Boris Aleksić: Prikrivanje trovanja u Haškom tribunalu

Vojislav Šešelj je još 21. septembra 2010. godine upozorio javnost da sumnja kako ga truju u Haškom tribunalu.[1] Tom prilikom, na administrativnom pretresu Šešelj je objasnio da su njegovi problemi i simptomi trovanja prestali kada je sa zatvorske kuvane hrane prešao na konzerviranu hranu – hranu lošijeg kvaliteta. Prethodno su prilikom analize krvi izmerene povišene vrednosti enzima jetre. Nakon upotrebe konzervirane hrane enzimi jetre su se vratili u normalu.

Sa druge strane agencija „Sense Tribunal“ koju sponzoriše Evropska unija, a koja prati rad Tribunala u Hagu objavila je 1. decembra 2010. godine tekst u kojem navodi da su zatvorski lekari „dokazali“ kako trovanja nikad nije bilo.[2] U ovoj vesti se kaže: „Mada je sudija Antoneti ukazao da je izvršena analiza Šešeljeve krvi i da je test na 2.000 supstanci koje bi mogle da izazovu trovanje pokazao negativne rezultate, optuženi je ipak ostao pri tvrdnjama da je do pre godinu dana bio trovan. Priznaje da 'nema dokaza' ali tvrdi da 'zna ko ga je trovao i po čijem nalogu'. Zaključujući raspravu o svom zdravlju, Šešelj je i danas podsetio Veće da mu je 'spržen centar za ljubav' ali da 'čuva centar za mržnju jer je to jedino što ga održava u životu'“.

I mediji u Srbiji su požurili da obaveste javnost kako trovanja nije bilo. Najveća televizija u Srbiji RTS objavila je 1. decembra vest pod naslovom „Tribunal: Optužbe za trovanje bez dokaza“.[3] Sve je izgledalo idealno po Tribunal u Hagu.

Međutim, objavljene informacije nisu sadržale jedan bitan podatak. Uzorak krvi za analizu na prisustvo otrovnih supstanci uzet je godinu dana po prestanku simptoma trovanja! Naravno da zbog toga nisu pronađeni otrovi već samo tragovi lekova. Vojislav Šešelj je na novom administrativnom pretresu u Haškom sudu 1. decembra javno upozorio na ovu činjenicu.[4]Pored toga on je istakao da je svojevremeno sačuvao uzorak zatvorske hrane preko koje je sumnjao da ga truju, odneo je u laboratoriju Pritvorske jedinice, ali mu je prisutni lekar rekao da nemaju potrebna sredstva za analizu. Takođe zatvorski lekari nisu hteli da pošalju doneti uzorak u drugu laboratoriju na analizu.

Zbog čega je Haški tribunal čekao godinu dana sa uzimanjem uzorka krvi? Šta su to krili? Ukoliko neki pacijent sumnja na trovanje logično je da mu krv za analizu uzmu istog dana kada su za taj slučaj saznali.

Broj od 2000 supstanci koje su obuhvaćene ovom analizom trebao je da pokaže da je test bio sveobuhvatan. Međutim u svetu postoji preko 9 miliona prirodnih i veštačkih supstanci od kojih mnoge mogu da budu toksične. Primera radi u pojedinim kozmetičkim sredstvima koja nisu zabranjena postoji čak 515 sintetičkih otrova.[5]

Pored toga, Vojislavu Šešelju lekari u Hagu nisu uzeli uzorak tkiva koji je neophodan za potpunu toksikološku analizu. Sve ovo je poznato doktorima u celom svetu. Tragovi otrova mogu da se pronađu u koži, uzorku kose, maljama itd. čak iako ih nema u krvi.

Jetra je svojevrsna laboratorija u svakom organizmu koja je za toksikologiju najznačajni organ. Ona obavlja detoksikaciju brojnih materija, trpi toksične efekte mnogih supstanci ali i sama poseduje autodestruktivne karakteristike tj. po principu „letalne sinteze“ sama može da od unetih supstanci (stranog jedinjenja) stvori novo intermedijarno jedinjenje koje je čak 1000 puta toksičnije od unetog prvobitnog jedinjenja. Kao primer za ovaj mehanizam, koji je dobro poznat, navodi se „atrazin“, jedan od pesticida. Navedeni podaci su u svakom slučaju poznati toksikolozima u Hagu. Zbog čega u medicinskom izveštaju koji je Vojislav Šešelj dobio 1. decembra, mesec dana nakon sudskog veća, sekretarijata i tužilaštva, nije uzeta u obzir i ova mogućnost?

Pored navedenog neki lekovi imaju npr. kardiotoksično ili hepatotoksično dejstvo. „Pravacor“ je medikament poznat po hepatotoksičnom delovanju. Međutim ni ovaj podatak nije uzet u obzir u najnovijem medicinskom izveštaju haških lekara.

Sa toksikološke strane izveštaj haških lekara je u najmanju ruku amaterski. Obzirom na ukazanu opasnost od trovanja izveštaj štiti poziciju Haškog tribunala, ne daje odgovor na najvažnija pitanja i uskraćuje podatke o zdravlju Vojislava Šešelja. Samim tim njime se krši kodeks profesionalne etike lekara, kao i brojni međunarodni standardi.

U navedenom izveštaju haških doktora navodi se i da je operacija dr Šešelja sprovedena 28. oktobra prošla bez komplikacija. Reč je o ablaciji srca. Prilikom ove intervencije dr Šešelj je izgubio svest, i ostao je bez kiseonika. Gubitak kiseonika i svesti tokom operacije uvek se smatra za komplikaciju. Međutim ni ova informacija nije bila značajna za haške lekare. Za njih sve je prošlo savršeno, iako Vojislav Šešelj i nakon operacije ima aritmije i dobija istu terapiju.

Izveštaji u srpskim medijima o ovim činjenicama kao što smo naveli bili su začuđujuće servilni prema Haškom tribunalu. Mediji pod kontrolom vladajuće koalicije požurili su da jave kako „trovanja nije bilo“. Ipak u svemu tome prste je umešao i Tribunal u Hagu. Da bi izvršila uticaj na srpske medije i njihovu uređivačku politiku uprava Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju je 17. novembra 2010. godine organizovala posetu predstavnika vodećih medijskih kuća Hagu. Portparol Tribunala Nerma Jelačić je tom prilikom pozdravila delegaciju RTS-a, RTV-a, TV Pinka, agencije Beta i Tanjug, kao i štampanih medija NIN, Alo i Pres. Gđa. Jelačić je objasnila da je svrha njihove posete: „unapređenje njihovog izveštavanja o ratnim zločinima na tačan i odgovoran način.“[6] Ovo bi naravno trebalo da znači da srpski mediji po mišljenju predstavnika Haškog suda do tada nisu izveštavali na tačan i odgovoran način. Na ovaj način Tribunal u Hagu se meša u uređivačku politiku srpskih medija. Plodove tog mešanja mogli smo veoma brzo da vidimo prilikom izveštavanja sa suđenja Vojislavu Šešelju koji je već osmu godinu u pritvoru, a da nije završen ni dokazni postupak tužilaštva.

Haški tribunal prikriva tragove svog rada kako bi završio do kraja posao na satanizaciji Srba. Međutim on štiti i svoje funkcionere koji su za 17 godina rada inkasirali milione dolara kroz zarade koje primaju svakog meseca.

Dok pritvorenici provode i po 8 godina u zatvoru, gde odbijaju da im izvrše i najjednostavnije lekarske intervencije navodno zbog nedostatka novca u budžetu, sudije, tužioci, sekretari i plaćeni advokati odbrane imaju razloga za radovanje, jer što duže bude radio Tribunal u Hagu oni će biti sve bogatiji.

(Fond strateške kulture, 9.12.2010)