петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Божидар Ђелић: Држава не сме да прода ''Телеком''
Хроника

Божидар Ђелић: Држава не сме да прода ''Телеком''

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. фебруар 2009.

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић рекао је да држава не сме да прода јавно предузеће "Телеком Србија" да би се обезбедили буџетски приходи.

"Држави је боље да се задужи него да прода "Телеком", рекао је Ђелић на округлом столу о перспективи јавних предузећа у Србији одржаном у хотелу "Хајат".

Говорећи о приватизацији јавног сектора, Ђелић је рекао да је држава спремна да приватизује "Јат Ервејз", да је опредељење да се иде на тендерску приватизацију "Галенике", док ЕПС треба да остане у државном власништву и може да има стратешке партнере.

Ђелић је истакао да су јавна предузећа велики потенцијал државе који је недовољно искоришћен и да држава мора ојачати и професионализовати надзор над њима.

Јавна предузећа морају бити важан део борбе против економске кризе, један од главних мотора привреде и морају одиграти кључну улогу у спровођењу мера владе за ублажавање последица светске еконмске кризе, указао је Ђелић.

Према његовим речима, са сваким јавним предузећем треба потписати трогодишњи споразум да би се тачно утврдило колико дивиденди држава очекује од тих предузећа.

Потпредседник Владе је подсетио да 45 процената сталне имовине чине јавна предузећа, са 15,6 одсто запослених и остварују 16,6 одсто укупних прихода.

Од 2001. више од две милијарде евра донација обезбеђено је за јавна предузећа и више од три милијарде за кредите, од чега пола милијарде тек треба да се повуче.

Пракса у бившим транзиционим земљама показује да су, захваљујући активној политици државе, нека јавна предузећа постала регионални и европски лидери, као што је чешки "ЧЕЗ" и мађарски "МОЛ", рекао је Ђелић.

Ђелић је истакао да, поред 17 великих јавних предузећа у Србији, има 485 локалних јавних комуналних предузећа, која имају знатан потенцијал и да им треба посветити већу пажзњу.

Генерални директор "Телекома" Бранко Радујко рекао је да Влада треба да донесе пакет мера који ће ојачати ту компанију како би после изласка из кризе и превазилажења задужености била спремна за нове инвестиције или за добру приватизацију.

Радујко је оценио да Влада треба да одлучи да ли "Телеком" треба приватизавати наглашавајући да је велики проблем компаније задуженост од милијарду евра због ширења у Црној Гори и Републици Српској.

"Дуг је у еврима а приходи су у динарима што не може да се издржи са данашњим курсом", рекао је Радујко.

Радујко је рекао и да је менаџмент "Телекома" спреман да разговара о смањењу броја запослених.

Генерални директор аеродрома "Никола Тесла" Велимир Радосављевић је рекао да то јавно предузеће прошле године остварило добит од 1,35 милијарде динара што је 2,3 пута више од планираног.

Највећи допринос добити дали су повећање ефикасности и смањење трошкова на свим нивоима, рекао је Радосављевић.

Према његовим речима, у овој години се не очекује повећање саобраћаја и броја путника а наставиће се са редовним улагањима у техничка средстава, одржавања писта и на завршетку "Терминала 2".

Радосављевић је подсетио да је број запослених смањен са 1450 на 1100 и да ту компанију треба учинити атрактивном за приватизацију у наредном периоду.

Генерални директор "Галенике" Ненад Огњеновић је рекао да је то предузеће прошле године остварило добит од 650 милиона динара и да је такав тренд предвиђен за 2009, иако је "Галеника" започела велику инвестицију од 46 милиона евра.

Огњеновић је навео и да се у оквиру фабрике гради нови производни погон на површини од 9.000 квадратних метара који ће задовољавати све светске стандарде и подсетио да је "Галеника" једина фабрика у области фармације која није приватизована и да ће Влада Србије да процени када, коме и за колико ће је продати.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер