Blic: Srpske hidroelektrane na listi želja nemačkih firmi

Dve nemačke kompanije su vrlo zainteresovane da ulažu u energetska postrojenja u Srbiji, a posebno ih zanima ulaganje u hidroelektrane, saznaje „Blic“. I u samoj Vladi blagonaklono gledaju na želje nemačkih privrednika jer ne žele da i elektroenergetika nakon naftnog sektora pripadne Rusima.

Tokom posete Angele Merkel Srbiji, s njom će biti i grupa nemačkih privrednika koja je jako zainteresovana da ulaže u energetiku Srbije. Kako je već naftni sektor privatizacijom Naftne industrije Srbije pripao Rusima, čini se da u Vladi žele da vide investitore sa Zapada u drugim oblastima energetike.

Inače, predviđeno je da nemački energetski gigant RWE gradi pet hidroelektrana u Srbiji na Velikoj Moravi, a investicija je vredna oko 350 miliona evra. Ova kompanija se u energetskim krugovima već duže vreme pominje kao dobar potencijalni strateški partner za EPS kada eventualno bude privatizovan. Sijka Pištolova, urednica sajta Enerdžiobzerver, kaže za „Blic“ da je za Srbiju dobro da ima investitore i iz Zapadne Evrope.

- U naftni sektor su ušli Rusi, pa bi bilo dobro kada bi Nemci uložili u elektroenergetiku, posebno u hidrocentrale. Bilo bi dobro da ih jednog dana nakon 2015. vidimo i u EPS-u kao strateškog partnera - objašnjava Pištolova.

I drugi stručnjaci se slažu da bi moralo da se vodi računa o tome da jedan ovako veliki energetski sektor ne bude koncentrisan samo u rukama jedne države.

Mahmud Bušatlija, savetnik za strane investicije, kaže da konkurencija u ovoj oblasti mora da postoji.

- Svako ko uloži novac u energetiku je dobrodošao, u tom smislu je i nemački kapital dobrodošao, treba da uđe u našu privredu, ali da se sve radi mnogo transparentnije nego sa prodajom NIS-a - ističe Bušatlija.

Inače, nemačke kompanije posebno su zainteresovane da u Srbiji ulažu u male hidroelektrane, a naša zemlja u ovoj oblasti ima veliki potencijal. Tome u prilog govori i činjenica da je u novom zakonu o energetici usvojeno rešenje gde država daje podsticaje do 30 megavata umesto dosadašnjih 10 megavata. Nadležni su i ranije naglašavali da postoji veliki interes za realizaciju ovih projekata, a sada se nadaju da su novim zakonom o energetici dali još jedan podsticaj ovim investicijama.

Od usvajanja podzakonske regulative, 2009, do sada je 17 malih hidroelektrana dobilo status povlašćenog proizvođača električne energije, što znači da su izgrađene, priključene i isporučuju električnu energiju EPS-u. Do kraja godine očekuje se puštanje u rad još desetak novih hidrocentrala, a Ministarstvo za energetiku izdalo je do sada oko 60 energetskih dozvola i očekuje značajna ulaganja u ovaj sektor. U Srbiji je do sada iskorišćena 10,1 milijarda kilovat-sati godišnje, što je oko 51 odsto tehnički iskoristivog hidropotencijala.

Najveći hidropotencijal je na Dunavu i Drini. Pored investicija u energetiku, Nemačka ima značajna ulaganja i u drugim oblastima u našoj zemlji.

Treba reći da je čak 10 investicionih projekata sa nemačkim kompanijama u finalnoj fazi relizacije, među kojima su i nove investicije „Simensa“, „Kontinentala“, „Mesera“, „Megle“ i „Bauhausa“. Kompanija “Falke” će u Leskovcu graditi fabriku gde će biti zaposleno oko 600 radnika, dok i u Subotici „Simens“ planira da proširi svoje kapacitete.

RWE, druga najveća energetska firma u Nemačkoj, i EPS u ponedeljak će potpisati ugovor o ulaganju vredan minimum 200 miliona evra.

Nemačka i Srbija - ulaganja nemačkih kompanija:

– nemačke kompanije, njih oko 250, do sada su u Srbiju uložile 1,5 milijardi evra

– trenutno zapošljavaju oko 20.000 ljudi

– najveća nemačka investicija do sada je Štada - 600 miliona evra, zatim Metro - 141 milion evra, Meser Tehnogas -120 miliona evra

– od 2004. godine do danas nemačke investicije su se uvećale pet puta

– robna razmena dostigla je do maja ove godine 943 miliona evra.

(Blic)