ЦНН о самиту БРИКС-а: Путин је све, само не изолован. Учесници самита попут Русије, Кине и Ирана, директно се супротстављају Западу предвођеном САД

Скоро три године од почетка рата у Украјини и међународне осуде Русије, лидер ове земље Владимир Путин организује самит са више од десет светских лидера – наглашавајући да Русија никако није сама, већ да растућа коалиција држава стоји иза ње, пише ЦНН.

Тродневни самит БРИКС, који је почео у уторак у југозападном руском граду Казању, први је састанак групе великих економија у успону – Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке откако се раније ове године проширио на Египат, Уједињене Арапске Емирате, Етиопију и Иран, подсећа ЦНН.

Владимир Путин се састао са кинеским председником Си Ђинпингом на самиту у уторак, а потом је изјавио да је партнерство њихових земаља „модел како треба да се граде односи између држава“.

Остали лидери за које се очекује да ће присуствовати су Индијац Нарендра Моди, Иранац Масуд Пезешкиан, Јужноафриканац Сирил Рамафоса, као и они који нису у клубу, попут турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Очекивало се да ће се придружити бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва, али је отказао пут након што је задобио повреду код куће.

Предвиђено да буде убедљиво највећи међународни скуп коме је руски председник био домаћин од почетка рата у фебруару 2022. године, окупљање БРИКС-а и других земаља ове недеље указује на растућу конвергенцију нација које се надају да ће доћи до промене у глобалној равнотежи моћи.

И у случају неких, попут Москве, Пекинга и Техерана, директно се супротставе Западу предвођеним Сједињеним Државама.

То је последња порука коју ће Путин и Си пројектовати у наредним данима: Запад је тај који је изолован у свету са својим санкцијама и савезима, док „глобална већина“ земаља подржава њихов покушај да изазову америчко глобално вођство.

У изјави новинарима у петак, Путин је поздравио растући економски и политички утицај земаља БРИКС-а као „непобитну чињеницу“ и рекао да ће, ако БРИКС и заинтересоване земље раде заједно, „бити суштински елемент новог светског поретка“ – иако је негирао је да је група „антизападни савез“.

Путинова порука ове недеље биће још јача јер се састанак одржава само неколико дана уочи америчких избора , где би потенцијална победа бившег председника Доналда Трампа могла да доведе до тога да САД преокрену своју чврсту подршку Украјини.

„Овај самит БРИКС-а је заиста поклон (за Путина). Порука ће бити: како можете говорити о глобалној изолацији Русије када (сви ови) лидери… долазе у Казањ“, рекао је Алекс Габујев, директор Евроазијског центра Карнеги Русија у Берлину.

Русија жели да прикаже БРИКС „као врх копља, нову организацију која нас све као глобалну заједницу води ка праведнијем поретку“, додао је Габујев.

Али упркос широкој руској реторици, лидери који се састају у Казању имају широк спектар гледишта и интереса – реалност БРИКС-а за коју посматрачи кажу да ограничава њихову способност да пошаљу јединствену поруку – посебно онакву какву Путин може пожелети.

Глобалне кризе

Скуп који је организовала Русија представља оштар контраст прошлогодишњем самиту БРИКС-а у Јоханесбургу, када је Путин учествовао са друге стране видео екрана – није могао да присуствује лично због налога за хапшење Међународног кривичног суда због наводних ратних злочина у Украјини.

Ове године, руски председник је на челу првог самита откако се организација скоро удвостручила – а скуп се одвија пред сасвим другачијим глобалним пејзажом.

Док је БРИКС првенствено усмерен ка економској сарадњи, његов прошлогодишњи састанак одржан је у сенци рата у Украјини. Сада, чак и док тај рат бесни, све већи сукоб на Блиском истоку, где се Израел бори против иранских заступника, такође ће вероватно доминирати разговорима лидера.

Путин је прошле недеље потврдио да ће се палестински лидер Махмуд Абас придружити догађају. Руски лидер и његови званичници ће вероватно искористити сукоб – и гнев широм глобалног југа према САД и њиховој подршци Израелу – да појачају свој аргумент за нови светски поредак без САД на челу, кажу посматрачи.

Кина и Русија позвале су на прекид ватре у растућем сукобу и критиковале акције Израела, док су САД подржале право Израела да узврати милитантним групама Хамас у Гази и Хезболах у Либану.

Многи који присуствују самиту виде сукоб на Блиском истоку „као јасан пример зашто би ова конкретна група земаља требало да има већи утицај“, рекао је Џонатан Фултон, виши нерезидентни сарадник Атлантског савета из Абу Дабија.

Међутим, додао је он, земље то „углавном користе као реторичку тачку да критикују ствари које им се не допадају“, уместо да покажу интересовање за решење проблема.

Посматрачи ће такође анализирати да ли Кина и Бразил користе скуп као платформу да одиграју свој заједнички мировни предлог у шест тачака о рату у Украјини, као што су то учинили на прошломесечном састанку Генералне скупштине Уједињених нација.

Тада је украјински лидер Володимир Зеленски осудио њихове напоре, рекавши да ће такви планови помоћи Москви, док је упозорио Пекинг и Бразил: „Нећете појачати своју моћ на рачун Украјине“.

Окупљање у Казању такође даје Путину велику прилику да се дружи са својим колегама лидерима БРИКС-а и другим пријатељским званицама који присуствују.

Недавно укључивање Ирана у БРИКС – за које је ЦНН известио да је Русији обезбедило стотине дронова, као и балистичке ракете кратког домета (што Иран пориче) – доводи блиског руског партнера још више у окриље Москве.

САД и њени савезници такође оптужују Кину да помаже Русији тако што јој извози робу двоструке намене као што су алатне машине и микроелектроника – улогу коју Пекинг такође пориче док брани своју „нормалну трговину“ са Русијом и „неутралност“ у рату.

Криза идентитета

Очекује се да ће лидери у наредних неколико дана разговарати о томе како унапредити текуће напоре за измирење плаћања изван система деноминираног у америчким доларима, користећи валуте БРИКС-а и банкарске мреже, систем који би могао помоћи земљама чланицама попут Русије да заобиђу Западне санкције.

Земље ће такође вероватно тражити начине да унапреде економску, технолошку и финансијску сарадњу у низу области од енергетике до размене сателитских података.

Међутим, у исто време, они ће се борити са поделама и различитим плановима унутар групе, за које посматрачи кажу да ограничавају колико БРИКС може да постигне.

То није ништа ново за групу, која је одржала свој први самит у Бразилу, Русији, Индији и Кини 2009. године као конвергенцију кључних тржишта у развоју пре него што се следеће године проширила на Јужну Африку.

БРИКС је 2015. године покренуо своју Нову развојну банку, која се сматра алтернативом или допуном Светској банци и Међународном монетарном фонду.

Лабаво уједињен заједничким интересом за реформу међународног система, како би се осигурало да њихови гласови буду боље заступљени, БРИКС је од свог почетка инкорпорирао земље са дубоким разликама у политичким и економским системима.

Индија и Кина, на пример, имају гранични сукоб који дуго тиња, али чине два кључна стуба клуба.

Њихове поделе су постале још израженије последњих година јер су Кина-САД заоштравале своје односе, док су Индија и САД постале ближи партнери.

Данас, чак и када се БРИКС поново проширио – а Кремљ каже да је још више од 30 земаља заинтересовано за придруживање или сарадњу са њим – продубљивање геополитичких линија додатно компликује идентитет и правац БРИКС-а, кажу посматрачи.

„(Кина и Русија су) у суштини покушале да промене групу осећај да су чланице (БРИКС) економије у успону, на својеврстан израз зебње у погледу западне доминације“, рекао је Маној Кевалрамани, који води студије о Индо-Пацифику.

А нови или амбициозни чланови можда неће желети да бирају између ове визије или Запада. Уместо тога, они желе да развијају своје економије и да се „ангажују неидеолошки и прагматично“, рекао је он.

(Н1)