субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борис Тадић: Не журити са контратужбом против Хрватске
Хроника

Борис Тадић: Не журити са контратужбом против Хрватске

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 25. децембар 2009.

Правни тим Србије завршио је рад на контратужби против Хрватске за геноцид над Србима током сукоба 1991-95. године.

Председник Србије Борис Тадић изјавио је на састанку са Србима из региона да не треба журити са подношењем контратужбе Србије против Хрватске за геноцид над Србима током сукоба од 1991. до 1995. године и да би било далеко боље да ни Хрватска није подносила тужбу против Србије.

"Размислићемо. Било би добро да Хрватска није подносила тужбу против Србије, него да се та питања решавају појединачно, у судским процесима који не би подизали међунационалну тензију", рекао је Тадић.

Председник Србије је рекао да не треба журити са подношењем контратужбе него радити постепено и мудро, јер се на тај начин може остварити успех, као што је то био случај са подношењем кандидатуре за чланство у Европској унији или визном либерализацијом.

"Надам се да можемо да побољшамо односе са Хрватском", рекао је председник.

Хрватска је МСП поднела тужбу против Србије 1999. године. У њој се тврди да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида", зато што је директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске.

Наводи се да су злочини почињени посебно у Вуковару, региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације.

Према тврдњи Хрватске, у том периоду убијено је око 10 хиљада особа, док је више од седам хиљада било заточено у логорима.

МСП је одбацио аргументацију Србије да није надлежан да пресуђује јер у време подношења тужбе Србија, одношно бивша Савезна Република Југославија, није била чланица УН, а потом одредио рок до 22. марта 2010. да Србија, у складу са процедуром, одговори на наводе из хрватске тужбе.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер