Danas: Apoteke Beograd bez lekova, radnici dva i po meseca bez plate i bez rešenja na pomolu

 Apoteka Beograd nalazi se u sve većim problemima sa poslovanjem, a radnici su sve više frustrirani razvojem situacije, dok se rešenje i pored brojnih najava i obećanja,  ne nazire.

Radnicima kasne plate, sve je veći deficit tržišnih lekova zbog dugova dobavljačima, a konkretnog rešenja nema ni od rukovodstva ni od čelnika Grada, koji je vlasnik Apoteka Beograd.

O ovom problemu, pričali su i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, kao i predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević, pominjane su različite opcije, nuđeno opoziciji i samim radnicima da predlože kadrovska rešenja, ali je sve ostalo bez konrektnog plana.

Ranije, radnici Apoteka Beograd pokušali su do rešenja da dođu i protestima, što je samo na kratko vreme imalo efekta.

V. d. direktora Apoteke Beograd Nikola Prelević nedavno je u izjavi za list Politika rekao da su morali da sprovedu određene bolne reforme.

Pa je tako broj radnika Apoteka Beograd smanjen sa 800 na 630, od kojih su, kako je rekao, neki otišli u penziju, a neki prešli kod privatnika. Pored toga, zatvorene su i brojne apoteke i sada umesto 107, radi njih 75.

Ovim potezima, kako je naveo, uspeli su da smanje sredstva potrebna za plate za 35 miliona dinara. Međutim, i pored toga, uz gašenje 33 apoteke i 170 radnika manje, izgleda nema dovoljno sredstava da se preostalim radnicima redovno isplaćuju zarade.

Za ovakvo stanje, zaposleni krive rukovodstvo, na čelu upravo sa Prelevićem.

Oni smatraju da su ih loše odluke ljudi na čelnim pozicijama i neracionalno trošenje novca doveli do toga gde su sada.

Tome u prilog, kako kažu, ide i to da je Apoteka Beograd od decembra 2023. godine sklopila ugovore za usluge oglašavanja i marketinga u vrednosti od skoro 62 miliona dinara.

Predsednica sindikata Opstanak Jelena Šikuljak za Danas ukazuje da je to nepotrebno potrošen novac, koji je mogao biti bolje upotrebljen.

Ona dodaje da situacija samo ide na gore i da, iako se na sednici Skupštine grada 25. decembra pričalo o reprogramu duga, on se još uvek nije desio.

„Sa današnjim datumom nama kasne dve i po plate, a još uvek nam nije najavljeno da ćemo je dobiti pa može da se desti da to bude i više“, naglašava naša sagovornica.

Ona naglašava da i sa smanjenim brojem apoteka i sa smanjenim ljudstvom i uz pomoć Grada, radnicima plate sve više kasne, a robe nema.

„Nemamo tih tržišnih lekova u dovoljnoj količini, nemamo sve šta treba. Tako da možemo da kažemo da su apoteke oskudno snabedvene i mi u tako lošim uslovima radimo već sedam meseci“, ukazuje ona.

Šikuljak podseća da je do 2023. godine sve moglo da funkcioniše, a sad odjednom ne može.

„Mi smo slali upite svima hijerarhijski i dobili smo odgovor da se uslovi poslovanja nisu menjali. Genralni direktor je došao u junu 2023. godine, a već od oktobra, prema njegovim rečima, nama kreće da pristiže pomoć Grada. On je rekao da je zatekao skoro praznu kasu, znači mi smo za ta četiri meseca uspeli da dođemo do minusa“, upozorava ona.

Naša sagovornica postavlja pitanje kako se došlo do ovolikih dugova i do kašnjenja isplata i prema zaposlenima i prema dobavljačima.

U septembru im je, kako navodi, na sednici Skupštine grada Beograda odobrena pomoć na tri meseca od po 33 miliona dinara, preko Sekretarijata za zdravstvo.

„Nikodijević je tada rekao da će Grad učiniti sve da se pomogne da ne bude dugovanja bar za plate, ali mi smo dočekali kraj decembra uplatom oktobarske plate. On je zatim u decembru rekao da će se uraditi reprogram duga i da će nova roba početi da ulazi u apoteke kako bismo se oporavili. Januar polako prolazi, a roba nije stigla“, naglašava Šikuljak.

Ona podseća i da su do skoro radnici Apoteka Beograd imali neoverene zdravstvene knjižice, zato što nisu uplaćeni doprinosi za 2024. godinu, odnosno nisu bile plate za novembar i decembar.

Koje bi bilo rešenje za poslovanje Apoteka Beograd?

Prethodni direktor je, kako kaže naša sagovornica, pripremio sve papire da se plate radnika Apoteka Beograd ugovore preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

„Isto kao što imaju svi zdravstveni radnici, međutim, trenutni v.d. direktor to nije završio. Nama bi to i sada bilo rešenje, kada bi se taj novčani trošak prebacio na republički nivo, a s druge strane da se mi skoncentrišemo na dugove ka dobavljačima. Trebalo bi nam više meseci, ali tu žrtvu smo spremni da podnesemo“, naglašava Šikuljak.

Dakle, kako sumira, izlaz je ugovaranje plata preko Fonda i da se smeni rukovodstvo koje ih je dovelo u ovakvu situaciju.

Što se tiče potencijalne privatizacije, ona kaže da oni to ne vide kao rešenje.

„Naš primarni cilj je da se održi javno apotekarstvo. Mi ne gledamo pacijente kao profit, mi ne možemo ljude tako da gledamo. To je suština naše struke, da lečimo nekoga, a ne da ga gledamo kao zaradu. Zato privatizacija nije dobra, jer kada se desi nešto, kao što je bila pandemija, sistem se oslonio na državni sektor, privatni to nije interesovalo“, ukazuje ona.

Da bi se zaštitio javni interes, prema njenim rečima, mora da se ima sistem državnih apoteka i da se poštuje plan mreže.

„Taj plan mreže trenutno predviđa da na 4.000 stanovnika ide jedna državna apoteka. Zato se mi protivimo zatvaranju apoteka, jer je neophodno, posebno na periferiji, da postoje državne apoteke, jer privatnik teško da će doći. I ako dođe, neće držati povoljne cene“, smatra Šikuljak.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović za Danas ukazuje da je Apoteka Beograd u lošem stanju što zbog lošeg menadžmenta, što zbog konkurencije privatnih apotekarskih lanaca.

„Potrebno je doneti stratešku odluku o njihovoj budućnosti, međutim prvi korak mora biti uvođenje profesionalnog menadžmenta koji će sagledati situaciju i ponuditi održiva rešenja“, smatra on.

Jovanović naglašava da Šapić ne treba da “otkriva toplu vodu”, već da dozvoli konkurs za profesionalnog direktora, što je i zakonska obaveza.

„Na žalost, u javnim komunalnim preduzećima u Beogradu upravljaju najgori partijski kadrovi, a konkursi se po pravilu ne raspisuju, već se upravlja u takozvanom v.d. stanju što je nezakonito“, upozorava naš sagovornik.

Jovanović potencijalnu privatizaciju ne vidi nužno kao loše rešenje.

„Interesovanje za konkurs koji je Šapić svojevremeno najavio pokazao je industrijalac Vladimir Kovačević, koji je mogao da bude dobro rešenje jer ima višedecenijsko iskustvo u privredi i konkretno farmaciji. Ali očigledno je Šapić blefirao kada je obećao konkurs, već nastavlja da upravlja Beogradom bez znanja, odgovornosti i dobre namere“, zaključuje on.

(Danas)