Брисел: Договор представника БиХ о примени пресуде из Стразбура у случају Сејдић-Финци

Брисел -- У Бриселу постигнут начелни договор представника БиХ о примени пресуде из Стразбура - да сви грађани могу бити равноправно бирани у Председништво и Дом народа.

Политички представници Срба, Бошњака и Хрвата из БиХ данас су у Бриселу постигли начелни договор о примени пресуде Европског суда за људска права, с циљем да се поштује равноправност свих грађана и да сваки грађанин, без обзира на етничку припадност, може бити биран у Председништво и Дом народа.

Како је саопштио европски комесар за проширење Штефан Филе, договор је начелно постигнут и биће коначно уобличен и потписан 10. октобра на новом састанку у Бриселу.

Према том договору, Председништво БиХ би се састојало од три непосредно изабрана члана, и то два из Федерације БиХ, и једног с територије Републике Српске.

Кад је реч о Дистрикту Брчко, то би била једна изборна јединица из два дела и грађани РС и Федерације би могли да бирају оне које желе из оба дела изборне јединице.

Ове промене треба унети у Устав БиХ да би се "удовољило легитимним тежњама конститутивних народа и 'осталих' чиме би се уважили међународни стандарди, пише у тексту са седам начела који су данас у Бриселу потписали представници водећих политичких странака БиХ.

Документ су потписали Милорад Додик из Савеза независних социјалдемократа Републике Српске, Младен Босић из Српске демократске странке, Бакир Изетбеговић из Странке дмократске акције, Мартин Рагуш из Хрватске демократске заједнице 1990, Драган Човић из Хрватске демократске заједнице БиХ, Златко Лагумџија из Социјалдемократске партије БиХ и Мирсан Џонлагић из Савеза за бољу будућност БиХ.

Они су се у Бриселу састали у склопу дијалога на високом нивоу о процесу придруживања БиХ Европској унији којим је председавао Филе. Европски званичници данас су у Бриселу настојали да политичке вође из БиХ убеде у нужност договора о спроводјењу пресуде "Сејдић-Финци" јер би, у супротном, БиХ остала без половине средстава из европских фондова. Могући су губитак 50 милиона евра из фонда ИПА у идућој години и даљи застој у придруживању БиХ Унији.

Европски суд у Стразбуру наложио је БиХ у случају "Сејдић и Финци" из 2009. да из Устава и Изборног закона избаци одредбе које представницима националних мањина онемогућавају кандидовање на изборима за члана Председништва БиХ и Дома народа државног парламента.

(Бета)

Постигнут договор о одлуци Сејдић-Финци

Брисел - Лидери политичких партија договорили су се данас у Бриселу о принципима за спровођење одлуке Европског суда за људска права у случају "Сејдић и Финци", према којима ће чланови Предсједништва БиХ бити бирани директно - један из Републике Српске, а два из ФБиХ.

Закључци

Европска комисија послије треће рунде дијалога на високом нивоу о процесу придруживања између ЕУ и БиХ, на којој су учествовали лидери и представници седам политичких партија у БиХ са европским званичницима, објавила је закључке. У њима се наводи да су лидери политичких партија сагласни да крену напријед са спровођењем одлуке "Сејдић-Финци", тако што ће се сваком грађанину БиХ омогућити право да буде биран у Предсједништво и Дом народа.

- Предсједништво БиХ чиниће три директно изабрана члана, а два члана Предсједништва директно ће бити изабрана са територије ФБиХ, у складу са моделом који треба бити договорен. Грађанин БиХ регистрован за гласање у Брчко дистрикту ће имати право да гласа за члана Предсједништва БиХ или у РС или у ФБиХ, у складу са важећим законодавством - наводи се у закључцима.

Лидери су се усагласили да до 10. октобра договоре изборне моделе у складу са међународним стандардима.

- Метод избора два члана Предсједништва из ФБиХ требало би, поред одлуке Суда у Стразбуру, да спријечи наметање исхода изборних резултата било којем конститутивном народу или осталим - наводи се.

Закључено је и да се стране слажу да финализирају моделе за успостављање ефективног и ефикасног механизма координације поштујући принципе укључивости, базиране на надлежностима наведеним у уставима у БиХ.

Европски комесар за проширење Штефан Филе рекао је да је разговор био добар и да је урађено много посла.

- Састанак је био продуктиван, а сви учесници су радили озбиљно и дали конструктиван допринос - истакао је Филе и додао да је проблем није ријешен.

- Срећан сам што нећу морати почети процедуре које ће од БиХ одузети било какве финансијске ресурсе у оквиру претприступне помоћи - казао је Филе и додао да док год странке у БиХ буду радиле на основу договореног, неће бити потребе за санкцијама.

Истакао је да је 10. октобар договорен као датум када ће бити изнесена јасна рјешења за обје важне ствари, али није желио да говори о томе шта ће се десити послије тог датума.

- Јасно сам рекао политичарима да је 16. октобар датум када ЕУ комисија треба да усвоји овогодишњи извјештај о напретку. Надам се да ће рад на основу данашњих принципа омогућити да извјештај о БиХ буде позитиван, који ће коначно отворити пут за кредибилну апликацију БиХ, да коначно постане чланица ЕУ - поручио је Филе и додао да је то нешто што ће грађани БиХ дефинитивно цијенити.

Суспензија

Пред Парламентарном скупштином Савјета Европе сутра ће се наћи извјештај у којем је предложена суспензија БиХ у Савјету, ако се не забиљежи озбиљан напредак. У извјештају се наводи да не треба толерисати још једне изборе на којима ће се нарушавати Европска конвенција о људским правима и то више од четири године од доношења одлуке у случају "Сејдић-Финци".

- Вјерујемо да је крајње вријеме да политички актери испуне своје обавезе према Савјету Европе - наводи се у документу.

Истиче се да БиХ од 2006. године иде уназад у процесу реформи, а да је у посљедње три године забиљежена најгора политичка криза од рата.

Цвијановић: У Бриселу постигнут висок степен сагласности

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је Срни да су на данашњем састанку политичких лидера из БиХ у Бриселу направљени помаци, да постоји висок степен сагласности и да до 10. октобра треба да буду утврђени коначни модалитети.

"Осим договора о основним принципима и процедурама како даље наставити реализацију одлуке "Сејдић - Финци", детаљно смо се бавили и питањем механизма координације", рекла је Цвијановићева у телефонској изјави Срни након данашњег састанка у Бриселу представника Европске комисије и политичких лидера из БиХ.

Она је напоменула да је данас имала и одређене билатералне састанке, између осталих, са генералним директором Дирекције за проширење Европске комисије Кристијаном Даниелсеном, који је данас ступио на ту дужност, а што је била добра прилика да се разговара о два кључна питања - механизму координације и одлуци "Сејдић - Финци".

Цвијановићева је истакла да механизам координације представља основу и за усвајање европског законодавства, о чему се треба изјаснити у будућем периоду, те да треба направити адекватан програм интегрисања, што није било могуће у претходном периоду јер није постојао механизам координације.

Према њеним ријечима, разговарано је и о томе на који начин приступити изради одређених стратегија које имају секторски карактер, што значи да је опет потребан механизам координације.

"Такође, разговарано је и о одређеним промјенама које је захтијевала ЕУ, а односе се на измјене Споразума о стабилизацији и придруживању, као и о ступању на снагу тог споразума након што извршимо ове двије обавезе, а ево сада је то већ предвидив рок - 10. октобар", додала је Цвијановићева.

Она је истакла да је ово била добра прилика и да се разговара о корацима након што ова два питања буду ријешена.

"Тек онда нас очекује цијели низ активности које морамо да проведемо на свим нивоима власти. Ово је била одлична прилика да већ разматрамо који су то кораци када су у питању испуњавање упитника, израда одређених стратегија, будуће повлачење средстава кроз ИПА фондове, зато што смо суочени са новом врстом програмирања која ће ступити на снагу у сљедећој години", додала је Цвијановићева.

Она је напоменула да постоји одређени број пројеката које је Европска комисија суспендовала јер нису прошли потребну провјеру, неки од њих нису одговарали интересима свих у БиХ, као и због тога што није постојао механизам координације.

"Размишљали смо на који начин се могу одређене области ставити у погон, да се спасу одређени пројекти", додала је Цвијановићева.

(Срна)

Филе запретио санкцијама према БиХ

Брисел -- Штефан Филе запретио политичким лидерима БиХ, на састанку у Бриселу, да ће СЕ донети оштру декларацију ако се они не буду договорили о најважнијим питањима.

Према писању "Дневног аваза", Филе је најавио укидање ИПА фондова, чак и оних одобрених за ову годину у износу од 17 милиона евра, као и многе друге санкције.

А све то ће се десити уколико лидери политичких странака у БиХ не понуде решење за спровођење пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету „Сејдић-Финци“, механизма за координацију са ЕУ и протокола за ИПА фондове за период од 2014. до 2020. године.

Састанку у Бриселу присуствују представници СДА, СДП-а, СББ-а, СНСД-а, ХДЗ-а БиХ, ХДЗ-а 1990, те СДС-а Бакир Изетбеговић, Златко Лагумџија, Мирсад Ђонлагић, Милорад Додик, Драган Човић, Мартин Рагуж, Младен Босић, председавајући Савета министара БиХ Вјекослав Беванда и ентитетски премијери Нермин Никшић и Жељка Цвијановић.

Када је реч о спровођењу пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру, Драган Човић, лидер ХДЗ-а БиХ, на састанку је изнео предлог да Федерација БиХ буде једна изборна јединица са два изборна подручја.

Он је прецизирао да би, по узору на Дистрикт Брчко, где грађани бирају хоће ли гласати за изборну листу из ФБиХ или РС, и грађани у Херцеговачко-неретванском (ХНК) и Средњебосанском кантону (СБК) имали право да бирају за коју ће листу да гласају.

Бакир Изетбеговић, заменик председника СДА, изнео је предлог који је сличан Човићевом, али није исти када су у питању ХНК и СБК.

Након паузе у заседању, Изетбеговић је требало да објасни свој предлог, који су као прихватљив оценили председник Републике Српске и лидер СНСД-а Милорад Додик и лидер СДС-а Младен Босић.

Лидер СДП-а Златко Лагумџија је, међутим, незадвољан решењима која су понудили Човић и Изетбеговић, посебно зато што делегације нису добиле званичан и усаглашен предлог СДА и ХДЗ-а. Предложио је да се у Парламенту БиХ гласа о предлозима за решење пресуде „Сејдић-Финци“ који се већ налазе у парламентарној процедури.

Лагумџија се оштро успротивио цртању нових мапа којима се, како сматра, дели БиХ.

Мирсад Ђонлагић, потпредседник СББ-а, такође се успротивио цртању нових мапа, објавио је портал сарајевског “Дневног аваза”.

Позивајући се на своја сазнања из Брисела, портал наводи да су Човић и Изетбеговић тражили реплику на Лагумџијино излагање, али је комесар Филе прекинуо расправу и затражио од свих да се уозбиље и да схвате тежину и важност тренутка за будућност БиХ.

Човић је успео да одговори Лагумџији тврдњом да није реч о подели БиХ и да је његов предлог, који је договарао са СДА, срж свих ранијих предлога, с којима је у ранијим разговорима упознао и Лагумџију.

Филе је, како се наводи, од учесника састанка затражио да се концентришу на предлог који су изнели Човић и Изетбеговић.

(Танјуг)