Ана Брнабић поводом полемике око пројекта „Јадар“: Литијум је шанса да они који су били на власти од 2000. године, и ми данас, можемо да кажемо да смо у континуитету радили и изгурали нешто заједно

Данима пратим наставак полемике око пројекта „Јадар“ и питања да ли ће Србија искористити своју „нафту XXI века“ или неће. Да ли ћемо у овом веку УВОЗИТИ батерије које ће покретати апсолутно све у наредних 100 година – од електричних аутомобила до енергетских постројења, или ћемо те батерије, возила, системе за складиштење електричне енергије, и све остало у том ланцу вредности ИЗВОЗИТИ у целу Европу и већи део света.

Дакле, полемика је – да ли ћемо ми бити произвођачи и извозници, а што ће Србију учинити богатијом, утицајнијом, земљом са платама и пензијама које су изнад просека ЕУ, или ћемо бити једна од стотине земаља широм света које ће у потпуности зависити од увоза – пре свега батерија, а онда последично и свега осталог.

То је кључно питање, јер ако говоримо о аспекту животне средине, јасно је да ће читава Европа, уз све домаће стручњаке, водити рачуна да се овај пројекат изведе у складу са најстрожим стандардима заштите животне средине. Логика је ту проста и једноставна – ако није у складу са најстрожим стандардима животне средине, ако пројекат није еколошки одржив – ни те батерије неће имати никакву вредност, а то никоме не иде у прилог.

Више се и не нервирам око лажи, полу-информација, дезинформација, паушалних оцена и нагађања које, нажалост, свакодневно имамо прилике да чујемо и прочитамо у тајкунским медијима чија је једина улога да буду „контра“.

Не нервирам се ни око крајње срамотних иступања представника опозиције који су Рио Тинто и довели у Србију (први разговори са РТ почели 2001., 2004. издали им прву истражну дозволу, 2006. променили закон како би обезбедили да онај ко има истражна права аутоматски добија и експлоатациона права, 2012. дали дозволе за бушења великог пречника – и то Оливер Дулић из ДС, као министар за заштиту животне средине), а сада се праве да је Рио Тинто пао са неба. Погледајте, господо из опозиције – сви сателити ДС-а и ДСС-а – Стратегију управљања минералним сировинама из 2012. и видећете да сте управо ви дефинисали бакар и литијум као будућност Србије! Но, то и такво лицемерје, поново, говори о њима и њиховој политичкој неодговорности и неискрености према грађанима ове земље. А грађани ове земље нису ни глупи ни луди, па све то свакако виде – и тако их и вреднују на свим изборима – од локалних до председничких.

Супротно од нервирања, сада ми је чак и помало драго што они који су до јуче трчали по Бриселу и Стразбуру, и нису избивали из канцеларија различитих европских известилаца, парламентараца и комесара, сада оптужују исте те људе за високу корупцију тврдећи да их је РТ потплатио, а и да смо их ми нашим, српским, литијумом корумпирали, па им је то ваљда важније од демократије и владавине права. Колико је то сумануто и бесмислено, о томе не треба трошити речи, али је добро да нови европарламентарци и остали виде како наша опозиција брзо мења мишљење и вредности, у складу искључиво са њиховим политичким интересима. Данас за корупцију оптужују оне који су им до јуче били врховни вредносни ауторитети и савезници. Но, то је свакако најмање важно у овој причи.

Ипак, оно што ме нагнало да напишем ову реакцију на све глупости којих смо се наслушали последњих дана, а у вези са овим пројектом је следеће: нестварно је колико неки наши професори, разни „експерти“ на све теме, а пре свега наше опозиционе „елите“ не верују у наше људе, не верују у ову земљу и њене потенцијале, не верују у памет наших људи, њихову креативност, њихове способности.

И није ме ово изненадило – да су веровали, у време док су били власт, изградили би неки научно-технолошки парк, основали неки нови научни институт, дали неку шансу младим иноваторима, научницима, предузетницима. А нису. Нису зато што су мислили да је то бацање пара и да ми немамо капацитет да се такмичимо са најјачима и најнапреднијима.

Ми смо у људе у Србији веровали – и то је вазда била основна политичка разлика међу нама.

Веровали смо да Србија има људе који могу да се такмиче са најнапреднијима у најсавременијим технологијама. Изградили смо научно-технолошке паркове, основали нове научне институте (пре @снс_србија, последњи научни институт у Србији основан је у доба СФРЈ!), увели пореске подстицаје за људе и компаније који се баве истраживањем и развојем, увели пореске подстицаје за запошљавање младих, за повратак наших људи из дијаспоре, питали наше иноваторе и предузетнике из области савремених технологија шта држава треба да ради.

Резултат који смо добили је невероватан у сваком смислу. Број запослених у ИКТ сектору прешао је 110.000 људи, просечна нето плата у марту ове године достигла је 231.558 динара, а ако гледамо само рачунарско програмирање просечна нето плата достигла је 289.450 динара, извоз у првом кварталу ове године је скоро 1 милијарда евра, док је, 2012. године, извоз био 375 милиона евра за целу годину! Овај резултат нас је ставио на светску мапу као једну од најнапреднијих држава – Србија данас председава Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију!

Е, сад – какве све ово има везе са литијумом?

Има много везе. За разлику од уважене професорке Данице Поповић (а.к.а. као макроекономиста најбоље се разумем у сумпорне-азотне кише), Саве Манојловића (а.к.а. покрећем народни бунт чим се вратим са Европског првенства у фудбалу, ако пре тога не одем у Париз на Олимпијаду), Зорана Лутовца (а.к.а. нисмо ми онај ДС који је довео РТ у Србију, дао им дозволе и променио закон – ми смо неформално „Нови ДС“), Милоша Јовановића (а.к.а. ни ја нисам онај ДСС који је довео РТ у Србију, дао им дозволе и променио закон – ми смо и формално „Нови ДСС“) и свих осталих који мисле да су наши људи кадри и способни само да буду „копачи литијума“ и ама баш ништа више од тога, ми знамо да Србија може много више и да је већ спремна за много боље.

Стога све њих позивам да прочитају интервју невероватног Немање Микаћа из Суботице, оснивача српске компаније ЕлевенЕс, прве компаније у Европи која је успела да развије ЛФП (литијум-гвожђе-фосфатну) батерију, а која би Србију могла да стави у сам центар европске енергетске транзиције.

Немамо, господо из опозиције и тајкунских медија, дакле, ми „само“ литијум и нисмо ми кадри само да будемо „копачи литијума“ како би се неко други богатио. Србија има памет и већ је кренула, захваљујући генијалцима какав је Немања, у пробој у овој индустрији будућности. И наставиће Србија да се бори – са, или без, употребе нашег литијума. О томе ће одлучити грађани – идеално на основу чињеница, а не нарикања. Међутим, ако би користили и наш литијум, наша компетитивна предност у односу на све остале била би недостижна. Другим речима, у свом развоју у наредних 10 година могли би да поновимо „норвешко чудо“ након што су Норвежани открили своја изворишта нафте и направимо нешто још вредније за све наше грађане и генерације које тек долазе.

Коначно, колико је ова тема важна за нашу земљу и због чега сам, као председница Народне скупштине, позвала на искрене, отворене и цивилизоване разговоре засноване на чињеницама и проверљивим информацијама, довољно говори и сама процена господина Микаћа о томе шта ова индустрија може да донесе Србији: „Ми овде причамо о ланцу снабдевања вредном 20% бруто домаћег производа, када би се укључио комплетан ланац... Нисмо навикли да нешто у Србији за 10 година мора од нуле да направи цео ланац снабдевања у ком ће радити преко 20.000 људи“.

И, једнако важно, уз угла председника Народне скупштине – ово је једна шанса када они који су били на власти од 2000. године, и ми данас, можемо да кажемо да смо у континуитету радили и изгурали нешто заједно – од 2001. године, када су почели разговори о овом пројекту и 2004. године када је РТ издата прва дозвола, па у последњих 12 година, и следећих 10 и више година.

Моја порука, зато свим хејтерима из свих сфера нашег друштва: Верујте мало у ову земљу, верујте мало у наше људе.

https://biznis.telegraf.rs/green-energy/3901361-u-subotici-se-pravi-baterija-koja-nas-vraca-na-tehnolosku-mapu-sveta-ubrzana-trka-sa-mnogo-kapitala

(Икс)