среда, 01. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Блиц: Државни архив Хрватске поседује списак свих затвореника са Голог отока
Хроника

Блиц: Државни архив Хрватске поседује списак свих затвореника са Голог отока

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 09. јануар 2014.

У Државном архиву Хрватске налази се списак свих затвореника интернираних по линији Информбироа који је направила савезна УДБА. На њему се налази 16.101 име заточеника и заточеница.

Укупно је, по том списку, у свим логорима за информбироовце на разне начине (убиство, самоубиство, природна смрт) живот изгубило 413 особа.

Бројка од око 16 хиљада људи се у научној литератури која је објављена на ову тему спомиње одавно, али је сматрана режимском апологијом сурове кампање против ухапшених припадника просовјетске опозиције.

Сукоб Комунистичког Информационог Бироа и Комунистичке Партије Југославије, односно сукоб СССР и ФНРЈ, који је почео 1948. године, био је догађај – како ће се после испоставити – од пресудног значаја за југословенску државу и друштво.

Тај сукоб је, изузев Другог светског рата и распада Југославије, најдраматичније поглавље у историји бивше заједнице југословенских народа.

За оне који су се изјаснили за Стаљина, време које је уследило обележено је патњама и личним трагедијама, за друге – Резолуција је изнедрила перспективу бољег живота јер је омогућила одвајање Југославије из совјетског блока и довела до либерализације живота у земљи и неповратно отворила врата западној култури.

Иако се југословенским властима не може оспорити право да се у тренутку када је земља била угрожена од споља, брани од стварне или измишљене пете колоне, логор на Голом отоку и третман заточеника у логору, остали су црна мрља југословенског послератног друштва.

“Голи оток је најмрачнија и најсрамнија појава у југословенском комунизму. Голи оток је и нешто више, нешто горе и ужасније: неслућено посртање и неслућено понижавање”, написао је Милован Ђилас.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер