Brisel: Dogovor predstavnika BiH o primeni presude iz Strazbura u slučaju Sejdić-Finci

Brisel -- U Briselu postignut načelni dogovor predstavnika BiH o primeni presude iz Strazbura - da svi građani mogu biti ravnopravno birani u Predsedništvo i Dom naroda.

Politički predstavnici Srba, Bošnjaka i Hrvata iz BiH danas su u Briselu postigli načelni dogovor o primeni presude Evropskog suda za ljudska prava, s ciljem da se poštuje ravnopravnost svih građana i da svaki građanin, bez obzira na etničku pripadnost, može biti biran u Predsedništvo i Dom naroda.

Kako je saopštio evropski komesar za proširenje Štefan File, dogovor je načelno postignut i biće konačno uobličen i potpisan 10. oktobra na novom sastanku u Briselu.

Prema tom dogovoru, Predsedništvo BiH bi se sastojalo od tri neposredno izabrana člana, i to dva iz Federacije BiH, i jednog s teritorije Republike Srpske.

Kad je reč o Distriktu Brčko, to bi bila jedna izborna jedinica iz dva dela i građani RS i Federacije bi mogli da biraju one koje žele iz oba dela izborne jedinice.

Ove promene treba uneti u Ustav BiH da bi se "udovoljilo legitimnim težnjama konstitutivnih naroda i 'ostalih' čime bi se uvažili međunarodni standardi, piše u tekstu sa sedam načela koji su danas u Briselu potpisali predstavnici vodećih političkih stranaka BiH.

Dokument su potpisali Milorad Dodik iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske, Mladen Bosić iz Srpske demokratske stranke, Bakir Izetbegović iz Stranke dmokratske akcije, Martin Raguš iz Hrvatske demokratske zajednice 1990, Dragan Čović iz Hrvatske demokratske zajednice BiH, Zlatko Lagumdžija iz Socijaldemokratske partije BiH i Mirsan DŽonlagić iz Saveza za bolju budućnost BiH.

Oni su se u Briselu sastali u sklopu dijaloga na visokom nivou o procesu pridruživanja BiH Evropskoj uniji kojim je predsedavao File. Evropski zvaničnici danas su u Briselu nastojali da političke vođe iz BiH ubede u nužnost dogovora o sprovodjenju presude "Sejdić-Finci" jer bi, u suprotnom, BiH ostala bez polovine sredstava iz evropskih fondova. Mogući su gubitak 50 miliona evra iz fonda IPA u idućoj godini i dalji zastoj u pridruživanju BiH Uniji.

Evropski sud u Strazburu naložio je BiH u slučaju "Sejdić i Finci" iz 2009. da iz Ustava i Izbornog zakona izbaci odredbe koje predstavnicima nacionalnih manjina onemogućavaju kandidovanje na izborima za člana Predsedništva BiH i Doma naroda državnog parlamenta.

(Beta)

Postignut dogovor o odluci Sejdić-Finci

Brisel - Lideri političkih partija dogovorili su se danas u Briselu o principima za sprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić i Finci", prema kojima će članovi Predsjedništva BiH biti birani direktno - jedan iz Republike Srpske, a dva iz FBiH.

Zaključci

Evropska komisija poslije treće runde dijaloga na visokom nivou o procesu pridruživanja između EU i BiH, na kojoj su učestvovali lideri i predstavnici sedam političkih partija u BiH sa evropskim zvaničnicima, objavila je zaključke. U njima se navodi da su lideri političkih partija saglasni da krenu naprijed sa sprovođenjem odluke "Sejdić-Finci", tako što će se svakom građaninu BiH omogućiti pravo da bude biran u Predsjedništvo i Dom naroda.

- Predsjedništvo BiH činiće tri direktno izabrana člana, a dva člana Predsjedništva direktno će biti izabrana sa teritorije FBiH, u skladu sa modelom koji treba biti dogovoren. Građanin BiH registrovan za glasanje u Brčko distriktu će imati pravo da glasa za člana Predsjedništva BiH ili u RS ili u FBiH, u skladu sa važećim zakonodavstvom - navodi se u zaključcima.

Lideri su se usaglasili da do 10. oktobra dogovore izborne modele u skladu sa međunarodnim standardima.

- Metod izbora dva člana Predsjedništva iz FBiH trebalo bi, pored odluke Suda u Strazburu, da spriječi nametanje ishoda izbornih rezultata bilo kojem konstitutivnom narodu ili ostalim - navodi se.

Zaključeno je i da se strane slažu da finaliziraju modele za uspostavljanje efektivnog i efikasnog mehanizma koordinacije poštujući principe uključivosti, bazirane na nadležnostima navedenim u ustavima u BiH.

Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je da je razgovor bio dobar i da je urađeno mnogo posla.

- Sastanak je bio produktivan, a svi učesnici su radili ozbiljno i dali konstruktivan doprinos - istakao je File i dodao da je problem nije riješen.

- Srećan sam što neću morati početi procedure koje će od BiH oduzeti bilo kakve finansijske resurse u okviru pretpristupne pomoći - kazao je File i dodao da dok god stranke u BiH budu radile na osnovu dogovorenog, neće biti potrebe za sankcijama.

Istakao je da je 10. oktobar dogovoren kao datum kada će biti iznesena jasna rješenja za obje važne stvari, ali nije želio da govori o tome šta će se desiti poslije tog datuma.

- Jasno sam rekao političarima da je 16. oktobar datum kada EU komisija treba da usvoji ovogodišnji izvještaj o napretku. Nadam se da će rad na osnovu današnjih principa omogućiti da izvještaj o BiH bude pozitivan, koji će konačno otvoriti put za kredibilnu aplikaciju BiH, da konačno postane članica EU - poručio je File i dodao da je to nešto što će građani BiH definitivno cijeniti.

Suspenzija

Pred Parlamentarnom skupštinom Savjeta Evrope sutra će se naći izvještaj u kojem je predložena suspenzija BiH u Savjetu, ako se ne zabilježi ozbiljan napredak. U izvještaju se navodi da ne treba tolerisati još jedne izbore na kojima će se narušavati Evropska konvencija o ljudskim pravima i to više od četiri godine od donošenja odluke u slučaju "Sejdić-Finci".

- Vjerujemo da je krajnje vrijeme da politički akteri ispune svoje obaveze prema Savjetu Evrope - navodi se u dokumentu.

Ističe se da BiH od 2006. godine ide unazad u procesu reformi, a da je u posljednje tri godine zabilježena najgora politička kriza od rata.

Cvijanović: U Briselu postignut visok stepen saglasnosti

Predsjednik Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je Srni da su na današnjem sastanku političkih lidera iz BiH u Briselu napravljeni pomaci, da postoji visok stepen saglasnosti i da do 10. oktobra treba da budu utvrđeni konačni modaliteti.

"Osim dogovora o osnovnim principima i procedurama kako dalje nastaviti realizaciju odluke "Sejdić - Finci", detaljno smo se bavili i pitanjem mehanizma koordinacije", rekla je Cvijanovićeva u telefonskoj izjavi Srni nakon današnjeg sastanka u Briselu predstavnika Evropske komisije i političkih lidera iz BiH.

Ona je napomenula da je danas imala i određene bilateralne sastanke, između ostalih, sa generalnim direktorom Direkcije za proširenje Evropske komisije Kristijanom Danielsenom, koji je danas stupio na tu dužnost, a što je bila dobra prilika da se razgovara o dva ključna pitanja - mehanizmu koordinacije i odluci "Sejdić - Finci".

Cvijanovićeva je istakla da mehanizam koordinacije predstavlja osnovu i za usvajanje evropskog zakonodavstva, o čemu se treba izjasniti u budućem periodu, te da treba napraviti adekvatan program integrisanja, što nije bilo moguće u prethodnom periodu jer nije postojao mehanizam koordinacije.

Prema njenim riječima, razgovarano je i o tome na koji način pristupiti izradi određenih strategija koje imaju sektorski karakter, što znači da je opet potreban mehanizam koordinacije.

"Takođe, razgovarano je i o određenim promjenama koje je zahtijevala EU, a odnose se na izmjene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i o stupanju na snagu tog sporazuma nakon što izvršimo ove dvije obaveze, a evo sada je to već predvidiv rok - 10. oktobar", dodala je Cvijanovićeva.

Ona je istakla da je ovo bila dobra prilika i da se razgovara o koracima nakon što ova dva pitanja budu riješena.

"Tek onda nas očekuje cijeli niz aktivnosti koje moramo da provedemo na svim nivoima vlasti. Ovo je bila odlična prilika da već razmatramo koji su to koraci kada su u pitanju ispunjavanje upitnika, izrada određenih strategija, buduće povlačenje sredstava kroz IPA fondove, zato što smo suočeni sa novom vrstom programiranja koja će stupiti na snagu u sljedećoj godini", dodala je Cvijanovićeva.

Ona je napomenula da postoji određeni broj projekata koje je Evropska komisija suspendovala jer nisu prošli potrebnu provjeru, neki od njih nisu odgovarali interesima svih u BiH, kao i zbog toga što nije postojao mehanizam koordinacije.

"Razmišljali smo na koji način se mogu određene oblasti staviti u pogon, da se spasu određeni projekti", dodala je Cvijanovićeva.

(Srna)

File zapretio sankcijama prema BiH

Brisel -- Štefan File zapretio političkim liderima BiH, na sastanku u Briselu, da će SE doneti oštru deklaraciju ako se oni ne budu dogovorili o najvažnijim pitanjima.

Prema pisanju "Dnevnog avaza", File je najavio ukidanje IPA fondova, čak i onih odobrenih za ovu godinu u iznosu od 17 miliona evra, kao i mnoge druge sankcije.

A sve to će se desiti ukoliko lideri političkih stranaka u BiH ne ponude rešenje za sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu „Sejdić-Finci“, mehanizma za koordinaciju sa EU i protokola za IPA fondove za period od 2014. do 2020. godine.

Sastanku u Briselu prisustvuju predstavnici SDA, SDP-a, SBB-a, SNSD-a, HDZ-a BiH, HDZ-a 1990, te SDS-a Bakir Izetbegović, Zlatko Lagumdžija, Mirsad Đonlagić, Milorad Dodik, Dragan Čović, Martin Raguž, Mladen Bosić, predsedavajući Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda i entitetski premijeri Nermin Nikšić i Željka Cvijanović.

Kada je reč o sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, Dragan Čović, lider HDZ-a BiH, na sastanku je izneo predlog da Federacija BiH bude jedna izborna jedinica sa dva izborna područja.

On je precizirao da bi, po uzoru na Distrikt Brčko, gde građani biraju hoće li glasati za izbornu listu iz FBiH ili RS, i građani u Hercegovačko-neretvanskom (HNK) i Srednjebosanskom kantonu (SBK) imali pravo da biraju za koju će listu da glasaju.

Bakir Izetbegović, zamenik predsednika SDA, izneo je predlog koji je sličan Čovićevom, ali nije isti kada su u pitanju HNK i SBK.

Nakon pauze u zasedanju, Izetbegović je trebalo da objasni svoj predlog, koji su kao prihvatljiv ocenili predsednik Republike Srpske i lider SNSD-a Milorad Dodik i lider SDS-a Mladen Bosić.

Lider SDP-a Zlatko Lagumdžija je, međutim, nezadvoljan rešenjima koja su ponudili Čović i Izetbegović, posebno zato što delegacije nisu dobile zvaničan i usaglašen predlog SDA i HDZ-a. Predložio je da se u Parlamentu BiH glasa o predlozima za rešenje presude „Sejdić-Finci“ koji se već nalaze u parlamentarnoj proceduri.

Lagumdžija se oštro usprotivio crtanju novih mapa kojima se, kako smatra, deli BiH.

Mirsad Đonlagić, potpredsednik SBB-a, takođe se usprotivio crtanju novih mapa, objavio je portal sarajevskog “Dnevnog avaza”.

Pozivajući se na svoja saznanja iz Brisela, portal navodi da su Čović i Izetbegović tražili repliku na Lagumdžijino izlaganje, ali je komesar File prekinuo raspravu i zatražio od svih da se uozbilje i da shvate težinu i važnost trenutka za budućnost BiH.

Čović je uspeo da odgovori Lagumdžiji tvrdnjom da nije reč o podeli BiH i da je njegov predlog, koji je dogovarao sa SDA, srž svih ranijih predloga, s kojima je u ranijim razgovorima upoznao i Lagumdžiju.

File je, kako se navodi, od učesnika sastanka zatražio da se koncentrišu na predlog koji su izneli Čović i Izetbegović.

(Tanjug)