Аљбин Курти: Центар косовско-српских односа је узајамно признање две државе, а не формирање ЗСО

Премијер Косова Аљбин Курти изјавио је данас да не верује да је Заједница општина са српском већином (ЗСО) „центар косовско-српских односа“, или да она треба да то буде, већ да је централно питање „узајамно признавање две државе“.

Курти је у интервјуу за пришинску агенцију КосоваПрес казао да не прихвата да се ЗСО „стави у центар косовско-српских односа“.

Рекао је да су нацрт Статута ЗСО предложили посредници, „непотписан“ и „као такав није могао да се упути Уставном суду (Косова)“.

„Тако да верујем да треба да се фокусирамо на основни споразум“ – да се са ЗСО треба бавити у оквиру тога јер Члан 7. говори о самоуправљању српске заједнице, а Члан 10. о свим споразумима склопљеним у прошлости и који су правно обавезујуц́и.

Курти је је казао да зато „не верује да је Асоцијација центар косовско-српских односа или да то треба да буде, то (центар) је узајамно признање“.

„Дакле, у срцу основног споразума је барем дефацто међусобно признавање. Не поричем да су претходници два пута потписивали Асоцијацију (ЗСО), 2013. и 2015, то не поричем, али у исто време не прихватам да ЗСО треба ставити у центар косовско-српских односа“, казао Курти.

Истакао је да, ако је нешто пропало, онда је пропало позивање на одговорност због кршења споразума Србије и Косова јер је, како је казао, „Србија прекршила споразум који је прихватила, а тада Брисел – судије, арбитри, нису реаговали“.

А „ако нема кажњавања за кршење, не можемо очекивати примену споразума“, рекао је Курти и констатовао: „Ми смо изван дијалога“.

Поводом плана редоследа имплементације споразума казао је да се од званичног Београда не очекује конструктивност.

„Сада морамо да сачекамо нову високу представницу (ЕУ) Кају Калас и њену иницијативу за даље. Верујем да је у том смислу лопта у пољу посредника, јер не можемо очекивати да ц́е Београд одједном постати конструктиван актер и рец́и да, потпишемо споразум и да га спроведемо у дело“, рекао је Курти.

Премијер Косова је рекао да очекује да посредници зауставе „деструктивност Србије“ која је „све вец́а“.

Поновио је захтев да Србија преда Косову бившег потпредседника Српске листе Милана Радоичића због оружаног напада 2023. у Бањској.

Рекао је да је „сада дошло до деескалације на северу“ и да се нада да нец́е доц́и до поновне ескалације.

„Било је покушаја поновне ескалације, ове ручне бомбе које се понекад бацају на полицијску станицу, а некада на зграду општине, или покушај потпуног минирања канала Ибар-Лепенац…“, казао је Курти.

„Сви знају да Влада Републике Косово није одговорна за то (минирање канала), па чак (то зна) и (бивши) високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, потпредседник Европске комисије Жозеп Борел“, казао је премијер.

Рекао је да не може изнети датум када могу бити уклоњене казнене мере ЕУ према Косову. Он је рекао да је „27 чланица ЕУ предложило уклањање мера против Косова, али …унутар ЕУ постоји нека динамика због које нажалост Косово трпи“ и даље.

Курти је на питање о спољној политици казао да су се у тој области, „где није било нових признања, више фокусирали на суштину“, јер „признања не зависе само од Косова“.

(Бета)