петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Атина: Грчка влада одбацује могућност напуштања еврозоне
Хроника

Атина: Грчка влада одбацује могућност напуштања еврозоне

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 08. септембар 2011.

АТИНА – Грчка је данас одбацила идеју напуштања еврозоне, не поклањајући истовремено превише пажње критикама свог највећег кредитора - Немачке, као ни новим неповољним економским подацима који указују на то да се та земља бори да издржи под теретом мера штедње наметнутих од стране Европске уније и Међународног монетарног фонда.

У Берлину и другим европским престоницама расте љутња на Грчку због тога што није испунила фискалне циљеве који су били услов за добијање финансијске помоћи, а неки значајнији немачки политичари су чак почели отворено да говоре о могућности да Грчка напусти еврозону, пренео је Ројтерс.

Званична Атина је, међутим, одбацила сваку могућност да ће одустати од заједничке европске валуте и обећала да ће предузети све како би испунила услове 109 милијарди евра вредног пакета помоћи којег су лидери еврозоне договорили у јулу. То је већ други пакет помоћи који је Грчкој одобрен за само годину дана.

„Нема опасности од тога да Грчка напусти еврозону. Брзо напредујемо са реформама”, изјавио је портпарол грчке владе Илијас Мосиалос.

Грчка засад не успева да испуни фискалне циљеве и реформе које су прописане као услов за добијање првог пакета помоћи из маја 2010, вредног 110 милијарди евра, упркос смањењу потрошње и повећању пореза.

Под претњом својих партнера из ЕУ да неће исплатити следећу траншу помоћи од осам милијарди евра, влада у Атини је у уторак, 6. септембра, обећала да ће убрзати примену давно обећане буџетске штедње и продају државне имовине.

Данас објављени подаци о негативном привредном расту од минус 7,3 одсто у другом тромесечју, међутим, указују да мере штедње лоше утичу на привреду и да је све мање вероватно да ће бити испуњен циљ смањења буџетског дефицита у 2011. години на 7,6 одсто бруто домаћег производа, са 10,5 одсто из прошле године.

(Taнјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер