Bogdan Lisovolik: Rast plata bi skupo koštao Srbiju

BEOGRAD - Ako dođe do značajnijeg i trajnog povećanja plata u javnom sektoru, to bi moglo da ima vrlo štetne posledice po srpsku ekonomiju. S jedne strane, takva povećanja bi poremetila makroekonomsku stabilnost, povećala budžetski deficit, pojačala inflatorne pritiske i stvorila tenzije na finansijskom tržištu. Na primer, povećanje plata u javnom sektoru i penzija od jedan odsto bi povećalo deficit budžeta za gotovo osam milijardi dinara, kaže u intervjuu za “Blic” predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik.

Tokom sedme runde pregovora s MMF-om dogovoreno je da se ne odobri povećanje plata.

- Ukoliko prihodi u budžetu budu veći od planiranih, deo viška bi mogao da se upotrebi tokom godine, ali za jednokratne, ciljane isplate, i to onima s najnižim platama i penzijama. I sve to kako se ne bi preneli efekti na budžet za 2012.

Takođe, ako dođe do značajnog povećanja plata, bio bi to neuspeh za predstojeći prelazak na solidniji model rasta zasnovan na izvozu umesto na potrošnji. Srbija je napredovala u tranziciji ka novom izvoznom modelu, ali daleko od toga da je taj proces završen. Bilo bi veoma skupo da se zaustavi na pola puta.

Troškovi za plate su već premašili plan. Šta ako Vlada ipak podlegne pritiscima štrajkača?

- Uspeh aranžmana zavisi do razumevanja ovog pitanja. Ako budemo informisani o značajnim dodatnim ustupcima sindikatima u odnosu na ono što je dogovoreno, mi ćemo morati da razmislimo da li revizija može da bude završena.

Šta su glavni rizici za Srbiju u narednom periodu?

- Upravo to - popuštanje fiskalne discipline kroz neopravdane ustupke sindikatima. Kada je reč o izazovima za kreatore ekonomske politike, ima ih više. Prvo, mudro upravljanje budžetom uz rad na poboljšanju kvaliteta javne potrošnje. Drugo, ubrzanje strukturnih reformi kako bi poboljšali poslovno okruženje i tako pomogli rast u privatnom sektoru. Treba nastaviti i snažnu borbu s inflatornim pritiscima.

Koje su obaveze pred srpskom vladom?

- Postigli smo preliminarni sporazum o završetku sedme revizije, koji bi trebalo da bude odobren od uprave i Izvršnog odbora MMF. Glavni element ovog dogovora je da Vlada i dalje ima obavezu da nastavi sa opreznom fiskalnom politikom, u skladu s pravilima koja su sadržana u izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Takođe smo se složili oko okvira koji će omogućiti restrukturiranje dugova prezaduženih preduzeća, bez potrebe da prolaze kroz skup i dug stečajni postupak.

Koliko smena ministra Dinkića može da poljulja međunarodni rejting Srbije?

- Mi smo eksperti za ekonomska pitanja, a ne za političke tokove. Radićemo s ekonomskim timom Vlade, a ne vidimo nijedan jasan znak koji bi ukazao na to da će interesovanje stranih investitora za Srbiju biti poljuljano.

Šta bi za budžet značilo ako ne prodamo “Telekom”?

- Očito je da bi prodaja „Telekoma“ značajno smanjila troškove budžetskog finasiranja ove godine i da bi mogla da pomogne da se smanji javni dug. S obzirom na nedavno značajnije povećanje tražnje za državnim trezorskim zapisima, možda nije hitno da se proda udeo u „Telekomu“ ako se uslovi prodaje ne pokažu kao povoljni. Ključna stvar je da se Vlada drži planiranog budžetskog deficita - u tom slučaju, finansiranje tog deficita neće biti probematično koliko je izgledalo pre nekoliko meseci.

Da li je MMF pogrešio kada je ranije dozvolio povećanje plata i penzija?

- Ne. Smatramo da trenutna situacija pokazuje da je tajming za odmrzavanje - januar 2011. bio prikladan. U isto vreme, glavni problem je obim tih povećanja. Važno je da osiguramo da je to ograničeno na obim koji se zaista može priuštiti i koji budžet i ekonomija mogu da podnesu. Drugih pitanja oko kojih nije postignut dogovor nije bilo, ali ostaje da se vidi kako će sporazum biti primenjivan.

Ove godine će teško biti ostvareno tri milijarde evra planiranih investicija. Šta je kočnica?

- Nivo neto direktnih stranih investicija u 2010. je bio samo 860 miliona, tako da su ove godine izgledi mnogo bolji. Ključni izazov je da strani investitori postanu iskreno zainteresovani za ekonomski potencijal ove zemlje - zahvaljujući slobodnom i fer poslovnom okruženju, kao i perspektivama za rast.

Mnogo toga ostaje da se uradi u tom pogledu: posebno, loša infrastruktura ograničava opcije i izbor lokacija na kojima bi stranci investirali.

Brine li vas inflacija u Srbiji i ove godine?

- Da, zabrinuti smo zbog inflacije. Bila je iznenađenje i prošle godine, i to ne samo u Srbiji nego i u regionu. Ali ohrabruje nas to što je NBS odlučno odgovorila tako što je podigla referentnu kamatnu stopu i pokazala da će koristiti sve raspoložive mere kako bi inflaciju držala pod kontrolom. U svakom slučaju, uz nepromenjene ostale okolnosti umerena aprecijacija dinara u proteklih nekoliko meseci pomoći će da se obuzdaju inflatorna kretanja u predstojećim mesecima.

(Blic)