ЦИА: Клинтон тешко добио подршку за интервенцију у БиХ

Бивши председник Сједињених Америчких Држава Бил Клинтон није лако дошао до подршке - чак и својих најближих сарадника, за интервенцију САД ради заустављања рата у Босни и Херцеговини, показују управо објављени документи.

Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) је објавила на интернету више од 300 докумената о рату у БиХ, с којих је скинута ознака "Поверљиво". Клинтон би о томе требало да говори на конференцији у свом председничком центру у Литл Року, главном граду Арканзаса.

На скупу "Босна, обавештајна активност и Клинтоново председниковање" најављени су и бивша државна секретарка САД Медлин Олбрајт и пензионисани генерал Весли Кларк.

Клинтон за нападе из ваздуха на циљеве у БиХ није имао подршку Уједињених нација због претњи Русије ветом у Савету безбедности Уједињених нација, али је имао широку подршку савезника у НАТО за акцију ради заустављања етничког чишћења.

Новообјављени документи показују да за војну интервенцију Клинтону није било лако да убеди ни своје сараднике.

На састанку у Белој кући фебруара 1993. саветник за националну безбедност Тони Лејк упозорио је да би САД, ако покрену нападе из ваздуха, на крају могле бити под великим притиском да допринесу окончабању сукоба слањем копнених трупа.

Медлин Олбрајт, тада амбасадорка САД у УН, рекла је на састанку да би "одлука о употреби америчких снага у Босни био прелазак преко Рубикона".

- Али треба размислити да ли гурање тог проблема под тепих, ствара више проблема - рекла је Олбрајт, према белешкама са састанка у Белој кући.

На питање тадашњег начелника Здруженог генералштаба Оружаних снага САД, генерала Колина Пауела шта би САД требало да ураде, Олбрајт је одговорила: "Акција НАТО".

Пауел је био донекле уздржан и рекао је да ће америчка војска урадити шта се одлучи, али да мора знати шта се од ње тражи.

- Можемо употребити ваздухопловство, али на крају морамо тамо ући и раздвојити стране - рекао је Пауел.

Клинтон је потом тражио савет Пауела који му је реако да би акција у БиХ могла бити скупа, а завршетак неизвестан.

-Али, ако се ангажујемо дипломатски, морамо бити спремни да помогнемо спровођење решења - додао је генерал.

Годину дана касније, 23. априла 1994, када се на састанку у Белој кући разматрало настављање напада српских снага упркос ултиматум НАТО о прекиду непријатељстава, Клинтон и његови сарадници су разговарили о све већим разликама између НАТО и УН о рату у БиХ.

Одмеравали су могућност ноћних напада из ваздуха. По изласку са састанка, Клинтон је питао шта да каже новинарима, а потпредседник Ал Гор је "препоручио да избегава да коментарише", док је саветник за националну безбедност Лејк рекао да ће он обавестити медије.

(Бета)