БИРН: Како је Вучић преко сарадника и БИА незаконито убрзавао инфраструктурне пројекте

 Наташа Вукшић, Вучићева сарадница без формалне функције, убрзавала је изградњу блока Б3 термоелектране Костолац, показују е-мејлови и WhatsApp преписке у које је БИРН имао увид. Инсистирала је на потписивању записника о извршеним радовима без измена пројекта, упркос противљењу надзора, а на градилиште доводила агенте БИА да траже "непријатеље пројекта”

„Сви системи треба да се заврше до 10.02. Председник ове државе је рекао да све буде готово до 31.03. Не занимају ме изговори… На мом послу ја морам да остварим резултат који је председник рекао“. Ово су речи Наташе Вукшић, блиске сараднице председника Вучића цитиране у записнику са састанка одржаног 25. јануара 2024, а у вези са изградњом новог блока Б3 Термоелектране Костолац, у који је БИРН имао увид.

Иако нема никакву формалну функцију, интерне преписке и документација до које је дошао БИРН показују да Вукшић од јануара 2023. није само контролисала овај пројекат, већ је њиме ефективно управљала и представљала највећи ауторитет. Сви укључени – представници ЕПС-а као инвеститора, извођачи радова и стручни надзор – морали су лично њој да рапортирају.

Председник Србије није само постављао рокове, већ је његова сарадница предузимала различите мере како би убрзала пројекат – често супротно реалном стању на терену или мишљењу стручног надзора.

Из е-маил преписке до које смо дошли може се видети да је Вукшић захтевала од стручног надзора да потпише поједине записнике о извршеним радовима, без унетих измена у сам пројекат, а које су се десиле током градње. Када су се томе успротивили, наводно их је назвала “чистунцима”.

У једном тренутку у пројекат су се укључили и агенти Безбедносно-информативне агенције (БИА), након што су наводно посумњали да неко саботира радове.

„Ко није пријатељ пројекта, није ни наш пријатељ, и то треба да знамо сви“, наводе се речи Наташе Вукшић у једном од записника са састанка у који је БИРН имао увид, а на ком је био и агент БИА.

Вучићева сарадница је наводно мењала и важећу регулативу која се нашла на путу пројекта. Према тврдњама извора БИРН-а који су радили на пројекту, она је иницирала измену члана 19 владине Уредбе о мерењима емисија загађујућих материја, јер су постојећа правила успоравала пројекат.

БИРН открива да је повремено на састанцима присуствовао и званични шеф Вучићевог кабинета, Ивица Којић, који се такође налазио у интерним е-маил препискама.

Иако је термоелектрана званично завршена, документи показују да је кинеској компанији ЦМЕЦ дозвољено да током једногодишњег гарантног рока исправи чак 420 ставки. Стручњаци укључени у пројекат кажу за БИРН да, због форсираног убрзања радова, квалитет уграђене опреме није адекватно проверен, као и да је сада тешко натерати кинеске фирме да исправе пропусте након што је објекат предат на управљање.

„Те тзв. ‘пунцх листе’ (прим. аут: списак незавршених радова) легитимна су пракса. Оне се користе у многим пројектима, јер се те исправке не сматрају кључним. Међутим, обично садрже 10 до 20 ставки. Али 420 ставки – то је превише“, каже за БИРН стручњак укључен у пројекат.

Ово није први пројекат који је Вукшић водила из сенке. Према писању Нове Економије, она је имала значајну улогу у пројекту реконструкције и адаптације железнице ка Мађарској.

Према доступним подацима, економисткиња Вукшић нема никакву формалну функцију која би јој омогућила да координише ове пројекте, нити званичну позицију у Председништву Србије. По свему судећи – како пише и Нова Економија – она је део “деливерy унит-а”, групе наводних стручњака из сенке које је Вучић, док је био председник Владе, увео по савету бившег британског премијера Тонија Блера. Влада Србије никада јавно није објавила ко су чланови овог тима нити ко их финансира, упркос захтевима медија.

Правници годинама критикују председника Србије због прекорачења својих законских и уставних овлашћења. Вучић де фацто управља Владом Србије, иако би, као председник, требало да има претежно протоколарну улогу. Истовремено, чланови Владе – од министара до премијера – редом га зову “шефом“.

Вучићева сарадница Наташа Вукшић је прекинула телефонску везу новинару БИРН-а након што јој се представио. Више се није јављала на позиве наше редакције.

Из кабинета председника нисмо добили одговоре на питања о улози Вукшић, генерално сарадника председника, али и БИА, на пројекту изградње термоелектране у Костолцу.

Председникови људи – Наташа Вукшић и Ивица Којић – сила која се изненада појављује

Пројекат термоелектране на угаљ Костолац Б3 планира се више од деценије. Камен темељац постављен је 2017. године, инвеститор је ЕПС, а главни извођач компанија Цхина Мацхинерy Енгинееринг Цорп (ЦМЕЦ).

Ипак, радови су годинама запињали, постављени рокови су се пробијали, па је „невидљива рука“ председника Србије, у форми његових сарадника – умешала прсте.

Крајем 2022. на пројекту се појављује Наташа Вукшић, а повремено и званични шеф Вучићевог кабинета, Ивица Којић.

„Ми смо се питали ко су ти људи, тражили појашњење. Они су дошли и почели да шибају да се све мора убрзати, јер то је став државе, а и то захтева председник – ви то морате“, каже за БИРН стручњак укључен у овај пројекат.

„Тада је почело право завртање руку, бичевање. Људи су то тешко подносили и правио се велики притисак“, објашњава у интервјуу који је дао под условом анонимности.

Документација до које је дошао БИРН – интерне е-маил преписке, записници са састанака и WхатсАпп поруке – показује да је Вукшић по доласку постала кључна фигура на пројекту. Представници извођача, пре свега главни извођач ЦМЕЦ, као и представници државног ЕПС-а, редовно су јој рапортирали, достављајући извештаје о напретку пројекта, спискове радника на градилишту, информације о проблемима с опремом, визама радника и другим оперативним изазовима.

Вукшић је једном приликом себе назвала „особом врло високог сениоритета“, истичући и да је она „координатор са овлашћењима за доношење одлуке”.

„Нама су релевантни само рокови које наш председник каже“, цитира се њена изјава у записнику са састанка који је одржан 7. марта 2023. године.

Она координише рад са свим институцијама, укључујући министарства која издају различите дозволе и одобрења, настојећи да убрза процес мимо формалних бирократских процедура.

Изјава представника МУП-а, који су, према сазнањима БИРН-а, током читавог процеса поступали професионално и инсистирали на поштовању стандарда, илустративна је у контексту притисака с којима су се суочавали.

„Дефинитивно нисмо никад радили на овај начин технички пријем неког објекта. Ми разумемо и важност пројекта. Ми смо до сад радили прегледе тако што добијемо извештај надзора, комисије и тад изађемо на терен и издамо извештај. Овде је дефинитивно ланац поремећен“, цитира се представник МУП-а у записнику са састанка одржаног 28. фебруара 2024.

Извор БИРН-а тврди да је Вукшић “у њеном атаку на све прибегавала и мењању законске регулативе”. Вучићева сарадница је наводно иницирала измену члана 19 владине “Уредбе о мерењима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања”.

„У регулативи је стајало да се гаранцијско мерење мозе вршити од трећег до шестог месеца пробног рада кад се стабилизује рад постројења и кад оно ради на пројектованим параметрима. То је стандардна пракса, то је тако у свету и код нас. Она је кукала (министарству) како они могу да имају такву уредбу и они су ту уредбу променили“, каже извор БИРН-а.

Тај “спорни” члан Уредбе Влада је доиста и променила у фебруару 2024. године, може се видети у Службеном гласнику – и то на начин да је управо сегмент о времену мерења потпуно уклоњен.

„Чистунци“: Захтев стручном надзору да потпише записнике упркос противљењу

Међутим, то није све. Вукшић је од стручњака Енергопројекта, који су вршили надзор на пројекту, захтевала у једном тренутку да потпишу записнике о ПИО (пројект изграђеног објекта), без унетих измена у сам пројекат, а које су се десиле током градње. Када су се томе успротивили, наводно их је назвала “чистунцима”.

БИРН је имао увид у интерне преписке између чланова стручног надзора, представника инвеститора и извођача радова.

Након што је представљен захтев Вучићеве сараднице, један од стручњака Енергопројекта истакао је да би требало да заузму “ригидан став” и да свака измена мора бити евидентирана у ПИО-у. Према његовим речима, „ако попустимо за једну свеску, мислим да ће нас онда за сваку свеску цимати за рукав да им попустимо и да ће се изгубити граница између мале и велике измене.“

Други стручњак из надзора на то одговара:

“Овде се, нажалост, не ради о питању (главног извођача кинеске компаније) ЦМЕЦ-а, већ о питању Председништва… Држава жели да потпишемо да нема ПИО, а ја тврдим да то није могуће, већ да скоро свака измена мора бити евидентирана у ПИО”, наводи у мејлу у који је БИРН имао увид.

Извор БИРН-а каже да је надзор на крају попустио и потписао изјаве о изведеним радовима, али тек “након вишенедељних притисака”. Међутим, то је учињено под условом да се изјава – што и сам извор признаје као нестандардну праксу – прошири листом недостатака на опреми и радовима, као и списком радова који нису изведени, како би се осигурало да буду завршени.

„На тај начин су се заштили интереси струке и добробит посла“, истиче он за БИРН.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, каже за БИРН да није спорно само то што не постоји правни основ за поступање Наташе Вукшић, већ да је, како се чини, у неким ситуацијама „прекорачила и границе дозвољеног које поставља Кривични законик“.

„Једна је ствар када неко, па макар и ненадлежан, пожурује извођаче, даје мишљења или помаже у остваривању контакта са различитим институцијама. Међутим, захтевање од фирми које врше надзор да поступе супротно правилима, на шта указује њихова комуникација, садржи битна обележја кривичног дела трговине утицајем из члана 366, став 3.“

Према том члану Кривичног законика, ко, користећи свој службени или друштвени положај или стварни или претпостављени утицај, посредује да се изврши службена радња која се не би смела извршити – или да се не изврши службена радња која би се морала извршити – казниће се затвором од једне до осам година.

За Вучићеву сарадницу контрола пројекта кроз е-маил преписку и састанке није била довољно ефикасна, па је већ 15. фебруара 2023. године направила WhatsApp групу под називом „Један тим, један циљ“.

Аватар ове групе била је заједничка фотографија Вучића и кинеског председника Сија Ђинпинга.

Садржај групе се понавља – Вукшић свакодневно захтева детаљне извештаје од свих укључених у пројекат, љути се када их не добије на време и често критикује извођаче радова због непрофесионализма. Из преписке је такође видљиво да од представника стручног надзора у неком момента захтева и да потпишу да је све у реду и да ставке које, према њеном мишљењу, суштински не утичу на пројекат пребаце на тзв. пунцх листу, односно списак незавршених радова.

„Значи, јесмо у зони тумачења“, каже представнику надзора, „у коме ви мислите да све мора бити 100 посто урађено да би се потписала изјава. Као да пунцх листа не постоји“, закључује Вукшић након расправе са њим.

Сарадница председника често је фрустрирана (не)поступањем извођача радова и осталих укључених, због чега понекад на крају реченица оставља узвичнике, низове знакова питања, користи велика слова, изразе попут „срамота“ и жали се да је „председник (компаније ЦМЕЦ, главног извођача, прим.аут.) нетачно информисан због кашњења“. У једној преписци сарадница председника Србије толико је незадовољна да оставља преко 100 знакова упитника на крају реченице.

БИА тражи непријатеље пројекта, нуди помоћ у решавању штрајка кинеских радника

Проблеми са кашњењем радова које је водио кинески ЦМЕЦ све више су чинили нервозним представнике власти.

Неколико месеци након што су се у пројекат укључили Вукшић и други Вучићеви сарадници, у помоћ је позвана и Безбедносно-информативна агенција (БИА).

БИРН је дошао до извештаја са састанка од 21. јуна 2023. године, у којем се цитира агент БИА који истиче да је Вучић забринут и позива све учеснике састанка да „све притиске са стране“ пријаве Наташи Вукшић, која ће лично информисати БИА.

“Председник је такође доста забринут, и на највишем нивоу контактираће и председника НР Кине. Односи Кине и Србије су на високом нивоу, али оно што морамо да напоменемо из нашег делокруга – на ту сарадњу не гледају сви благонаклоно, како споља, тако и унутрашњи фактори“, цитира се он.

„Ми смо агенција задужена за контраобавештајну заштиту од спољних и унутрашњих штетних утицаја, тако да предлажем да сви присутни (ЦМЕЦ, Надзор, ЕПС, ФЕ…) уколико сте под утицајем притиска било које стране, обавестите Наташу, и та информација ће доћи до нас“.

Након његовог излагања, Вукшић шаље јасну поруку. „Ко није пријатељ пројекта, није ни наш пријатељ, и то треба да знамо сви“, цитира се у записнику у који је БИРН имао увид.

Учешће БИА узнемирило је укључене у пројекат.

„Значи човек из БИА седи ту, поставља питања. Била је јако непријатна ситуација и то је нанело велику штету пројекту, јер она је све пожуривала мимо такозваних `термин-активности` које су биле дефинисане. Она је то ломила преко колена“, каже извор БИРН-а укључен у пројекат.

Према документацији до које смо дошли, најмање два агента БИА долазила су у Костолац или присуствовала састанцима – Мане Грубић и Ђорђе Латиновић.

(БИРН-Н1)