Чедомир Јовановић: Србија треба новог премијера с новом политиком

Београд - Реконструкција актуелне Владе Србије биће бесмислена ако при том не добијемо новог премијера, као доказ да је владајућа коалиција спремна и за нову политику.

Међутим, ако у 2011. постане очигледно да је, због одбијања да се поведе нова политика, угрожена кандидатура за чланство у ЕУ, Србији ће бити неопходни ванредни избори - поручује у разговору за Данас председник Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић.

Који су основни услови да би ЛДП, када дође време за то, могао да подржи реконструкцију Владе Србије?

- Нас интересује фундаментална промена, дефинисање јасног плана, једноставан одговор на питање каква је улога сваког од нас у овој земљи. Не постоји никаква козметичка промена у оквирима који дефинишу садашњу владајућу коалицију која би постигла оно што ЛДП предлаже као модел реорганизације државе и функционисања институција. Ми кажемо да је у Србији могућа влада с 12 министарстава и препуштање многих сада блокираних процеса тржишту, јер држава не може да буде ефикасна у тим пословима. Власт, с друге стране, предлаже опстанак постојећег модела, уз концентрацију моћи и буџетских средстава у мањи број министарстава.

На основу ставова који долазе из владајуће коалиције, рекло би се да би поента реконструкције било смањење броја ресора, зарад штедње и веће ефикасности, а никако "нова политика", на чему ЛДП инсистира. Како оцењујете њихову аргументацију?

- Идеја о реконструкцији Владе не сме бити резултат потребе владајућих странака да се додатно шминкају пред изборе које очекујемо током наредне године. Овако, како су поставили амбицију своје власти, не би било довољно ни 30 ресора да покрије незајажљиву потребу да потпуно партизована држава одлучује о свему у нашим животима. То је угушило нормалан живот, зато што су људи поражени пред чињеницом да им њихова држава стално шаље депримирајућу поруку да ћемо на крају сви завршити пред истим државним казаном.

Потпуно је небитно да ли ће Министарство за НИП бити припојено инфраструктури или обрнуто. То неће променити чињеницу да и једни и други статирају у виртуелном свету инвестиција које не постоје. Уместо тога, министар Дулић на себе преузима улогу карактеристичну за прве године градње Новог Београда. Изградња колективних спаваоница, 5.000 станова у вождовачкој шуми, али по цени која је практично једнака комерцијалној. Министарство се бави тиме, уместо да се бави отклањањем штете коју је произвело усвајањем потпуно погрешног Закона о планирању и изградњи, после којег у Србији практично нема градилишта, а у међувремену је пропало око 600 грађевинских фирми.

Само током ове године смо поново, кроз амбицију државе да стално преузима фирме, добили државну стаклару у Параћину, државне пољопривредне комбинате, чипсару у Чачку. Тај систем колхоза није успео ни у СССР. Неће нам држава напунити стомак. Сва друштва која су у то поверовала су пропала, уз велику цену.

Зашто мислите да Мирко Цветковић треба да оде?

- Немогуће је водити стару политику, а имати нову владу. Зато је неодговорна свака прича о реконструкцији Владе, коју ће наставити да води Мирко Цветковић. Налазимо се у дубоким проблемима, а немамо премијера. Ради се о томе да се човек налази у ситуацији коју не жели и да је немогуће имати доброг премијера ако га, нарочито у овим нашим околностима, не покрећу изузетна политичка енергија, али и способност да пресече у тешким ситуацијама. Цветковић такву амбицију чак и не показује.

Има ли још чланова Владе за које сматрате да не би требало да буду у њеном измењеном саставу?

- Промена одређеног министра неће уклонити много дубљи проблем. Неће тај проблем решити ни насилно спајање министарстава. Већ смо једном имали министарство за капиталне инвестиције. Без промене политике, влада може имати 50, петнаест или само једног министра.

Најбољи пример за то је невероватна неспособност да се реши проблем несташице млека, која на људе делује застрашујуће зато што их подсећа на деведесете године. Све је кулминирало јавним неслагањима министра трговине и министра економије, у којима јавност тражи потврду или деманти нагађања да ће неко бити смењен или остављен без позиције у наводној реконструкцији. Проблем је на сасвим другом месту. Држава, влада, а не било који ресорни апарат бирократа, месецима пропуштају да учине оно што је неопходно. Стално слушамо како ће нека административна наредба и ударнички рад инспекција вратити млеко у продавнице. То се неће догодити, исто као што Мркоњићево ударништво или Бојићеви ноћни препади на апотеке нису 1999. и 2000. могли да створе путеве и лекове.

Месецима говоримо да треба донети две кључне мере - укинути ПДВ на млеко и млечне производе и покренути политику контролисаних маржи у трговини овим производима. Кад је криза и несташица, онда озбиљна влада треба да подржи оне делове економије које су јој кључне. Када је реч о млеку, то су ваљда сељаци који то млеко праве и млекаре које га прерађују за тржиште. Не могу приоритет бити држава која би да наплати свој ПДВ по сваку цену, па и уз ризик да ускоро више не буде ни млека ни пореза, као ни трговци који из различитих разлога данас могу да наплаћују маржу која је далеко изнад европског просека. Много већа од седам одсто колико ми предлажемо.

То су, дакле, елементи те "нове политике"?

- Нова политика коју афирмише ЛДП управо инсистира на свему ономе за шта није било спремности у овој влади. Наша амбиција је да доласком на власт, после следећих избора, покренемо процесе за које до сада није били простора, снаге или подршке у оваквој, силом прилика креираној владајућој коалицији.

Суштина је у јасном договору око послова владе - другачија пореска политика и ниски порези, помоћ младима за први посао и први стан, јачање конкуренције, сређивање пензијског фонда, афирмација људских права, улазак у НАТО који би убрзао реформе и подигао инвестиције, ефикаснија сарадња са суседима јер су тамо наша тржишта, враћање имовине општинама.

Нова политика, која мора бити нераскидива од нове економије, мора да изађе из оквира који је сада наметнут и у којем као да не постоји живот ван простора који ограде странке. Ипак, овде се и развијао неки живот, слаба али упорна средња класа, људи коју су у десет година од пада режима покренули послове, напредовали у животу, нашли посао и полако постали основа неког новог грађанског слоја. Ти људи су данас поново на маргинама и они, заједно с младима, плаћају највећу цену одустајања од правих реформи. ЛДП то жели да промени, и рачуна на њих.

Међутим, колико је уопште реално да Влада, у практично последњој години мандата, нешто озбиљније мења код себе? Последња година је, не само у Србији, пре свега предвиђена за конзервативније, па и популистичке потезе.

- Тако је у земљама које имају нормалан политички циклус. Овде је ситуација другачија, ми се сада налазимо у врло тешкој ситуацији, а имамо перманентну изборну кампању. Само ове недеље се у Народној скупштини даје гаранција за узимање кредита за буџет код комерцијалних банака за покривање дефицита и враћање дугова у износу од 300 милиона евра. У међувремену, почетак решавања проблема ПИО фонда је одложен договором Владе и синдиката о томе да се све пролонгира за још две године. Тај систем је неодржив, чак и на нивоу само једне године.

Остајете ли при томе да би прави термин за нови изборе био после добијања статуса кандидата за ЕУ? Уколико Србија добије тај статус у децембру 2011, да ли би онда у децембру требало ићи и на изборе?

- Доста нам је више поражавајућег осећаја да наша власт непрестано креира атмосферу ниских очекивања, па онда делује да себе доживљавамо као социјални случај коме стално неко треба да прогледа кроз прсте, да нас пусти у Европу. Ми ту Европу морамо да створимо овде, а не тако што ћемо чекати децембар 2011. Може наша кандидатура да постане актуелна и раније, па да онда кренемо у њено потврђивање у атмосфери која би подигла друштво, покренула у њему заробљену енергију за промене. У таквој атмосфери треба да кренемо у изборну кампању.

Ако се владајућа коалиција при реконструкцији Владе оглуши о све кључне захтеве ЛДП, да ли ћете променити позицију и у вези са изборима, и тражити да ванредни буду расписани што пре?

- Реконструкција је колатерална појава. Избори ће морати да буду одржани и раније ако постане очигледно да, због одбијања да се поведе нова политика, буде угрожен чак и тај скромни циљ да се у следећој години добије позитивно мишљење о кандидатури за ЕУ.

(Данас)