sistem vrednosti", naglasila je Đanoti.

Podsetila je da je CERN danas globalna laboratorija sa 24 države članice, duplo više nego što je imala 1954. godine, kao i sa 10 pridruženih država članica i mnogo partnera iz celog sveta.

Sve to čini zajednicu koja broji više od 17.000 ljudi i više od 110 nacionalnosti, istakla je Đanoti i naglasila da je CERN postao neverovatno mesto za spajanje jezika, kultura i tradicija.

"Međutim, u trenutku kada se u svetu dešavaju nemiri, konflikti zbog verskih i rasnih razlika, moramo shvatiti da je za svakog ko radi u ovoj instituciji to privilegija i poklon. Moramo imati na umu da svi vi iz brojnih država koji ste ovde, pomažete da napravimo bolji svet", istakla je generalna direktorka CERN-a.

Istakla je i činjenicu da su istraživanja koja vrši CERN razotkrila mnogobrojne tajne koje je kosmos krio tri milijarde godina.

Vučić prisustvovao prezentaciji generalne direktorke CERN-a Fabiole Đanoti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje prezentaciji generalne direktorke CERN-a Fabiole Đanoti o laboratoriji i njenoj budućnosti, koja se održava u centru "Globe of Science and Innovation" u Ženevi.

Po dolasku na prezentaciju, predsednika Vučića dočekali su dr Fabiola Đanoti, generalna direktorka CERN-a i profesor Eliezer Rabinovici, predsedavajući Savetu CERN-a.

Predsednik Vučić se upisao i u elektronsku Knjigu gostiju.

Vučić će potom prisustvovati ceremoniji obeležavanja 70 godina postojanja Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN.

Pozdravni govor na ceremoniji održaće generalni direktor CERN-a, a prisutnima će se obratiti i predsednik Vučić.

Među govornicima su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednica Vlade Letonije Evika Silina, predsednik Slovačke Peter Pelegrini, predsednica Švajcarske konfederacije Viola Amherd, predsednik Bugarske Rumen Radev, predsednik Italije Serđo Matarela, princeza Astrid od Belgije i predsedavajuci Savetu CERN-a Eliezer Rabinovic.

Vučić u CERN-u: Zahvalan ljubaznim domaćinima na srdačnom dočeku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji danas u Ženevi učestvuje na obeležavanju 70 godina postojanja Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN, zahvalio je predstavnicima te organizacije na dočeku.

"Zahvalan ljubaznim domaćinima na srdačnom dočeku, sa velikim nestrpljenjem očekujem prezentaciju generalne direktorke CERN-a Fabiole Đanoti, koja će nam govoriti o budućnosti najveće naučne laboratorije na svetu", napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.

Vučić je uz objavu priložio video snimak na kome se upisuje na elektronsku tablu.

On je danas obišao Veliki hadronski sudarač, ogromni akcelerator čestica, koji se nalazi u mestu Sesi, blizu francusko - švajcarske granice.

Delegacija Srbije u poseti Velikom hadronskom sudaraču

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je Veliki hadronski sudarač, ogromni akcelerator čestica, koji se nalazi na dubini od 87 metara ispod zemlje u mestu Sesi, blizu francusko-švajcarske granice.

Vučića su dočekali saradnik na projektu Kompaktni mionski solenoid (CMS) Predrag Milenović, portparol, saradnik na CMS projektu Gotije Hamel de Montšanalo i saradnik CERN-a i saradnik na CMS projektu Vukašin Milošević.

Zajedno sa predsednikom Vučićem u obilasku bili su ministarka nauke, inovacija i tehnološkog razvoja Jelena Begović, kao i srpska delegacija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Ženevi učestvuje na obeležavanju 70 godina postojanja CERN-a.

Vučić će imati brojne susrete sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima međunarodnih organizacija i članovima srpske zajednice koja radi u ovoj organizaciji, najavljeno je iz Predsedništva.

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja i Srbija

CERN je najveći centar za istraživanje elementarnih čestica, osnovan 1954. godine i on ima 23 države članice, dok sa 38 država ima ugovore o saradnji.

Srpska zajednica u CERN-u

Od oktobra 2022. godine, 54 naučnika i inženjera radi u okviru srpskih naučnih institucija koje su zvanično uključene u eksperimente i međunarodne projekte CERN-a.

U CERN-u takođe radi i oko 20 srpskih naučnika i inženjera u okviru drugih institucija koje su uključene u CERN-ove projekte.

Poslednjih 15-ak godina, srpski naučnici, inženjeri i specijalisti su aktivno uključeni u CERN-ove projekte radeći na dizajnu, konstrukciji, instalaciji i testiranju vrlo kompleksnih detektora za eksperimente u kojima dominiraju fundamentalna istraživanja u oblasti fizike elementarnih čestica.

Neki od srpskih naučnika su takođe imali vodeću ulogu u otkriću Higsovog bozona koje je objavljeno 4. jula 2012. godine. Ovo otkriće je direktno uticalo na dodelu Nobelove nagrade za fiziku za 2013. godinu profesoru Fransoa Angleru i profesoru Piteru Higsu.

U Državnom data centru u Kragujevcu krajem 2023. godine potpisan je Memorandum o razumevanju o saradnji u uvođenju i eksploataciji Globalne LHC računarske mreže, kojim je Srbija postala deo globalne računarske mreže Evropske organizacije za nuklearna istraživanja.

IT eksperti Srbije iz Kancelarije za IT i e-Upravu, Državnog data centra, kao i naučnici iz Srbije i CERN-a od tada intenzivno rade na tehničkim aspektima uspostavljanja čvorišta, tzv. Tijer-1 centra, namenjenog za čuvanje, obrađivanje i analizu naučnih podataka sa Velikog hadronskog sudarača (LHC) u CERN-u.

"Uspostavljanje Tijer-1 centra u Srbiji planirano je tokom 2025. godine i predstavlja značajan korak koji će našu zemlju pozicionirati kao 10. u Evropi, a 15. na svetu koja će postati deo Globalne LHC računarske mreže i ujedno našu zemlju staviti u rang sa najnaprednijim IT zemljama sveta", rekao je ranije bivši ministar telekomunikacija Mihailo Jovanović.

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, poznatija kao CERN, započela je proslavu 70. godišnjice postojanja 29. septembra.

Od 1954. hiljade najboljih svetskih naučnika i mladih umova okupljaju se u Švajcarskoj pre svega da bi istražili kako funkcioniše univerzum.

Njihova istraživanja pomogla su u izradi snažnijih računara i mikročipova, poboljšanju tehnologija u zdravstvu, energetici i unapredila su analizu velikih količina podataka, kvantno računarstvo, superprovodljive magnete i hlađenje ugljen-dioksidom za računare.

CERN je možda najpoznatiji po svom ogromnom podzemnom akceleratoru čestica, poznatom kao Veliki hadronski sudarač (LHC) koji radi od 10. septembra 2008. Smešten je u kružnom tunelu obima 27 kilometara, na dubini od 50 do 175 metara ispod francusko-švajcarske granice, u blizini Ženeve.

U CERN-u se sada razvija akcelerator druge generacije, pod nazivom HL-LHC sa visokom luminoznošću, a nadogradnja će omogućiti povećanje broja sudara protona najmanje pet puta.

(RTS)