Božo Prelević: Ovo nije politički protest, da jeste, pa ne bi se Vučić toliko uplašio. Strašan je pritisak na tužilaštvo i sud kada predsednik izađe i kaže „šta se desilo“

Advokat Božo Prelević, govoreći o okupljanju studenata ispred zgrade RTS-a, kaže da energija postoji, ali da do sada nije bilo dovoljno organizacije s njihove strane.

„Njihova organizacija godinama je slabila tako što su ubacivali neke SNS aktiviste studenske organizacije i na taj način pasivizirali sve to“, ističe.

Kako kaže, studentima se divi, podržava ih i svim snagama pomaže i savetuje.

 „Za mene je dosta neobično kad predsednik jedne zemlje krene da ponižava studente na nivou da su oni plaćenici. On stvarno misli da su oni članovi njegove stranke. On hoće da ih dovede na isti nivo kao što su bili oni koji su nasrtali na studente i na demonstrante svojim kolima, a rade po opštinama kao politički aktivisti“, naglašava.

Nisu oni došli ispred RTS-a da prave buku, smatra naš sagovornik, već da pitaju novinare „šta vi radite, što može fakultet da bude blokiran i da studenti budu solidarni, a ne mogu novinari i da RTS prenesu istinu“.

„Bitna je razlika između onih ispred i onih unutra. Nažalost, ja sam bio novinar. Nažalost, Bujošević je velike tekstove pisao pre 5. oktobra. Ne mogu uopšte da shvatim kako čovek takve pismenosti i vokacije može da bude na čelu ove kuće. Da on ode, možda bi tu došao Željko Mitrović. To ne znam. Možda on brani još gore, ja to ne razumem“, smatra.

Ako govorimo o nepostojanju institucija, ističe, ovde su u najvišoj meri pali novinari. Osamdeset odsto novinara svaki dan sa nacionalnom frekvencijom idu i lažu. Idu i ruše sve postulate Zakona o javnom informisanju. To nije samo strašno prema njihovoj profesiji. Oni proizvode drugi deo Srbije koja postaje kivna na studente. Gledao sam jednu vašu analizu danas, gde neki građani iz Srbije kažu – šta hoće studenti, sve smo im dali, on im je sve ispunio, dao im je kredite. On njima nudi njihove pare. To poistovećivanje mladosti Srbije sa prostitucijom i sa sopstvenom strankom je za mene porazno“, smatra.

Kaže i da od nijednog studneta nije čuo nešto proopoziciono i da svi koji su u blokadama žele – pravnu državu.

„Ovo nije politički protest, to je svima jasno, da je politički, pa ne bi se Vučić toliko uplašio“.

Kaže i da studentske blokade neće stati, i misli da malo fali da izađu i srednjoškolci, glumci, i neki drugi i dodaje:

„Valjda ih je bilo dosta sramota što su ćutali.“

Strašan je pritisak na tužilaštvo i sud kada predsednik izađe i kaže šta se desilo

Komentarišući slučaj smrti Dalibora Dragijevića, osumnjičenog za ubistvo Danke Ilić, koji je, kako pokazuje obdukcioni nalaz koji je objavio Radar preminuo usled posledica prebijanja koje je pretrpeo u postupku iznuđivanja prizanja, kaže da ta saznanja imamo zahvaljajući sjajnom radu Instituta za sudsku medicinu. "Oni ništa nisu fingirali, oni su sve fotografisali, kao i DNK centar koji je utvrdio da nema DNK tragova."

Kako ističe, drugi dan posle smrti Dalibora Dragijevića, imao je informaciju da je mučen i prebijan.

„Mi možemo da kažemo da u tom predmetu teško da ima slučaja i okrivljene s kojima znaju šta će i zato taj predmet stoji“, navodi.

To nije jedini predmet koji je potpuno uništen, ističe i podseća na ubistvo pevačiće Jelene Marjanović, slučaj pada helikoptera, rušenje u Savamali, Doljevac…

Podseća i na to kako su politički funkcioneri izlazili u javnost sa iskazima koje nisu smeli da daju.

„U Boru je bio suštinski problem to što je predsednik izašao u svojoj velikoj želji da zna sve tačno, prvi i pravovremeno, da baš on obavesti javnost i rekao seriju potpunih netačnosti. Pazite, on je rekao da su njih dvoje vozili kola. Dakle, morate stvarno biti blesavi da mislite da dvoje ljudi mogu voziti kola. Kako dvoje ljudi voze kola? Pa je onda rekao da su nju udarili, pa da su je stavili u gepek. Ne postoji nijedan dokaz o tome. I sad ja ne znam da li je to deo cirkusa ili je to neka neverovatna želja da vi sve saopštite prvi“, smatra.

Od tog momenta, kaže, inspektori policije pokušavaju da dokažu i brzinom i načinom rada da je predsednik u pravu. Kaže i da je ugrožena istraga i da sud nema dokaze.

„Nemaju leš, nemaju tragove koje povezuju sa okrivljenim. Jako je teško s tim izaći. Vi možete da idete na optužnicu pa kažete, potvrdiće sud zato što je pritisak javnosti i pritisak predsednika, ali vi srljate u nešto još gore i do sad ste napravili medveđu uslugu. Pa ti okrivljeni će da kažu pa njega su ubili, a mi smo dali iskaze pod torturom“, objašnjava.

Prelević, govoreći o padu nadstrešnice u Novom Sadu, kaže da se i tu dešava strašan pritisak na tužilaštvo i na sud kada izađe predsednik i kaže šta se desilo.1

„Pa kaže da nije renovirana, pa onda da jeste, pa onda uzmu i odnesu sajle istog dana i to kamionima podizvođača. To je uništavanje dokaza. I gde ćete vi sada naći te sajle za koje neko kaže da su zarađene? Gde su one?“, pita se.

Zaključuje da se u bilo kojem slučaju suočavamo sa užasnim pritiskom i nedovoljnom autonomijom institucija i profesije da se tome odupre.

(N1)