среда, 17. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > ЦНН: Опасне паралеле између Путинових амбиција у Украјини и Сијевих претензија на Тајван
Хроника

ЦНН: Опасне паралеле између Путинових амбиција у Украјини и Сијевих претензија на Тајван

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 27. фебруар 2024.

 Када је бивша портпаролка председништва Тајвана Колас Јотака гледала интервју Такера Карлсона са руским председником Владимиром Путином, једна мисао јој је пала на памет, пише ЦНН.

„Путин и Си Ђинпинг су слични“, рекла је.

„Јер обојица верују да представљају старе империјалне моћи у својим земљама. И да су они одабрани лидери који могу да бране своје земље од страних моћи. Мисле да су одабрани. И желе да остану на власти заувек. Али то је застрашујуће. И то је глупост“.

Глупост или не, пише ЦНН, Путинова брутална инвазија на Украјину је ушла у трећу годину, коштајући десетине хиљада живота и стотине милијарди долара – а трошкови расту.

Путин је оправдао војну агресију на Украјину, делом побуђивањем историјске патње и национализма. Његово образложење одражава наратив кинеског лидера Си Ђинпинга, који доследно поставља захтев Пекинга над Тајваном кроз сочиво историјског права и националног подмлађивања.

„Свако ко мари за демократију, свако ко мари за људска права, мора да обрати пажњу“, упозорава Колас, кометаришући паралелу између Путинових оправдања за инвазију на Украјину и Сијеве реторике око Тајвана – и претњу коју амбиције оба аутократска лидера представљају за те демократије.

Раније овог месеца, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг дао је слично упозорење, указујући на Путинову посету Пекингу 2022. године, неколико дана пре него што је започео инвазију на Украјину.

„(Путин) је потписао споразум са председником Сијем у ком су обећали један другом партнерство без граница“, рекао је Столтенберг на минхенској безбедносној конференцији.

„Оно што видимо је да Кина и Русија постају све ближе. Наравно, ако председник Путин победи у Украјини, то није само изазовно за Украјинце… То шаље поруку не само Путину, већ и Сију да када користе војну силу, добијају шта желе“.

„Шта се дешава данас у Украјини може се десити на Тајвану сутра“.

Кинеска владајућа Комунистичка партија каже да је самоуправна демократија Тајвана део њене територије, упркос томе што је никад није контролисала и заклели су се да ће узети острво, силом ако је неопходно.

Кина се успротивила поређењима Тајвана и Украјине, указујући да само шачица земаља признаје суверенитет острва.

Али забринутости око потенцијалних паралела између Тајвана и Украјине – или белешке које Си можда прави гледајући светске реакције на руски рат – увећане су кинеским и Сијевим одговором на њега.

Пекинг је одбио да осуди инвазију на Украјину, упркос томе што је тврдио да подржава територијални интегритет те земље по међународним нормама. Такође је тврдио да је неутралан у конфликту, али је наставио да јача своје економске, стратешке и дипломатске везе са Русијом – постајући кључни економски спас за економију погођену санкцијама.

Заблуде о националном идентитету

Путинов интервју са Карлсоном био је софтбол афера, кажу критичари, пружајући платформу за руског председника да изложи своје територијалне амбиције према Украјини.

Говорио је о историјском праву, одбацио спољно мешање и оправдавао руску неиспровоцирану бруталност према бившој совјетској држави као неопходну да би заштитли своје националне интересе.

Отишао је и корак даље – износећи оно што многи сматрају бизарним аргументом да се украјински војници који масовно гину да би одбранили своју демократску домовину заправо идентификују као Руси.

„Одједном су украјински војници викали оданде на руском. Савршени Руси, говоре да се Руси не предају, и сви су погинули. Још се идентификују као Руси. Оно што се дешава је у извесној мери елемент грађанског рата“, тврдио је Путин.

Путинови критичари кажу да изгледа да живи у свом аутократском свету маште, окружен ехо-комором улизица (од којих је један очигледно Карлсон), који су или толико у заблуди или превише уплашени да се успротиве Путиновим приказом Украјине као суштински руске, чији се грађани још идентификују тако.

Новинар ЦНН наводи да је био на терену 2014. и 2022. године извештавајући о руском рату у Украјини и приметио управо супротне емоције.

Ниједан Украјинац му, каже, није рекао да се идентификује као Рус.

„Свако кога сам интервјуисао причао је страствено (на украјинском) о својој жестокој мржњи према Русима који су бомбардовали њихову нацију повређену биткама – разарајући породице и целе заједнице које се боре са неописивим губитком.

Посматрачи верују да јавно мишљење не значи много лидерима попут Путина и Сија, који су успели да консолидују скоро апсолутну моћ сузбијањем неслагања, контролисањем протока информација и сузбијањем потенцијаних претњи.

За Путина, украјинске историјске везе са Русијом су дубоко укорењене у вековима заједничке историје, културних размена и политичких савезништава – довољно да се оправда инклузија са руском сфером утицаја. Украјина, иако некада део СССР, има дугу и сложену историју која укључује периоде независности и стране владавине.

Слично, Си је увезао своје „поновно уједињење“ са Тајваном у своју стратегију за кинеско „национално подмлађивање“.

Тајван, који је настањен домородачким становништвом хиљадама година, анектирала је 1683. династија Ћинг, која је владала острвом више од 200 година – бз потпуне контроле – пре него што га је уступила царском Јапану 1895. године.

Острво је остало јапанска колонија пола века, до краја Другог светског рата, када је дошло под контролу кинеске владајуће Националистичке владе.

Након пораза од комуниста у кинеском крвавом грађанском рату, 1949. године, генерал Чанг Кај Шек и његове националистичке снаге побегли су на Тајван, премештајући седиште кинеске владе на острво.

Си је повећао тајванске историјске везе са копном и ојачао дугогодишњу реторику Комунистичке партије око преузимања контроле над острвом.

„Наставићемо да тежимо мирном уједињењу са највећом искреношћу и највећим трудом, али ником нећемо обећати да ћемо се одрећи употребе силе и задржавамо могућност предузимања свих неопходних мера – то је усмерено само на мешања страних снага и неке сепаратисте који желе слободу Тајвана“, рекао је Си 2022. године у говору на окупљању највеће странке.

Такође је покушао да преувелича заједнички идентитет.

„Људи на обе стране Тајванског мореуза су Кинези и деле природни афинитет и национални идентитет изграђен на сродству и узајамној помоћи. То је чињеница коју никад не може променити ни особа ни сила“, рекао је Си 2019. године.

Анкете које је спровео тајвански Национални центар за проучавање избора Универзитета Ченгчи, пратећи промене у самоидентификовању људи на Тајвану од 1992. године, показују да се у 2023. години готово 62 одсто људи на Тајвану изјашањавало искључиво као Тајванци, док су се они који су се идентификовали као Кинези били на историјском минимуму – 2,4 одсто. Кина за ово криви коруптивни утицај такозваних спољних снага, попут САД.

Страхови да ће Тајван постати „идући Хонгконг“ потпомогли су реизбор председнице Цај Инг-Вен и помогли њеној Демократској напредној партији да обезбеди трећи председнички мандат ове године – упркос томе што је Тајпеј описао као координисану кампању војног застрашивања и дезинформација Пекинга.

Ови резултати наглашавају кључну одлику тајванског политичког пејзажа: да многи грађани негују своје демократске институције, слободе и посебан идентитет.

Такав осећај је вероватно небитан за Сија, који је суштински обезбедио доживотну владавину једног човека на копну.

Једно широко распрострањено гледиште је – у и ван Тајвана – да је Си одлучан да доведе Тајван у кинеску комунистичку орбиту до 2049. године – стоте годишњице владавине његове партије Кином. Све мање од тога, кажу посматрачи, поткопало би ауторитет Пекинга и Сијево вођство.

Слављена прошлост, неизвесна будућност

Користећи слике некадашње величине у односу на Запад, и Си и Путин настоје да ојачају свој легитимитет за домаћу публику и пројектују снагу суочени са трвењима са Западом.

Указивање на такозвани историјски континуитет им такође омогућава да уоквире актуелне геополитичке акције као део природног оживљавања утицаја својих земаља на светску сцену – помажући да се оправдају асертивне спољне политике и изазови западној доминацији.

Данас, Си шири кинеску војску темпом какав свет није видео цео век – од пре Другог светског рата.

Дугогодишњи аналитичар Кине Стив Цанг, аутор књиге „Ако Кина нападне Тајван“ једном је рекао аутору текста да је Сијево војно јачање, поређења ради, веће од нацистичке Немачке и царског Јапана заједно. Си већ командује највећом светском морнарицом и његове амбиције у нуклеарном, свемирском и АИ ратовању напредују брзином светлости.

Вен-Ти Сунг, сарадник Глобалног кинеског чворишта, Атлантског савета, наглашава потребу за демократским савезом да би се одвратила ауторитарна агресија, посебно наводећи Сијево асертивно вођство и његове импликације на Тајван.

„Вођство Сија Ђинпинга карактерише висок степен пројективног самопоуздања. Стално чујете Си Ђинпинга како говори о устајању Истока и паду Запада“, каже он.

„Са тим појачаним пројектованим самопоуздањем долази појачана потреба за испоручивањем резултата Си Ђинпинга, због чега видите да је Си много мање стрпљив око питања Тајвана“.

Последњих година, Кина је значајно појачала војно застрашивање Тајвана, користећи разне тактике да би потврдила своје територијалне претензије, укључујући често нарушавање ваздушног простора, поморске маневре и војне вежбе великих размера које се одржавају близу острва.

Аналитичари кажу да јачање војске Пекинга, напори модернизације и распоређивање напредног наоружања додатно наглашавају намеру да принуди и застраши Тајван, док диже регионалне тензије.

Када се ради о будућности Тајвана и поређењима са Украјином, аналогија има својих граница, наводи ЦНН, и свака се мора разумети и решавати под сопствени условима.

Као прво, Тајван је добио значајну међународну подршку, иако незваничну, између осталог од Вашингтона, што компликује сваки покушај Пекинга да насилно анектира острво. Поред тога, посвећеност САД да снабде Тајван средствима за одбрану у складу са Законом о односима са Тајваном даље разликује ситуацију од оне у Украјини.

Међутим, како се остатак света понаша према Путину и знацима Сијеве агресије око Тајвана и у ширем региону могло би да има утицаја на Сијеву рачуницу, кажу стручњаци.

А за оне који примећују како Путиново одбацивање Украјине као „вештачке државе“ одражава Сијево инсистирање да су сва питања повезана са Тајваном „унутрашње ствари“, ти бескомпромисни ставови изазивају забринутост.

Многи на Тајвану страхују да је само питање дана када ће Си, попут Путина, претворити речи у дела, наводи ЦНН.

(Н1)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер