Борис Тадић: Пређена је тачка без повратка и сада је све сазрело за генерални штрајк. Власт новцем грађана купује подршку Запада

Борис Тадић, бивши председник Србије и лидер Социјалдемократске странке, у разговору за Данас верује да Александар Вучић неће милом отићи са власти и да реакције режима на протесте само потврђује то мишљење. Он напомиње да је сазрела ситуација за генерални штрајк, јер се прешла тачка без повратка након покушаја убиства студенткиње Соње Поњавић.

Тадић оцењује да су најављени контрамитинзи СНС пре паљење фитиља на бурету барута, него сламка спаса. Као и одговор режима кроз акцију са средњим прстом крваве руке.

Смена режима није могућа без опозиције

Како ви видите ситуацију у Србији и има ли излаза из ове дубоке кризе, или ће сукоби ескалирати? Власт стално понавља да опозиција жели грађански рат?

Сукоби у Србији ће ескалирати док год нарастајуће незадовољство и борба грађана не добију политички епилог. Опозиција свакако не жели грађански рат, а режим користи сва средства и не преза од било каквих лажи да би облатила и дискредитовала опозицију. Управо због тога што су свесни да једино политичком артикулацијом ових немира могу бити стварно побеђени.

Нажалост, чини се често да је режим свеснији значаја улоге опозиције, од оних који су противници режима. Једино стварно испуњење захтева је смена овог режима, а то није могуће без укључивања опозиције, уколико грађани Србије желе да живе у демократском уређењу. Једноставно, не може се проблем решити тако што власт која више од деценије генерише корупцију и криминал испуни било који појединачни захтев.

Да ли је прелазна влада коју опозиција тражи, а Вучић неда за живу главу заиста прелазно решење из кризе?

Прелазна влада је свакако један од мирних начина за разрешење ове кризе, али не и једини.

Вучић неће отићи са власти милом

Једном, доста давно сте за Данас рекли да Вучић неће милом отићи са власати. Да ли сте сада можда променили мишљење, нарочито након саветодавног референдума који нуди? 

Нисам променио мишљење, а реакције режима на протесте само потврђују то мишљење. Расписивање еферендума нуди власт која је сваке изборе расписала без минимума услова за фер и слободне изборе. Дакле, предлог референдума у таквим околностима није предлог за миран излазак из кризе и за стварно тражење мишљења грађана, већ је то предлог да се још једном употреби на сваким изборима од 2012. године опробани рецепт за прекрајање воље грађана.

Студентски протести без прецизног политичког навођења имају сврху, али и ограничени домет

Успева ли Вучић да се носи сада са овим студентским протестима са којима му поручују да је ненадлежан, а он њима мало прети, мало шаље батинаше, а мало нуди јевтине станове?

Чињеница да сваки дан режим мења пропагандну тактику говори јасно да не уме да се носи са студентским протестима и да су се први пут од доласка на власт нашли у ситуацији коју не могу да контролишу безочном пропагандном, застрашивањем и поткупљивањем.

Студенти јесу покренули ове протесте и њихова улога је немерљива. Међутим, док год ове протесте називамо само студентским, одузимамо им снагу која зависи од укључивања свих слојева друштва. Дакле, да би се испунили студентски захтеви, ови протести не смеју остати само студентски.

Студенти нису покренули протесте у сврху самопромоције и да би остали усамљени у њима, већ да би се десиле стварне промене. А стварних промена нема без укључивања свих слојева друштва и политичке артикулације.

Зато би било лицемерно подржавати блокаде факултета, а не и генерални штрајк. Права подршка је следити студенте, а не аплаудирати им са стране. Студентски протести без прецизног политичког навођења имају своју сврху, али и ограничени домет. Тренутак када ови протести пређу у протесте са јасном политичком артикулацијом и планом је најделикатнији тренутак од кога зависи коначни успех протеста.

Годинама се чинило да су млади људи аполитични, да их ништа не занима, а онда су се као бујица излили студенти на улице. Како објашњавате ту појаву и њихово инсистирање на захтевима?

Врло просто – 15 људи је убијено под надстрешницом зграде која је реновирана под овом влашћу! Пре тога више од деценије ти млади људи одрастају у околностима окупиране државе у којој криминал и корупција владају у сваком сегменту и из које млади и образовани људи масовно беже. Када је пала надстрешница свих претходних 13 година корупције је показало ко су кривци, а није само тај један случај.

Не мислим да су млади били раније аполитични, само је било потребно време да њихова политичка мисао сазри и недвосмислен повод да реагују. Никада нисам губио веру у младе и паметне људе ове земље и због њих сам и остао у политици. Они су све време били оно што је чинило сваку борбу вредном. Чак и у годинама када је политичка борба изгледала бесмислена, управо вера у те младе људе је свему давала смисао.

Увек сам сматрао обавезом да своје искуство, енергију и вољу за борбу коју водим цео живот против политике зла ставим у службу таквих младих људи. Они су будућност ове земље, а моја политика је увек била окренута будућности.

Када је пукла надстрешница, тек онда се видело огромно незадовољствоу својим слојевима друштва?

То је закономерно. Владање страхом, уценама и бруталном пропагандом је увек орочено.

Вучићеви сарадници још не напуштају СНС брод, јер су саученици 

 Ипак Вучићеви сарадници још нису почели да напуштају СНС брод?

Само зато што знају да су саучесници. А грађани који су их подржавали су итекако масовно почели да им отказују подршку. То се види на сваком кораку. У истраживањима то може бити још увек скривено из више разлога, али је свакако видиљиво на сваком кораку и сви ми на дневном нивоу сведочимо томе. Знам лично примере људи који су били велики подржаваоци овог режима, а који су сада најгорљивији заговорници протеста и смене власти.

У јавности је и даље присутна реторика деведесетих у којој се протвници оптужују да спремају обојену револуцију, да имају стране налагодавце, да су страни плаћеници?

Ово је неки хибрид реторике деведесетих, далеко конфузнији и неорганизованији. Један дан тврде да су све ово организовале стране службе, а други дан да ова власт ужива највећи међународни углед и на Истоку и на Западу. А што се тиче оптужби да се ради о обојеној револуцији, то је апсурдно јер се управо ова власт годинама представљала као велики пријатељ и партнер оних који су перципирани као највећи заговорници обојених револуција у свету, попут фондације Сорош.

Ипак, најбесмисленије је када покушавају да дискредитују протесте изјавама да су политички. Прво, наравно да су политички јер се сви захтеви по природи ствари односе на поље политике. Друго, покушавају да етикету политичког означе као негативну, јер је управо то оно чега се највише плаше.

Власт новцем грађана купује подршку Запада

Чини се да Запад, судећи по изјавама званичника, није много заинтерсован за то што се дешава у Србији ?

Што се тиче заинтересованости Запада, целокупна међународна јавност пажљиво прати ситуацију у Србији и не знам да било ко благонаклоно гледа на реакције режима. А да ли ће и када то јавно рећи је већ питање њихове стратегије, коју ће те државе доносити пре свега у складу са својим интересима, а не нужно са интересима заштите демократије у Србији.

Томе сведочимо и свих претходних година. На крилима западне подршке напредњаци су и дошли на власт. Подсећам вас на честитку коју је Николић добио из Брисела неколико сати пре затварање бирачких места. Стога је највећа бесмислица када данас ти исти напредњаци оптужују Запад да се меша у политичке процесе у Србији.

Заиста је трагикомично када такве оптужбе долазе од ове власти, која је у суштини марионетска. Долазак напредњака на власт је био пројекат страних амбасада и то не само западних, можда и много више него израз воље грађана Србије. Без подршке тих амбасада и обмањивања грађана представама попут оне са истресањем џакова са лажним покраденим листићима, напредњаци никада не би дошли на власт и освојили тих 1.8 одсто гласова више од нас.

Крећете се у круговима важних људи из међународне заједнице и како вам се чини, има ли Вучић стварно ту несебичну подршку из интостранства којом се хвали ?

Дешавало се да одређени делови међународне заједнице поздрављају његову сервилност у испуњавању захтева који су у њиховом интересу пре свега на теми Косова, прављења од Србије земље јефтине радне снаге и јефтиних природних ресурса, али не видим да ван тога овај режим ужива било какву истинску подршку или поштовање у међународним круговима.

Уосталом, нико стварно не може поштовати власт која зарад међународне формалне подршке предаје интересе сопствене државе. То може наићи на аплауз и одобравање, али никада на стварну подршку.

Или ту подршку купује кроз давање наших природних богатстава, куповином Рафала итд?

Очигледно је да ова власт новцем наших грађана све време купује и међународну, али и домаћу подршку. Нажалост, то већини наших грађана до скора није било јасно, али сада им постаје све јасније.

Време је да опозиција преузме своју улогу, очекујем и укрупњавање

Успева ли опозиција да иде у корак са студентима, или би требало нешто друго да предузме. Ви сте предлагали уједињење опозиције, али до тога није дошло и чини се да не постоји ни воља за тим?

Студенти нису изашли на улице да би преузели улогу опозиције, већ да би изразили незадовољство стањем у држави. Не ради се о томе ко ће да иде у корак са ким, већ о томе да свако преузме своју улогу и да на крају дође до ефекта синергије.

Студенти, просветни радници и други грађани су преузели улогу која припада грађанима у демократском друштву, а време је да и опозиција преузме своју улогу. Свакако да је још није преузела у пуном капацитету, а верујем да хоће када дође тренутак за то. А том тренутку смо све ближи. Једна од најслабијих тачака свих досадашњих протеста је била у томе што је успешно вршена пропаганда против опозиционих странака и то је кључни разлог због ког су сви протести остајали без политичког епилога.

Тачно је да све време позивам на уједињење опозиције, а то не значи нужно на формирање једне колоне, већ на јединствено деловање и координацију активности. Не бих рекао да овог пута не постоји воља за тим и чини ми се да је већина стварне опозиције за то. Очекујем у скоријој будућности укрупњавања у опозицији за која верујем да могу представљати преломну и кључну тачку у победи над овим режимом.

Да ли је сазрела ситуација за генерерални штрајк на који студенти позивају или још постоји у народу страх од репресије власти?  Може ли се поновити ситуација од 5. октобра када су сви стали, од ЕПС-а, па надаље?

СДС је још у децембру иницирала разговоре унутар опозиције у вези са захтевима за генералним штрајком, а наш генерални секретар који је главни повереник синдиката ЕПС “Независност”-огранак ТЕНТ Драгослав Љубичић је већ иницирао штрајкачке активности унутар ЕПС-а као подршку студентским протестима и све гласнијим захтевима за генералним штрајком.

Неспорно је да још увек постоји страх код дела становништва, али је такође неспорно да је тај страх почео да се разбија пред енергијом студентских протеста и да је кренуо домино ефекат ослобађања људи од страха. Мислим да ситуација јесте сазрела и да се прешла тачка без повратка након покушаја убиства студенткиње Соње Поњавић.

Подсећам вас да када је председнику СДС одбора из Пожаревца Љубиши Стокићу угрожен живот након што га је суманути возач покупио аутомобилом и возио на хауби да је Вучић поручио да не може бити крив онај који иде својим путем без обзира што се на том путу на пешачком прелазу налазе људи у блокади и да се умију хладном водом сви који мисле другачије.

Тим речима је дао легитимитет ономе што се само неколико недеља касније десило студенткињи Соњи и на шта смо све време упозоравали. Када председник државе након покушаја убиства грађанина тако нешто изјави и када се то насиље настави у још горем облику свакако да је сазрело време да сви грађани државе стану у одбрану елементарне нормалности и прекида насиља. А ова власт више од деценије константно спроводи насиље – од директног физичког, преко економског, до психолошког насиља посредством бруталне пропаганде.

Вучићеви контрамитинзи су паљење фитиља на бурету барута

Власт је безуспешно све покушала да заустави  протесте, а сада најављују да ће Вучић кренути са“контрамитинзима“. Да ли је то сламка спаса за њега и напредњаке?

Пре бих рекао да је то паљење фитиља на бурету барута, него сламка спаса. Као и одговор режима кроз акцију са средњим прстом крваве руке. Оптуживали су грађане који протестују да је крвава шака симбол терористичких организација, а њихов одговор на то је крвав средњи прст који ни терористичке организације не би користиле.

Режим све време заправо изазива све веће немире и гнев грађана, док за то оптужују грађане и опозицију.

Бесрамно је крвавим средњим прстом одговорати на протесте покренуте због тражења правде за убијених 15 људи, међу којима су била и деца. Режим је тиме показао средњи прст свим грађанима Србије, али и тим жртвама. Међутим, оно што поручују тим симболом је можда и једина ствар коју нису слагали – средњи прст уперен грађанима који траже правду јесте њихов. И јесте крвав. И једно и друго, дакле, одговара истини.

Свим тим реакцијама режим напада заправо сам себе. Контрамитинзи су контра грађанима који траже правду за изгубљене животе и боре се против корупције и криминала и тиме власт заправо признаје све за шта их оптужују.

Шта је циљ Вучићевог новог покрета?

Формирањем новог покрета признају и сами да је СНС трула организација којој истиче рок трајања.

Они који су на власт дошли обмањујући грађане да је довољно да радикалско одело замене напредњачким мисле да им то може још једном проћи. Међутим, грађани су им јасно и гласно рекли да не може.

Још нема адекватних потеза поводом санкција НИС-у

У време ваше власти продат је НиС и Вучић то стално подцртава и сада када су тој компанији уведене санкције? Шта би по вама био најбољи потез са НИС-ом, национализација или куповина?

Прво, кључни договори у вези са продајом НИС-а нису направљени у време извршне власти ДС, већ Коштуничине ДСС. Друго, у тим околностима то је, нажалост, било неопходно и једино што је Србија могла да уради. Да није тада продат НИС под тим условима, Србија би платила далеко више нпр. ценом гаса свих ових година од онога што је изгубила ниском ценом за коју је продат.

Нажалост, ниједна друга компанија осим Газпрома није хтела да купи НИС. А НИС није могао ефикасно функционисати као државно предузеће због неопходности огромних инвестиција у технологију производње и заштиту животне средине. Свако ко тврди другачије или ништа не зна о томе или злонамерно обмањује грађане.

Најбољи потез сада би била договорена куповина акција од руског партнера, баш као што смо у време наше власти урадили са италијанским и грчким акцијама у Телекому Србије. Друга могућност је увођење у власништво уместо Гаспрома, стратешког партнера у домену гаса као сто је азербејџански Сокар са којим коначно имамо уговор о снабдевању тим енергентом и који има изграђену инфраструктуру према земљама ЕУ која пролази кроз наш регион.

То би могло бити одрживо решење, корисно и за Србију и Сокар, али и прихватљиво за такозвани колективни запад у датим околностима. Међутим и то решење би морало да узме у обзир легитимне интересе руских партнера.

Да ли је Србија могла да предупреди те санкције ?

Објективно говорећи увођење санкција НИС-у је било јако тешко предвидети, јер оне и немају стварну сврху онемогућавања Русије да финансира рат у Украјини. У том смислу тешко је говорити о томе да ли је Србија могла превентивно да реагује против нечега што се није ни могло очекивати.

Може ли то да се одрази на читаву привреду, упркос томе што Вучић каже да Србија има резрве за још неколико месеци ?

Може и зато држава мора хитно да реагује. Нажалост, ту реакцију још увек не видимо.

(Данас)