Bolivija i Brazil: Nezavisnost Kosova kršenje međunarodnog prava

HAG – Četvrtog dana rasprave o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova Bolivija i Brazil ocenili su pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da ta deklaracija predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Obe zemlje naglasile su da narod Kosova nije imao pravo na samoopredeljenje i secesiju, budući da, po međunarodnim propisima, to pravo uživaju isključivo bivše kolonije ili entiteti koji su bili pod stranom okupacijom.

„Kosovo nije bilo kolonija, niti je bilo pod stranom okupacijom”, podvukao je ambasador Kolumbije Roberto Sarmijento.

Kolumbijski zastupnik Sarmijento i ambasador Brazila Hoze Medeiroš upozorili su na to da „nelegalna” jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova može imati dalekosežne posledice za međunarodne odnose.

Insistirajući da je princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta ključan za stabilan i miran međunarodni poredak, zastupnici Bolivije i Brazila podvukli su da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN štitila celovitost tadašnje SRJ, odnosno Srbije.

„Kosovo je sastavni deo Srbije... Bolivija smatra da država Republika Kosovo ne postoji”, naglasio je ambasador Sarmijento, ocenjujući da je deklaracijom prekršena i odredba Rezolucije 1244 koja je predviđala sporazumno rešenje budućeg statusa Kosova.

Po tumačenju Kolumbije, tom rezolucijom postavljen je okviru za „političko rešenje unutar Srbije”, odnosno za „značajnu autonomiju Kosova u okviru SRJ”.

„Jednostrana deklaracija o nezavisnosti ne može promeniti međunarodni režim uspostavljen rezolucijom SB UN, niti odlučiti ishod pregovora”, rekao je ambasador Sarmijento.

Brazilski ambasador Medeiroš istakao je da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova „zanemaruje” ne samo autoritet Saveta bezbednosti UN nego i princip zaštite teritorijalnog integriteta država.

U Rezoluciji 1244 „nema osnova za opravdavanje” jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ocenio je Medeiroš, zato što je predviđala rešenje postignuto sporazumom obe strane.

Pošto taj sporazum nije bio postignut, o kosovskom sporu mogao je odlučivati jedino Savet bezbednosti UN, podvukao je zastupnik Brazila.

Podsećajući da je Brazil, kao član Saveta, glasao za tu rezoluciju, Medeiroš je naznačio da je ona bila značajna ne samo zato što je garantovala teritorijalni integritet SRJ nego je i odbacila viđenje da vlasti imaju pravo na represiju nad sopstvenim narodom.

U nastavku rasprave petnaestorica sudija će saslušati argumente Bugarske i Burundija.

Legalnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova do sada su podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija i Austrija, dok su Argentina, Azarbejdžan i Belorusija ocenile da je ta deklaracija u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Međunarodni sud pravde će, nakon što sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države.

Za donošenje savetodavnog mišljenja postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.

„Da li je jednoglasno proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom”, glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.

(Beta)