Данас: Од позива да се “смире страсти” до вожње са Вучићем - какав утицај амбасадор САД Кристофер Хил има на домаћу политику?

Док се на улицама Србије, али и факултетима у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу дешавају блокаде због погибије 15 грађана након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, те привођења, али и пребијања грађана који су изашли да изразе своје незадовољство, амбасадор САД у Србији Кристофер Хил и његов утицај на дневнополитичке ствари још једном се нашао под рефлектором јавности.

У ноћи између 19. и 20. децембра активисти Српске напредне странке (СНС) су лепили плакате на којима се лидер опозиционе Странке слободе и правде (ССП) Драган Ђилас оптужује да је украо државни новац. Док су то радили, на њих су наишли Ђилас и још неколико чланова ССП-а, након чега су их активисти СНС-а физички напали. Из Српске напредне странке наредног јутра оптужили су Ђиласа да је управо он изазвао сукоб.

Хил није желео да коментарише сам инцидент, али је нагласио да би „људи у политици“ требало мало да се смире.

Недуго након тога, камере националне фреквенције забележиле су и присуство бројних функционера актуелне власти, али и Кристофера Хила на отварању деонице Моравског коридора, а на којој је радио, заједно са Владом Србије, америчко-турски конзорцијум Бехтел-Енка.

Његово појављивање на овом догађају у тренутку када су студенти у блокадама и када је политичка стабилност у земљи упитна, грађани су дочекали на различите начине.

Међутим, додатну конфузију у јавности изазвало је и недавно непоклапање у изјавама председника Србије Александра Вучића и амбасадора САД.

Вучић је најпре 13. децембра изјавио да ће САД ускоро увести финансијске санкције нафтној компанији НИС која је у већинском власништву руског Газпром Нефта и Газпрома. Хил је то убрзо демантовао истичући да „нема најава да ће САД увести санкције“.

Након ових догађаја и изјава, наметнула су се питања – какву поруку Хилови недавни јавни иступи шаљу грађанима Србије и да ли су САД кроз његове изјаве јасно ставиле до знања коме су на домаћој политичкој сцени наклоњеније или интереси САД немају јасно дефинисану политичку опцију у Србији?

“Никада није доводио у питање јавну подршку српској званичној политици”

Срећко Ђукић, политички аналитичар и бивши амбасадор, истиче за Данас да је амбасадор по природи свога посла дужан да присуствује неком догађају и да представља своју земљу, тим пре ако је на конкретни догађај позван или ако је још догађај везан за његову земљу, односно за неки субјект из његове земље.

“У том смислу амерички амбасадор Кристофел Хил имао је ‘испуњење све предуслове’ да ‘под обавезно’ присуствује отварању деонице Моравског коридора, и да тим поводом говори, заједно са својим турским колегом, будући да су компаније из те две земље градитељи поменутог коридора. Ту нема никаквог ‘сукоба интереса’, између присуства амбасадора поменутом догађају, уз шефа државе, и студентских блокада, или ‘упитне’ стабилности у земљи”, указује Ђукић.

Како додаје, амбасадор је професионално управо тамо где треба да буде, у центру тога догађаја, поред шефа државе, где може видети и чути, оно што не може ни на једном другом месту.

“Треба напоменути да је амбасадор Хил изузетно способан и искусан дипломата, укључујући чињеницу да је прошао пакао југословенске кризе, не као посматрач и извештач него као један од најважнијих дипломата, или уз најважније дипломате тога времена. У сваком случају, он је један од оних већ не тако многих дипломата који зна и оно што ми не знамо из те кризе и ратне епопеје. Вероватно је због тога био и одабран, и вероватно је због тога њему поверена један другачија дипломатска мисија, мисија другог карактера”, подсећа бивши амбасадор.

Међутим, како наглашава саговорник Данаса, само амбасадор зна са којом је тачно дипломатском мисијом послат. Конкретно – са којом је мисијом амбасадор Хил дошао дошао у Србију, шта су му председник и шеф Стејт депатмента поверили.

“Ако је последњих година у нашој јавности неки амбасадор анализиран, ‘сециран’, онда је то амбасадор Хил. Ако из свега тога констатујемо да он испуњава мисију америчке политике, заокруживања косовске независности мирним путем и са актуелним српским режимом, уверен сам да нећемо уопште погрешити да је он у том погледу са ЕУ постигао циљ – Бриселски споразум и Охридска агенда 2023. Међутим, из тога не бих извлачио закључак да је он априори против студената. Констатовао бих да он све време има други приоритенији задатак, напред скициран”, објашњава Ђукић.

Присни и срдачни односи Вучића и Хила

Говорећи о недавном инциденту између представника владајуће странке и лидера опозиционе странке Драгана Ђиласа, те коментару амбасадора Хила да би „људи у политици“ требало мало да се смире, Ђукић објашњава да би то требало схватити као још један доказ о горе описаној дипломатској мисији амбасадора Хила.

“Другим речима, амерички приоритети у Србији, па и у региону, се не мењају: наставак западне меке политике према Београду, уместо раније робусне политике, са властима који испуњавају, корак по корак, али испуњавају, дата, пре свега косовска обећања. При томе, амбасадор изналази неке начине, као и овом приликом, да каже као српска политичка слика није црно или бела”, каже амбасадор.

Он додаје да су познати врло присни, срдачни односи председника Србије и америчког амбасадора, као и других амбасадора великих сила. Ипак, када су у питању наводне санкције ка НИС-у, дошло је до мимоилажења.

“Очито, међутим, да се њих двојица овога пута нису договорила како да српско друштво врате у еру страха и заблуда. Иначе, како разумети, један у клин, други у плочу? Српски председник је ‘истрчао’ са америчком претњом, ‘званичном’ како рече он, увођења санкција НИС-у. Председник не схвата шта је он рекао народу? Он не зна за санкције и несташице бензина из 1990-их година, као да их није осетио? Нажалост, то му је постала свакодневна политика, и плашење и ружење народа, сатеривања страха у кости, сејање панике са екрана, држање раје у покорности, народ може да зна само оно што му он каже. Нашег председника је, испада, амабасадор Хил или навео на танак лед или надмудрио, што испада добро за српско друштво”, упитао се Ђукић.

Када је у питању случај Загорке Доловац, Ђукић оцењује да се амбасадор Хил јавно “дубоко пенетрирао у унутрашње послове Србије”, као и они пре њега, мада можда не толико.

“Не бисмо били праведни ако не кажемо да је то постао манир амбасадора фактички свих великих држава. Уосталом, треба да буде јасно ономе ком није јасно шта је посао дипломате, амбасадора”, каже саговорник.

Како истиче, то је задатак сваког амбасадора и његових дипломата, задатак од када постоји дипломатија.

“Колико ће они дубоко продрети у нашу политику, зависи од нас. Они велики, Србија мала. Мала по духу, идеји, визији, снази и политици, по политичарима. Не тако давно, у Београду је тако нешто било незамисливо, постојала је ‘велика’ Југославија, њега светска политика, државници светског гласа. У том смислу, тужна је сцена бега Доловац уз помоћ Хила управо говори докле је он ‘продро’ кад је ‘подчинио’ и најдржавнију државну установу, тужилаштво. Хил је витешки заштитио Доловац, понео се џентлменски. Али то поразно сведочи о ‘храбрости’ српског тужилаштва у лицу прве тужитељке, која се крије које куда да је народ, који треба да штити, не би видео и чуо њен глас”, наводи Ђукић.

Канали којима се врши утицај на српску политику нису само јавни иступи амбасадора Хила, као и у случајевима осталих утицајних амбасадора.

“Много су значајнији они који су далеко од очију јавности, чести, дуги, неформални сусрети и разговори, ручкови, вечере. Уосталом то је добро познато из историје дипломатије, па и српске и југословенске, из депеша Викиликса”, указује он.

С обизор на своје односе са српским врхом, Хил увек може да дозирао своју односно америчку подршку дајући тим иступима свој печат, наводи бивши амбасадор.

 “Он никада није доводио у питање јавну подршку српској званичној политици, што је властима итекако корисно, али на супротној страни наилази на разочарења и крајње оштре реакције опозиције. Кроз Хила, САД су демонстрирале предност стабилности са постојецим властима ради решавања, на пример косовског питања, над демократским начелима, људским правима, фер изборима у Србији, што изазива шок и неразумевање у српском друштву”, објашњава саговорник.

“Амасадори се клоне било каквог нарушавања протоколарних норми и правила земље пријема. Ту ће тешко било који амбасадор правити намерне грешке, амбасдор Хил поготово. Протокол служи да се амбасдор ван протокола зближи са кључним лудима у држави. Тако у оквиру крутих протокола, амбасадори увек налазе начина да су што врховима, у српској дипломатији српским кнезовима, краљевима председницима. А када се погледа листа амбасадора, види се да су на листи амбасадори из Беча, Петербурга, Лондона, Париза, Берлина, Вашингтона”, закључује Ђукић.

САД показивале променљив интерес

Бивши амбасадор и потпредседник Европског покрета у Србији Душко Лопандић у разговору за Данас напомиње да је први задатак сваког дипломате да подржи унапређење односа између своје земље и државе пријема.

“Амерички амбасадори су уопштено гледано, у складу са позицијом САД као светске суперсиле, наследили традицију да често не избегавају мешање у унутрашње послове земаља у којим се налазе, па је у некој мери схватљиво и ово Хилово понашање. У нашој јавности није прошло незапажено да је у бројним случајевима амбасадор Хил заузимао ставове који би могли да се тумаче као подршка владајућем режиму”, указује Лопандић.

Оцењујући Хилова јавна иступања, Лопандић истиче да није увек захвално коментарисати туђе коментаре, посебно када су они кратки као у случају изјаве амбасадора САД о непоходности да се тензије у друштву спусте.

 “Ипак, амбасадор Хил је поводом недавних великих протеста против отварања рудника литијума у Јадру коментарисао да је део учесника протеста, укључујући и бројне НВО ‘под руским утицајем’, што је сасвим нетачно, а уз то, представља увреду за велики број људи који су искрено забринути за еколошке околности овог пројекта и опасност по пољопривреду и воде Србије”, објашњава он.

Коментаришући контрадикторне изјаве Вучића и Хила о евентуалним санкцијама за НИС, сматра да ће се ускоро сазнати шта је од тога тачно, имајући у виду да су евентуалне мере САД повезане са почетком наредне године.

Интерес САД који је спроводио, верује Лопандић, у највећем делу и њихов амбасадор овде је у првом реду да се, на првом месту, унапреди сарадња са Србијом и утицај САД на српску власт.

Под два, да се што је могуће више смањи утицај Русије у Србији и на трећем месту да се делује у правцу одржавања стабилности у региону, па тиме и Србији – укључујући и односе Београд-Приштина.

“Имам утисак да је амбасадор Хил успео највећим делом у својим циљевима , што наравно не мора да одговара добром делу јавности и грађана Србије који не сматрају да је подршка стабилократији у Србији добра ствар. САД су показивале променљив интерес за питања као што су владавина права, поштени избори, борба против корупције и слобода медија у Србији. Ово не значи да су ова питања сасвим изван фокуса амбасаде САД, али она нису представљала приоритет, за разлику од тема које сам поменуо. Мислим да ће и у наредном периоду грађани Србије у борби против аутократског и корумпираног режима СНС морати да се првенствено поуздају у сопствене снаге као и у подршку у првом реду од стране Европске уније”. објашњава саговорник.

Лопандић додаје да поред свега треба имати у виду и начела и прокламоване интересе наступајуће администрације Доналда Трампа.

“Херкуловски подухват у држави где већина грађана гаји јак антизападни сентимент”

Истраживач Новог трећег пута Драгослав Рашета напомиње да пројекат Моравског коридора изводе турска компанија Енка и амерички Бехтел, а с обзиром да је реч о пројекту “тешком” 750 милиона долара и да је Бехтел не само једна од најактивнијих америчких компанија у нашем регион, него и заинтересована страна за изградњу ревезирбилне хидроелектране Ђердап 3, не треба да нас чуди присуство америчког амбасадора таквом догађају.

“Многи би рекли да је то заправо најбитнија дужност сваког амбасадора, промовисање сарадње државе домаћина и државе коју он представља, те је не треба посматрати кроз призму дневнополитичких догађаја у Србији”, указује Рашета.

Када је реч о Хиловим коментарима у односу на дневну политику, али и конкретно поводом позива да се тензије између власти и опозиције смање, Рашета истиче да би требало да уздржаност у политичком дискурсу буде универзално начело.

“Амбасадор Хил у Србији представља САД и интересе САД, И његове улога није да заузима ставове у вези са унутрашњим политичким питањима, а неутралност и одмереност су једне од најбитнијих одлика када је реч о обављању било које дипломатске функције, како би се избегло нарушавање поверење између различитим политичких актера. По мом мишљењу, коментар амбасадора се може разумети као позив на уздржаност и смиреност у политичком дискурсу, што би требало да буду универзална начела у свим демократским друштвима, па и у Србији”, каже Рашета.

Коментаришућу најаве, али и демантовање могућности увођења санкција НИС-у, саговорник Данаса објашњава да је главни циљ Сједињених Америчких Држава, самим тим и амбасадора Хила који њихове интересе заступа, приближавање Србије Западу и њено удаљавање од Русије, нарочито од почетка руске агресије на Украјину.

“САД су одлучиле да је од круцијалне важности да помогну Србији да умањи своју зависност од руског гаса и отпочне процес диверсфикације извора одакле набавља гас. У претходне две године, САД су и демонстрирале приврженост стратешком стрпљењу када је у питању овај процес, стога не треба да нас чуди зашто би амбасадор јавно негирао изјаве које потенцијално нису тачне и пре свега штете интересу САД”, објашњава он.

Амбасадор Хил је, оцењује Рашета, свакако далеко активнији од свог претходника и захваљујући свом позамашном дипломатском искуству, као и познавању нашег региона, он покушава да кроз веће присуство у медијима промовише сарадњу Србије и САД, као и живот Србије ка Западу.

 “Ово је херкуловски подухват у држави где је већина грађана гаји јак антизападни сентимент, па имамо и левицу и десницу, И присталице опозиције и владајуће коалиције, који сматрају да амбасадор директно или индиректно подржава супротну страну. То за последицу има да јавно мњење и медији погрешно перципирају његов утицај на домаћу политику, па је амбасадор у исто време представљен као свемоћан политички актер, али и дипломата у потпуности недорастао обављању своје функције”, објашњава Рашета.

Према његовим речима, позиција амбасадора Хила је неповољна, јер услед бројних геополитичких дешавања у свету, он нема подршку Стејт Департмента у мери која би била потребна да му омогући лакше испуњавање својих циљева.

“У земљи у којој САД нису увек популарне, изазов је одржавати баланс између доследне одбране демократских принципа и прилагођавања локалном политичком контексту. Зато је амбасадор неретко критикован за одређене поступке, било да је у питању пружање подршке заменицама тужиоца Савовић и Пауновић, коментарисање улоге коју Србија има у одбрани Украјине или изјава везаних за рударење литијума у Србији”, закључује Рашета у разговору за Данас.

(Данас)