Борис Алексић: Прикривање тровања у Хашком трибуналу

Војислав Шешељ је још 21. септембра 2010. године упозорио јавност да сумња како га трују у Хашком трибуналу.[1] Том приликом, на административном претресу Шешељ је објаснио да су његови проблеми и симптоми тровања престали када је са затворске куване хране прешао на конзервирану храну – храну лошијег квалитета. Претходно су приликом анализе крви измерене повишене вредности ензима јетре. Након употребе конзервиране хране ензими јетре су се вратили у нормалу.

Са друге стране агенција „Сенсе Трибунал“ коју спонзорише Европска унија, а која прати рад Трибунала у Хагу објавила је 1. децембра 2010. године текст у којем наводи да су затворски лекари „доказали“ како тровања никад није било.[2] У овој вести се каже: „Мада је судија Антонети указао да је извршена анализа Шешељеве крви и да је тест на 2.000 супстанци које би могле да изазову тровање показао негативне резултате, оптужени је ипак остао при тврдњама да је до пре годину дана био трован. Признаје да 'нема доказа' али тврди да 'зна ко га је тровао и по чијем налогу'. Закључујући расправу о свом здрављу, Шешељ је и данас подсетио Веће да му је 'спржен центар за љубав' али да 'чува центар за мржњу јер је то једино што га одржава у животу'“.

И медији у Србији су пожурили да обавесте јавност како тровања није било. Највећа телевизија у Србији РТС објавила је 1. децембра вест под насловом „Трибунал: Оптужбе за тровање без доказа“.[3] Све је изгледало идеално по Трибунал у Хагу.

Међутим, објављене информације нису садржале један битан податак. Узорак крви за анализу на присуство отровних супстанци узет је годину дана по престанку симптома тровања! Наравно да због тога нису пронађени отрови већ само трагови лекова. Војислав Шешељ је на новом административном претресу у Хашком суду 1. децембра јавно упозорио на ову чињеницу.[4]Поред тога он је истакао да је својевремено сачувао узорак затворске хране преко које је сумњао да га трују, однео је у лабораторију Притворске јединице, али му је присутни лекар рекао да немају потребна средства за анализу. Такође затворски лекари нису хтели да пошаљу донети узорак у другу лабораторију на анализу.

Због чега је Хашки трибунал чекао годину дана са узимањем узорка крви? Шта су то крили? Уколико неки пацијент сумња на тровање логично је да му крв за анализу узму истог дана када су за тај случај сазнали.

Број од 2000 супстанци које су обухваћене овом анализом требао је да покаже да је тест био свеобухватан. Међутим у свету постоји преко 9 милиона природних и вештачких супстанци од којих многе могу да буду токсичне. Примера ради у појединим козметичким средствима која нису забрањена постоји чак 515 синтетичких отрова.[5]

Поред тога, Војиславу Шешељу лекари у Хагу нису узели узорак ткива који је неопходан за потпуну токсиколошку анализу. Све ово је познато докторима у целом свету. Трагови отрова могу да се пронађу у кожи, узорку косе, маљама итд. чак иако их нема у крви.

Јетра је својеврсна лабораторија у сваком организму која је за токсикологију најзначајни орган. Она обавља детоксикацију бројних материја, трпи токсичне ефекте многих супстанци али и сама поседује аутодеструктивне карактеристике тј. по принципу „леталне синтезе“ сама може да од унетих супстанци (страног једињења) створи ново интермедијарно једињење које је чак 1000 пута токсичније од унетог првобитног једињења. Као пример за овај механизам, који је добро познат, наводи се „атразин“, један од пестицида. Наведени подаци су у сваком случају познати токсиколозима у Хагу. Због чега у медицинском извештају који је Војислав Шешељ добио 1. децембра, месец дана након судског већа, секретаријата и тужилаштва, није узета у обзир и ова могућност?

Поред наведеног неки лекови имају нпр. кардиотоксично или хепатотоксично дејство. „Pravacor“ је медикамент познат по хепатотоксичном деловању. Међутим ни овај податак није узет у обзир у најновијем медицинском извештају хашких лекара.

Са токсиколошке стране извештај хашких лекара је у најмању руку аматерски. Обзиром на указану опасност од тровања извештај штити позицију Хашког трибунала, не даје одговор на најважнија питања и ускраћује податке о здрављу Војислава Шешеља. Самим тим њиме се крши кодекс професионалне етике лекара, као и бројни међународни стандарди.

У наведеном извештају хашких доктора наводи се и да је операција др Шешеља спроведена 28. октобра прошла без компликација. Реч је о аблацији срца. Приликом ове интервенције др Шешељ је изгубио свест, и остао је без кисеоника. Губитак кисеоника и свести током операције увек се сматра за компликацију. Међутим ни ова информација није била значајна за хашке лекаре. За њих све је прошло савршено, иако Војислав Шешељ и након операције има аритмије и добија исту терапију.

Извештаји у српским медијима о овим чињеницама као што смо навели били су зачуђујуће сервилни према Хашком трибуналу. Медији под контролом владајуће коалиције пожурили су да јаве како „тровања није било“. Ипак у свему томе прсте је умешао и Трибунал у Хагу. Да би извршила утицај на српске медије и њихову уређивачку политику управа Међународног кривичног суда за бившу Југославију је 17. новембра 2010. године организовала посету представника водећих медијских кућа Хагу. Портпарол Трибунала Нерма Јелачић је том приликом поздравила делегацију РТС-а, РТВ-а, ТВ Пинка, агенције Бета и Танјуг, као и штампаних медија НИН, Ало и Прес. Гђа. Јелачић је објаснила да је сврха њихове посете: „унапређење њиховог извештавања о ратним злочинима на тачан и одговоран начин.“[6] Ово би наравно требало да значи да српски медији по мишљењу представника Хашког суда до тада нису извештавали на тачан и одговоран начин. На овај начин Трибунал у Хагу се меша у уређивачку политику српских медија. Плодове тог мешања могли смо веома брзо да видимо приликом извештавања са суђења Војиславу Шешељу који је већ осму годину у притвору, а да није завршен ни доказни поступак тужилаштва.

Хашки трибунал прикрива трагове свог рада како би завршио до краја посао на сатанизацији Срба. Међутим он штити и своје функционере који су за 17 година рада инкасирали милионе долара кроз зараде које примају сваког месеца.

Док притвореници проводе и по 8 година у затвору, где одбијају да им изврше и најједноставније лекарске интервенције наводно због недостатка новца у буџету, судије, тужиоци, секретари и плаћени адвокати одбране имају разлога за радовање, јер што дуже буде радио Трибунал у Хагу они ће бити све богатији.

(Фонд стратешке културе, 9.12.2010)