Danas: Odgovor na Vučićevo pitanje „kad ti je neko povećao penziju za 11 odsto?“ - Koliko puta su penzije dvocifreno porasle od 2000. do 2010?

 Prošle nedelje prilikom obilaska Rasinskog okruga predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa građanima tog kraja kako bi čuo i, eventualno, brže rešio njihove probleme.

Međutim, kada se penzioner Miloje Sarić, koji je inače invalid, jer je u radu izgubio desnu ruku, požalio da nije zadovoljan državnim povećanjima na penzije i socijalnu pomoć koju dobija na ime telesnog oštećenja, predsednika je vidno iznervirao taj komentar i umesto rešenja uzvratio je pitanjem: „A kada ti je neko uvećao u životu za 11 odsto penziju?“.

Odgovor na predsednikovo pitanje: 2001, 2002, 2004, 2005, 2008. godine

Na predsednikovo pitanje: „Kada su penzije uvećane za 11 odsto?“, odgovor je 2001, 2002, 2004, 2005. i 2008. godine, čak i u procentima koji je viši od tog.

Pita AV penzionera kada mu je neko pre njega povećao penziju za 11%? Evo kada:
1.01.2001. povećanje 59,94%
1.08.2001. povećanje 12,24%
1.01.2002. povećanje 13,05%
1.01.2004. povećanje 12,28%
1.01.2005. povećanje 11,64%
1.01.2008. povećanje 11,06%
1.10.2008. povećanje 14,13%

— Goran Radosavljevic (@Radosav77) January 31, 2025

Podsetimo, tokom devedesetih godina PIO fond je bio devastiran zbog inflacije, a zatim je 2001. godine tadašnja vlada odlučila da penzije i novčane naknade za telesno oštećenje u januaru budu uvećane za čak 59,94 odsto.

Ekonomista Goran Radosavljević objavio je na društvenoj mreži X da su penzije u 2001. ponovo uvećane u avgustu za 12,24 odsto, kao i u januaru 2002. godine kada su iznosile 13,05 odsto.

Podaci o povećanju i smanjenju penzija od 2003. godine nalaze se na sajtu PIO fonda.

Iz ovih podataka može se videti da je pojedinačno povećanje veće od 11 odsto bilo u januaru 2004. godine kada je iznosilo 12,28 odsto, zatim u januaru 2005. godine kada je iznosilo 11,64 odsto, u januaru 2008. kada su penzije uvećane za 11,06 odsto, i ponovo u 2008. u oktobru mesecu za 14,13 odsto.

Ukoliko bi se gledala godišnja povećanja, penzija je u 2004. uvećana za 18,3 odsto, u 2005. godini za 21,3 odsto, u 2006. za 14,6 odsto, u 2007. godini za 11,8 odsto, a u 2008. godini penzije su godišnje uvećane za čak 35,5 odsto.

Najveće Vučićevo povećanje penzija bilo je 2023. godine kada je iznosilo 18,2 odsto, odnosno nakon povećanja od 12,1 odsto u januaru i 5,5 odsto u oktobru.

U 2022. godini rast penzija je iznosio 14,9 odsto, a u 2024. godini 14,8 odsto. U periodu od 2012. do 2022. godine, rast penzija kretao se u rasponu od oko 0,5 do 5,9 odsto.

Penzije su drastičnije uvećane u 2022, 2023. i 2024. zato što je porasla inflacija koja je donela više cene hrane, energije i ostalih proizvoda i usluga.

Prosečna godišnja inflacija u 2022. godini iznosila je 11,9 odsto, u 2023. godini 12,1 odsto, a u 2024. godini 4,6 odsto.

Poređenja radi, godišnja inflacija u decembru 2008. iznosila je 8,6 odsto, a penzije su uvećane za 35,5 odsto.

Da li je 44.000 dinara dovoljno za pristojan život?

Penzije su poslednji put uvećane u decembru 2024. godine za 10,9 odsto.

Penzioner Sarić je pokušao da objasni da povećanje od 10,9 odsto na njegovu socijalnu pomoć od oko 8.000 dinara iznosi 900 dinara i dodao da od tog novca 300 dinara daje za pretplatu Radio-televiziji Srbije.

Ali predsednik dalje nije želeo ni da sluša šta Sarić ima da kaže, već je nastavio da ga ispituje kolika mu je penzija.

Za nekoliko sekundi predsednik je izračunao da je ovaj penzioner u decembru zapravo imao ukupno povećanje na penziju (3.500 dinara) i socijalnu pomoć (900 dinara) od oko 4.400 dinara i da njegovo trenutno mesečno primanje iznosi čak 44.000 dinara.

Postavlja se pitanje da li je mesečno primanje od 44.000 dinara dovoljno za pristojan život u Srbiji, ako se uzme u obzir da je, prema poslednjim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, minimalna potrošačka korpa u oktobru prošle godine na nivou zemlje iznosila 54.565 dinara.

Što znači da je Sarić jedan od onih koji imaju taman toliko da prežive mesec.

Ekonomista u penziji Danilo Šuković kaže da predsednik ili ne razume ili ne želi da razume suštinu problema.

„To što je taj gospodin rekao da ima problem sa svojim primanjima, bilo penzija ili bilo koja druga socijalna davanja, zapravo on oseća da su ti prihodi realno manji i to je sušta istina“, rekao je Šuković.

Ističe da se predsednik kao svaki manipulator služi nominalnim vrednostima i dodaje da to što je nešto nominalno veće ne znači da više vredi.

„Faktor inflacije je ključ, jer inflacija sve to obezvređuje. Predstavljanjem nominalne vrednosti političari stvaraju sliku da su oni povećali sve i da se sada dobro živi, međutim, realnost nije takva“, rekao je Šuković.

Naglašava da je taj raskorak između nominalnog i realnog uvek prisutan.

„Na primer, meni nije važno da li ja imam 200 dinara u odnosu na 150 dinara, nego mi je važno da li za tih 200 dinara mogu da kupim koliko sam nekada mogao za 150 dinara, tu je problem“, ukazao je Šuković.

„Suština problema je što nema odgovorne socijalne poltike“

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić kaže da razgovor između predsednika i penzionera u Rasinskom okrugu pokazuje da predsednik nije u stanju da odgovara na realna životna pitanja građana i da ta pitanja preseca umesto da odgovori njih.

„Nije tačno da penzije nisu usklađivane od 90-te do 2024. od više od 11 odsto, zapravo 10,9 odsto, to nije bilo tačno u izjavi predsednika“, rekao je Tamburić za Danas.

Ističe da je suštinski problem kod penzionera Sarića taj što se u državi Srbiji ne vodi odgovorna socijalna politika.

Tamburić dodaje da bi jedno od rešenja bilo da se odredi najniža penzija dovoljna za dostojanstven život, a koju bi primali penzioneri koji trenutno imaju manje od onoga što je dovoljno za pristojan život.

„To je put da država obzbedi dostojanstvo penzionerima koji imaju niske penzije, znači da povećaju najnižu penziju koja je u ovom trenutku sramotno mala i iznosi oko 20.000 dinara za poljoprivrednike i oko 27.000 dinara za kategoriju zaposlenih i samostalnih delatnosti“, naveo je Tamburić.

Upitao je zašto ta najniža penzija nije 40.000 dinara za sve penzionere i ukazao da je najniža penzija u Crnoj Gori 450 evra.

„Kako u Crnoj Gori može da bude 450 evra, a u Srbiji ne može. Kod nas je razlog taj što je izvršena preraspodela društvenog bogatstva tako što je oteto penzionerima, a ustvari je povećana suma koja se izdvaja za plate u javnom sektoru i državnoj upravi“, zaključio je Tamburić.

(Danas)