петак, 29. мај 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Би-Би-Си: Коронавирус и пољопривредници - зашто у Србији стока једе храну за људе?
Хроника

Би-Би-Си: Коронавирус и пољопривредници - зашто у Србији стока једе храну за људе?

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 08. април 2020.

Еле Нађ из Руског Крстура у Западнобачком округу салату је уместо на пијачну тезгу изнео пред овце.

Та салата требало је да буде његова прва зарада ове године, од које је планирао да засади парадајз и паприку у пластеницима.

„Најпре сам је делио по селу, да народ једе, да не буду сва она мука и рад залуд. А онда нисам више имао куд“, каже Нађ за Би-Би-Си на српском.

Док повртари хране стоку спанаћем и зеленом салатом, у пиљарама тих производа недостаје. Након одлуке Владе Србије да затвори пијаце, грађанима углавном остају само велики маркети.

Они који производе расад за парадајз и паприку нуде робу у огласима, а прво што купце занима није цена него – довозите ли на кућну адресу?

Неки продавци преселили су се на сајтове и друштвене мреже. Сваког дана настају странице које спајају произвођаче и купце.

Међутим, многи су већ претрпели озбиљну штету. Неки произвођачи шампињона робу поклањају, пчелари упозоравају да меда можда неће ни бити.

Ни продавци јаја, домаћих сухомеснатих производа, сира и кајмака не знају где и како продати робу.

„Не знам шта ћу даље, али морам да радим јер нисам нигде запослен, од овога живим“, каже Нађ.

Пекара у Панчеву бурек продаје преко шалтераТхе Бритисх Броадцастинг Цорпоратион

Сељаци кивни на супермаркете и државу

Затварање пијаца по Србији купце је преусмерило у велике радње. Оне имају и свеж спанаћ на меру, пакован у посуде, или смрзнут у фрижидерима.

Зора Трифуновић из села Кикојевац код Крагујевца има 300 килограма спанаћа у пластенику и не зна коме да га прода.

„Брука је што смо ми сељаци препуштени себи, немамо где свој производ да пласирамо, а велики маркети могу да продају поврће, можда и из увоза.

„Ми нисмо битни, ни наш уложен новац, ни наша мука и рад целе зиме“, каже она за Би-Би-Си на српском.

Пољопривредница из централне Србије, чија породица производи шампињоне, одлучила је да своју робу не баца, већ да је поклони.

Каже да су до сада даровали 490 килограма шампињона Црвеном крсту, локалној хитној помоћи, општини, а за 70 сиромашних у селу спремили су пакете од по два килограма.

„Наставићу тако и даље, немам коме да продам“, каже Трифуновић.

Ипак, покушала је да прода део својих производа у центру села, да би надокнадила велике трошкове струје.

„Шефица локалног, страног ланца маркета, нам је запретила инспекцијом јер код њих 400 грама шампињона кошта колико код нас килограм.

„Шта ће бити са нама ако се штите маркети, и још страни, зашто никог није брига за нас? Човек који ми продаје компост смањио је цену због овог стања, а ја немам од чега да му платим“, говори она.

Пита се зашто држава, кад спрема пакете за помоћ угроженима, не купи поврће од сељака који немају где да га продају и бар тако помогне.

Хапшења пољопривредника и забринути пчелари

Иако је министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао да министарство чини све да се споразуме с онима које највише погађа забрана изласка, пољопривредник из Бачке Паланке приведен је и осуђен на прекршајну казну од 50.000 динара јер је прекшио забрану кретања.

Из Савеза пчеларских организација Србије процењују да прети „катастрофа у многим пчелињацима и очекују помоћ од државе“.

Саветују све пчеларе старији од 65 година којима није дозвољено да излазе да пробају да нађу некога ко ће им обавити макар најнужније послове у пчелињаку.

Позивају млађе колеге покажу солидарност и да изађу у сусрет старијима.

„Може да ради фризер, а не може сељак“

Јовица Тодоровић из села Турековац код Лесковца има 10.000 струкова младог купуса који чекају на бербу, али не зна хоће ли имати купаца.

Ако их не буде, купус ће „појести“ ротациона фреза којом се ситни земља.

Јовица доводи у питање одлуку државе да затвори пијаце у време док су још радиле кладионице и фризерски салони.

„Био сам убеђен да нећу имати где да се ошишам, али фризер је радио. И тако стојим испред тог локала, чекам ред и размишљам – како то да може да ради фризер, а не и сељак на пијаци, како је сигурније у локалу него на отвореном“, пита се он.

Фризерски салони и кладионице радиле су уз скраћено радно време све до првог априла.

Помоћ за забачена села на Старој планини од „Топлодолског кмета”Тхе Бритисх Броадцастинг Цорпоратион

„Меда ће бити само за богате“

Јагодински пчелари поклањали су мед ових дана, али не због тога што не могу да га продају – мед може да стоји годинама.

Поморавски пчелари хтели су да помогну старима и сиромашнима, па су поклонили 56 килограма меда и скоро 40 бочица прополис капи.

„Предали смо донацију општини, односно Центру за социјални рад. То је био наш допринос у борби против короне, али ако сада нама држава не помогне доживећемо катастрофалне губитке и меда ће бити само за богате“, каже Бобан Мишић, председник Друштва пчелара из Јагодине за Би-Би-Си на српском.

Проблем је, каже, што пчелари старији од 65 година више не могу до својих кошница, а ниједан пчелар због полицијског часа неће моћи да сели пчеле на друге локације, на „пчелињу пашу“.

То може да значи не само да неће бити меда – или ће га бити мало и по астрономским ценама, већ треба бринути због помора пчела од глади, док ће воће, поврће и жито остати неопрашени.

„Старији пчелари могли би да претрпе катастрофалне последице. За сада је једино решење да ми млађи добровољно радимо и у пчелињацима старијих колега. Хоћемо, колико стигнемо до полицијског часа.

„Такође, ни ми млађи, са оваквим полицијским часом, нећемо моћи да селимо пчеле на друге локације. Људи ме константно зову, у паници су шта да раде, али ни један неће напустити своје пчеле“, каже Мишић.

Селидба пчела је неопходна за њихову исхрану, нарочито јер је багрем на многим локацијама „измрзао“, али је неспроводива због полицијског часа.

Немачка је тај проблем решила тако што за пчеларе у тој земљи не важи забрана изласка за пчеларе, као ни забрана селидбе пчела јер без њих нема меда, али ни опрашивања.

„Мало је рећи да смо забринути шта нас чека. Имали смо четири лоше године, масовна тровања пчела по целој Србији и ова ситуација, ако се нешто не промени, много ће коштати све нас, не само пчеларе“, каже Мишић.

Фејсбук као прва помоћ пољопривредницима

Поједини пољопривредници су проблем покушали да реше тако што су личне Фејсбук профиле муњевито претворили у онлајн пијаце.

Чак и корисници друштвених мрежа који нису пољопривредници, без намере да зараде, оснивају групе којима је циљ да повежу произвођаче хране и купце.

Јелена Станковић из београдске општине Чукарица је 30. марта са неколико познаника основала Фејсбук групу „Пијаца“, која је за три дана окупила скоро 1.400 чланова. Неки су произвођачи, неки купци.

„Идеја се родила кад сам видела објаву жене која је већ поклонила 490 килограма шампињона. Тада сам решила да направим групу и покушам да помогнем произвођачима. Радимо волонтерски, без зараде“, каже Јелена за Би-Би-Си на српском.

Јелена је веб дизајнер, а откако је упознала повртара из Михајловца код Смедерева, узгаја поврће већ две године .

Објашњава да ради у групи по читав дан.

„Помажем људима да поставе огласе, уговарам да истим возилом више пољопривредника из једног села довезу храну у градове, због уштеде, да се повежу са купцима.

„Већ смо имали солидан број куповина и то нам даје ветар у леђа да наставимо“, каже Јелена.

Старији пољопривредници теже долазе до дозволе

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде омогућило је пољопривредницима да се пријаве за дозволу кретања у време полицијског часа, али само електронским путем.

Из стручне службе компаније Агромаркет, која пружа подршку пољопривредницима, кажу да се највише упита које су добили претходних дана односи на ову процедуру.

„Добијање дозволе на тај начин је за њих (старије) још увек стран појам“, каже руководилац стручне службе Драган Лазаревић за Би-Би-Си на српском.

Према подацима из 2012. у Србији има 620.000 породичних пољопривредних газдинстава, а 42 одсто њих имају власнике старије од 65 година, показује последњи попис Завода за статистику.

На сајту Министарства стоје упутства и адреса за пријављивање, а за додатне информације о пријави постоји и списак бројева телефона:

У Бачкој су отишли корак даље. Тамо је удружење Локална акциона група (ЛАГ) „Срце Бачке“ из Куле, основано да унапреди пословање и живот пољопривредника, муњевито одреаговало на затварање пијаца, скоро истог дана.

Сајт и Фејсбук страницу одмах су претворили у е-пијацу.

„Наш ЛАГ покрива Кулу и Врбас. Решили смо да помогнемо и регистрованим и нерегистрованим газдинствима, с циљем да сви покушају да пласирају поврће, цвеће, штагод производе. Бачка села су велика, добро су повезана, па људи продају једни другима“, каже Бојан Ковач, менаџер ЛАГ-а, за Би-Би-Си на српском.

Ковач наводи да смо до сада били прилично уљуљкани у систем маркета и трговинских ланаца и да се може десити да нас корона у том смислу мало „отрезни“.

„Можда ћемо научити да купујемо од свог комшије. Нама неће пропасти сва роба, као у малим селима по Србији, где људи не могу да продају једни другима и где су насеља удаљена, па је скупо отићи по пар килограма поврћа, али имаћемо и ми значајне губитке“.

„Можда ћемо сада схватити значај умрежавања, формирања удружења пољопривредника и ЛАГ-ова“, говори Ковач.

(Би-Би-Си)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер