Хаг: Одбијен захтев Радислава Крстића за превремено пуштање на слободу

Међународни механизам за кривичне судове (МКС) поново је одбио хтев захтев за превремено пуштање на слободу некадашњег команданта Дринског корпуса Војске Републике Српске (ВРС) Радислава Крстића, осуђеног на 35 година затвора због помагања геноцида у Сребреници, преноси БХРТ. Председница Механизма Грациела Гати Сантана рекла је да, иако Крстић испуњава услове за превремено пуштање на слободу, сматра да би његов захтев требало да буде одбијен. "Сматрам да његово јавно признање да се у Сребреници догодио геноцид и да је у њему учествовао одражава ниво рехабилитације и од значаја је, с обзиром на пораст историјског ревизионизма и порицања геноцида у региону", навела је Гати Сантана, али је и додала да тежина Крстићевих злочина утиче на то да му се се одбије превремено пуштање на слободу.

Гати Сантана је објаснила да тежина Крстићевих злочина утиче на то да му се се одбије превремено пуштање на слободу, као и да демонстрација рехабилитације треба бити уверљивија што је теже криминално понашање у питању.

„Поздрављам чињеницу да је Крстић направио позитиван напредак и сматрам да његово јавно признање да се у Сребреници догодио геноцид и да је у њему учествовао одражава ниво рехабилитације и од значаја је с обзиром на пораст историјског ревизионизма и порицања геноцида у региону“, навела је Гати Сантана.

У одлуци је додала да још није уверена да је Крстић показао довољан степен рехабилитације да досегне „повишени праг“, као и да нема доказа који указују на постојање уверљивих хуманитарних разлога којима би се могла надачати негативна оцена.

Крстић је прошле године упутио захтев за превремено пуштање на слободу, као и писмо у којем је прихватио одговорност.

У руком писаном писму, Крстић је похвалио усвајање Резолуције о геноциду у Сребреници којом је 11. јули одређен као Дан сећања на жртве геноцида, и навео да подржава Резолуцију.

„Прихватам пресуде Трибунала из 2001. и 2004. године, где се утврђује да су снаге војске којој сам припадао починиле геноцид против Бошњака у Сребреници у јулу 1995. године, да сам помогао и подржао геноцид тако што сам знао да неки чланови Главног штаба имају намеру да почине геноцид“, навео је Крстић и додао да би желео да оде у Поточаре и поклони се жртвама, замоли за опроштај.

Суткиња Гати Сантана се у својој одлуци осврнула на доказе, али и на Крстићево писмо, и навела да не сматра да су његови изрази кајања и прихватања одговорности искрени, а да нису мотивисани искључиво његовим захтевом за превремено пуштање на слободу.

„По мом мишљењу, Крстић би могао показати искрено кајање тако што би открио све релевантне информације које поседује или уверљиво и транспарентно објаснити зашто не поседује такве информације које би могле помоћи у потрази за несталим посмртним остацима“, навела је Гати Сантана.

Она наглашава да би је такав чин више уверио да Крстић није равнодушан према жртвама својих злочина и трагедији несталих особа, него изрази саосећања и разумевања за жртве.

Крстић је у Хашком трибуналу 2004. године осуђен на 35 година затвора због помагања и подржавања геноцида у Сребреници.

До сада је Крстић у више наврата тражио превремено пуштање на слободу, што је МКС одбио.

(Фонет)