Борислав Новаковић: Вучић до сада у потребу рударења литијума није успео да увери чак ни све чланове СНС и оне који су гласали за њега

 Кроз све досадашње битке Вучић је излазио са огреботинама, али по први пут он је уздрман, и сада практично бира између два пораза, чинећи све да одабере мањи, рекао је народни посланик и потпредседник НПС Борислав Новаковић у интервјуу за Нову, одговарајући на питање везано за актуелне протесте против рударења литијума.

Борислав Новаковић је у интервјуу говорио и о могућности уједињења опозиције и подели на два блока, као и о поновном постављању Милана Ђурића за градоначелника Новог Сада.

Тим поводом, дотакао се и реторике Српске напредне странке.

Чини се да је енергија грађана огромна кад је реч о борби против ископавања литијума. Како да се овог пута не истроши, као што је то био случај раније?

Претходни протести су као мотиве имали различите политичке захтеве, док овог пута немамо као мотив политику, већ је оно што покреће људе егзистенцијалне природе. Дакле, прва ствар је да треба приметити да људи желе да остану и опстану на својим имањима, као и да су увидели не да су политички, већ егзистенцијално угрожени.

Такође, за разлику од претходних протеста, ово су протести гнева и беса. Став људи је много борбенији, одлучнији. Спремни су да бране своју егзистенцију и животе своје породице, јер колико их некад не додирују ни медијске или људске слободе ни владавина права, толико их итекако додирује економска егзистенција њихових породица, и то да ли ће живети у окружењу здраве земље, ваздуха, воде, или неће.

Трећа ствар, борба против рударења литијума је обухватила дословно све – невладине организације, странке, и оне који су профилисани лево и десно. Имам утисак да присуствујемо покрету незадовољства и побуне а не напросто протеста, јер за разлику од претходних који су били нека врста хаппенинга са куцама, мацама и шетњама, овог пута имамо одлучне и борбене људе који са огромном енергијом истрајавају у томе да се не рудари литијум.

Исто тако, није тајна да се на протестима појављују и присталице, па чак и чланови СНС. Дакле, ово је тема у којој постоји велика подела и у чланству, и међу симпатизерима СНС и очито је да Вучић није уверио ни чланове своје странке, ни оне који гласају за њега неопходност истраживања и рударења литијума. Тако да, ови протести по први пут можемо рећи могу да изнедер атмосферу у којој Вучић не може да одигра добро.

Кроз све досадашње битке Вучић је излазио са огреботинама, по први пут он је уздрман. Он практично бира између два пораза, чинећи све да одабере мањи. Ако буде следио договор са Рио Тинтом, народ му неће опростити, а ако изневери договор са Рио Тинтом, показаће велику људску несолидност политичара који не држи реч, преко чега неће прећи ни Рио Тинто ни европски политичари којима је обећао кооперативност. Како год, у бици за литијум Вучић је поражена страна. Он је литијумски губитник.

Поменули сте како постоји разноврсност учесника на протестима против експлоатације литијума. У том смислу, ту су и чланови опозиције. Шта ради опозиција у последње време?

Мислим да је јако важно да овај протест задржи политичку аутентичност, а то ће успети само ако га организују само невладине и еколошке организације, као и људи који су егзистенцијално угрожени и који ће трпети последице истраживања и рударења литијума. Она је од изузетне важности, те би у овој фази робусније и видљивије појављивање опозиције могло само да наштети тим протестима.

Са друге стране, то не значи да ми не учествујемо и не дајемо свој допринос, али они који треба да воде те протесте и који дају одлучујућу реч јесу они који трпе последице евентуалног рударења.

Из тог разлога сматрам да је потпуно у реду да организаторе ових протеста и људе чија ће реч имати највећу тежину буду еколошке, невладине организације и представници оних градова и општина где ће грађани трпети највеће последице уколико се реализује, а надам се да се то никада неће реализовати.

Када је реч о опозицији, председник Странке слободе и правде Драган Ђилас је скоро поменуо да је сарадња унутар опозиције могућа и обавезна. Какав је ваш коментар о тој могућности?

Увек сам склон укрупњавању и обједињавању опозиционих потенцијала. Политички процеси у Србији се динамизују на малтене две недеље. Рецимо, да вам је неко рекао да ће 10. августа, на 40 степени у Београду доћи преко 100.000 људи, не верујем да бисте му поверовали, јер је то месец политичке неактивности и свега другога што не погодује политичком ангажману, а август месец је изродио једну политичку енергију коју нико није очекивао. Тиме хоћу да кажем да је тешко с успехом предвидети у ком правцу ће ићи политички процеси у Србији.

Ипак, извесно је да какав год тај ток био, шта год био окидач, треба ићи на укрупљавање опозиционих потенцијала. Ако је Вучић, тако снажан, нашао за сходно да на последњим изборима треба да на једној листи буду и СПС и Милица Заветница и Српска радикална странка који до тада нису били део коалиције, ми морамо да одговоримо исто.

То, наравно, не мора значити нужно једну колону. Мислим да је логично да се приближавају две колоне – једна проевропска, а друга која би била десна. Стога, уколико се односи буду драматизовали, дозвољава се могућност најширег уједињавања опозиције. У противном, мислим да је реално ова два блока издвојити.

Да пређемо на теме по питању Новог Сада. Милан Ђурић изабран је за новог градоначелника, како бисте оценили његов рад? Да ли се по нечему разликује од Милоша Вучевића?

Он је наследио Вучића, и он је у последњем мандату имао практично две године. У суштини, реч је о човеку од континуитета који није на тој позицији зато што има креативни потенцијал и замах, већ зато што је дисциплинован и послушан. Ђурић је просек и пресек СНС, и уопште ни Вучић ни та водећа номенклатура не воле много креативне и способне. Просто, тамо је дисциплина и послушност нешто што се цени, а не индивидуалност и лична иницијатива или било какав потез који се спроводи мимо онога што је страначко очекивање.

Милан Ђурић није постављен тамо да доноси одлуке, већ да их реализује. Избор њега за градоначелника је гаранција да ће Новим Садом да управља Андреј Вучић. То је заиста једна срамна тачка, јер тај град има свој понос и дигнитет, и њиме никада није управљао неко ван тог града.

Новим Садом су управљали његови грађани и политичари. То да се овим градом управља из Београда, односно да управља Андреј Вучић уз Звонка Веселиновића који управља криминалном сценом Новог Сада, то се први пут догодило од када је СНС на власти. То је заиста један сраман политички период, није више посреди једна идеолошка визура. Срамотна је чињеница да је Нови Сад изгубио политичку самосталност.

Баш на конто управљања Новим Садом, Биљана Пантић Пиља вас оптужује да сте „измислили грађевински хаос“ и „украли читав један булевар“. Како видите и разумете те њихове оптужбе које су готово свакодневно адресиране ка вама?

То је није чак ни напредњачка, ово је класична радикалска терминологија. Они су увели конфликтни модел политичког обраћања. Наиме, никад не полемишу са вама аргументима, већ вас морално дискредитују. Представљају вас као некога ко не заслужује било какав озбиљан коментар.

Осим тога, они се према свима који имају другачије ставове опходе тако што понижавају или покушавају да понизе противнике, и та карактеристика ће остати једно трајно обележје.

Јавни дискурс раније није био оптерећен острашћеношћу и оном врстом увреда, омаловажавања, ниподаштавања које демонстирају представници СНС. Отићи ће Вучић, а оно чега се ја плашим није он лично, плашим се да ће остати вучићизам као једна накарадна пракса у свим доменима, укључујући и ову.

(Нова.рс)