Данас: Апотеке Београд без лекова, радници два и по месеца без плате и без решења на помолу

 Апотека Београд налази се у све већим проблемима са пословањем, а радници су све више фрустрирани развојем ситуације, док се решење и поред бројних најава и обећања,  не назире.

Радницима касне плате, све је већи дефицит тржишних лекова због дугова добављачима, а конкретног решења нема ни од руководства ни од челника Града, који је власник Апотека Београд.

О овом проблему, причали су и градоначелник Београда Александар Шапић, као и председник Скупштине Београда Никола Никодијевић, помињане су различите опције, нуђено опозицији и самим радницима да предложе кадровска решења, али је све остало без конректног плана.

Раније, радници Апотека Београд покушали су до решења да дођу и протестима, што је само на кратко време имало ефекта.

В. д. директора Апотеке Београд Никола Прелевић недавно је у изјави за лист Политика рекао да су морали да спроведу одређене болне реформе.

Па је тако број радника Апотека Београд смањен са 800 на 630, од којих су, како је рекао, неки отишли у пензију, а неки прешли код приватника. Поред тога, затворене су и бројне апотеке и сада уместо 107, ради њих 75.

Овим потезима, како је навео, успели су да смање средства потребна за плате за 35 милиона динара. Међутим, и поред тога, уз гашење 33 апотеке и 170 радника мање, изгледа нема довољно средстава да се преосталим радницима редовно исплаћују зараде.

За овакво стање, запослени криве руководство, на челу управо са Прелевићем.

Они сматрају да су их лоше одлуке људи на челним позицијама и нерационално трошење новца довели до тога где су сада.

Томе у прилог, како кажу, иде и то да је Апотека Београд од децембра 2023. године склопила уговоре за услуге оглашавања и маркетинга у вредности од скоро 62 милиона динара.

Председница синдиката Опстанак Јелена Шикуљак за Данас указује да је то непотребно потрошен новац, који је могао бити боље употребљен.

Она додаје да ситуација само иде на горе и да, иако се на седници Скупштине града 25. децембра причало о репрограму дуга, он се још увек није десио.

„Са данашњим датумом нама касне две и по плате, а још увек нам није најављено да ћемо је добити па може да се дести да то буде и више“, наглашава наша саговорница.

Она наглашава да и са смањеним бројем апотека и са смањеним људством и уз помоћ Града, радницима плате све више касне, а робе нема.

„Немамо тих тржишних лекова у довољној количини, немамо све шта треба. Тако да можемо да кажемо да су апотеке оскудно снабедвене и ми у тако лошим условима радимо већ седам месеци“, указује она.

Шикуљак подсећа да је до 2023. године све могло да функционише, а сад одједном не може.

„Ми смо слали упите свима хијерархијски и добили смо одговор да се услови пословања нису мењали. Генрални директор је дошао у јуну 2023. године, а већ од октобра, према његовим речима, нама креће да пристиже помоћ Града. Он је рекао да је затекао скоро празну касу, значи ми смо за та четири месеца успели да дођемо до минуса“, упозорава она.

Наша саговорница поставља питање како се дошло до оволиких дугова и до кашњења исплата и према запосленима и према добављачима.

У септембру им је, како наводи, на седници Скупштине града Београда одобрена помоћ на три месеца од по 33 милиона динара, преко Секретаријата за здравство.

„Никодијевић је тада рекао да ће Град учинити све да се помогне да не буде дуговања бар за плате, али ми смо дочекали крај децембра уплатом октобарске плате. Он је затим у децембру рекао да ће се урадити репрограм дуга и да ће нова роба почети да улази у апотеке како бисмо се опоравили. Јануар полако пролази, а роба није стигла“, наглашава Шикуљак.

Она подсећа и да су до скоро радници Апотека Београд имали неоверене здравствене књижице, зато што нису уплаћени доприноси за 2024. годину, односно нису биле плате за новембар и децембар.

Које би било решење за пословање Апотека Београд?

Претходни директор је, како каже наша саговорница, припремио све папире да се плате радника Апотека Београд уговоре преко Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).

„Исто као што имају сви здравствени радници, међутим, тренутни в.д. директор то није завршио. Нама би то и сада било решење, када би се тај новчани трошак пребацио на републички ниво, а с друге стране да се ми сконцентришемо на дугове ка добављачима. Требало би нам више месеци, али ту жртву смо спремни да поднесемо“, наглашава Шикуљак.

Дакле, како сумира, излаз је уговарање плата преко Фонда и да се смени руководство које их је довело у овакву ситуацију.

Што се тиче потенцијалне приватизације, она каже да они то не виде као решење.

„Наш примарни циљ је да се одржи јавно апотекарство. Ми не гледамо пацијенте као профит, ми не можемо људе тако да гледамо. То је суштина наше струке, да лечимо некога, а не да га гледамо као зараду. Зато приватизација није добра, јер када се деси нешто, као што је била пандемија, систем се ослонио на државни сектор, приватни то није интересовало“, указује она.

Да би се заштитио јавни интерес, према њеним речима, мора да се има систем државних апотека и да се поштује план мреже.

„Тај план мреже тренутно предвиђа да на 4.000 становника иде једна државна апотека. Зато се ми противимо затварању апотека, јер је неопходно, посебно на периферији, да постоје државне апотеке, јер приватник тешко да ће доћи. И ако дође, неће држати повољне цене“, сматра Шикуљак.

Директор Центра за локалну самоуправу (ЦЛС) Никола Јовановић за Данас указује да је Апотека Београд у лошем стању што због лошег менаџмента, што због конкуренције приватних апотекарских ланаца.

„Потребно је донети стратешку одлуку о њиховој будућности, међутим први корак мора бити увођење професионалног менаџмента који ће сагледати ситуацију и понудити одржива решења“, сматра он.

Јовановић наглашава да Шапић не треба да “открива топлу воду”, већ да дозволи конкурс за професионалног директора, што је и законска обавеза.

„На жалост, у јавним комуналним предузећима у Београду управљају најгори партијски кадрови, а конкурси се по правилу не расписују, већ се управља у такозваном в.д. стању што је незаконито“, упозорава наш саговорник.

Јовановић потенцијалну приватизацију не види нужно као лоше решење.

„Интересовање за конкурс који је Шапић својевремено најавио показао је индустријалац Владимир Ковачевић, који је могао да буде добро решење јер има вишедеценијско искуство у привреди и конкретно фармацији. Али очигледно је Шапић блефирао када је обећао конкурс, већ наставља да управља Београдом без знања, одговорности и добре намере“, закључује он.

(Данас)