четвртак, 24. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Данас: Србија очекује подршку исламских земаља због Азербејџана
Хроника

Данас: Србија очекује подршку исламских земаља због Азербејџана

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. август 2010.

Београд - Србија има намеру да известан број пре свега муслиманских земаља, које ће 9. септембра у Генералној скупштини УН подржати резолуцију Азербејџана против сецесије Нагорно-Карабаха, из принципијелних разлога подржи следећу тачку дневног реда, предлог резолуције о Косову.

Српске власти су свесне да све земље које ће гласати за резолуцију Азербејџана неће гласати и за документ који предлаже Србија, али очекују да ће један број њих бар бити уздржан, казали су Данасу дипломатски извори у Београду.

- Има јако много сличности између случајева Косова и Нагорно Карабаха, али и озбиљних разлика. И Србија и земље које нису признале косовску независност поредиће Косово с другим сличним ситуацијама у свету. Симултана расправа о ова два проблема ће свакако подићи профил читавој проблематици, али то свакако неће бити одлучујуће приликом одлуке која ће се резолуција подржати. С обзиром да је основни аргумент промотера независности Косова да је реч о јединственом случају, већина утицајних земаља ће се клонити поређења ова два проблема - каже за Данас Жарко Петровић, директор истраживања ИСАЦ фонда и добар познавалац политичких процеса на подручју бившег СССР.

Према његовим речима, случајеви Косова и Нагорно-Карабаха су с тачке гледишта већине Азербејџанаца идентични или скоро идентични.

- Занимљиво је и да Јермени имају доста слуха за "историјско право", јер је то један од њихових основних аргумената за тврдњу да Карабах припада њима, што има доста аналогије и с позицијом Срба и Албанаца. Очигледна сличност између случајева Косова и Нагорно-Карабаха су дијаметрално супротна тумачења историје, како Срба и Албанаца, тако и Јермена и Азера. Друга сличност је количина злочина и жртава који су почињени у ратовима за ове две територије. Најважнија разлика је да се преговори о статусу Карабаха воде већ више од 15 година, за разлику од преговора за статус Косова који су завршени после ефективно две и по године - објашњава Петровић.

Он истиче да је друга разлика то што је у Европи и САД далеко већи интерес за стабилношћу Западног Балкана него интерес за стабилност Кавказа.

- Самим тим, те земље су склоније да проблем Косова реше "ефикасније" него проблем Карабаха. С друге стране, Русија игра далеко важнију улогу на Кавказу него на Балкану. Русија у својој бази у Јерменији, која је свакако заштитник Нагорно Карабаха број један, има око 3.500 војника и озбиљне ваздушне и друге снаге - наглашава Петровић.

Данасов саговорник додаје да се не може очекивати да државе које буду подржале резолуцију Азербејџана аутоматски подрже и резолуцију Србије.

- У тој једначини, државе ће се водити како принципијелним питањима, тако и реалполитичким интересима. Исто као и у случају Косова, уосталом - закључује Петровић.

Слободан Самарџић, професор ФПН и бивши члан преговарачког тима за КиМ, каже за Данас да су случајеви Косова и Нагорно-Карабаха слични утолико што је реч о покушају отцепљења од територије једне државе, али да се разликују утолико што је Приштина извршила сецесију уз помоћ међународне заједнице, док Нагорно Карабах то није учинио, као и да ту територију нико није признао као независну државу.

- У случају Косова је прекршено међународно право, док у случају Нагорно Карабаха није. Проблем је у томе што, када је реч о Косову и Метохији, ми у ствари не знамо о каквој резолуцији Србије ће се гласати у ГС УН, јер до 9. септембра она може да се мења, а став Азербејџана је јасан. Други проблем је што демократска јавност у Србији, укључујући и опозицију, инсистира да се наша резолуција и овако разводњена каква јесте прилагоди захтевима ЕУ - тврди Самарџић.

Нагорно-Карабах једна је од међународно непризнатих држава, смештена на самој граници између Азербејџана и Јерменије. Борбе за контролу над овом територијом између етничких Јермена и Азера потичу од сукоба између хришћанских Јермена и Турака и Персијанаца, који су били актуелни пре једног века. Ова регија је у 19. веку постала део руске империје, а стотинама година насељавали су је претежно јерменски и турски сељаци и трговци. Јерменија тврди да је Нагорно-Карабах "део хришћанског царства", будући да су на његовој територији смештене бројне древне цркве. С друге стране, азербејџански историчари тврде да су тамошње цркве саградили кавкаски Албанци, хришћански народ који сматрају претечом азерског народа.

Хришћански Јермени и турски Азери дуго су живели у миру на овој територији. Међутим, након окончања Првог светског рата, СССР је основао аутономни регион Нагорно-Карабах чије су већинско становништво чинили етнички Јермени. Незадовољство Јермена таквом ситуацијом тињало је током целог совјетског периода. Нетрпељивост између етничких Јермена и Азера прерасла је у насиље касних осамдесетих година 20. века, након чега су етнички Азери побегли из Карабаха и Јерменије, док су етнички Јермени напуштали остале делове Азербејџана. После распада СССР 1991, локално јерменско становништво прогласило је независност од Азербејџана и основало Републику Нагорно-Карабах, која до данас није међународно призната. У периоду 1988-1994. долазило је до повремених етничких сукоба различитог интензитета, у којима су победу на крају однели етнички Јермени, након чега су предузели кораке да окупирају азербејџанску територију и ван граница Карабаха. Направили су "тампон зону", која је повезивала Карабах и Јерменију.

Године 1994. између две стране је потписано примирје под покровитељством Русије, а Нагорно је де факто остао у рукама етничких Јермена. Коначни споразум никада није потписан, а током повремених прекида примирја било је жртава на обе стране. Процењује се да је током шест година сукоба убијено између 20.000 и 30.000 људи, док је више од милион напустило своје домове.

Азери избегли током конфликта још се нису вратили у области Азербејџана, које су сада под јерменском контролом. Слично важи за Јермене који су напустили Азербејџан. Азери се буне због губитка Нагорно-Карабаха, који сматрају делом своје територије, док Јермени не показују спремност на било какав компромис. Русија, Француска и САД у оквиру Групе Минск при ОЕБС настоје да пронађу решење за окончање сукоба. Године 1997, Група је изнела предлоге споразума, који су се сматрали почетком преговора између Азербејџана и Јерменије, а у које нису укључене самопроглашене власти Нагорно-Карабаха.

Тај регион је децембра 2006. на референдуму прогласио устав Нагорно-Карабаха и проглашење суверене државе, али Азербејџан је то изјашњавање прогласио нелегитимним. Међутим, од тада је било наговештаја напретка у мировном процесу, имајући у виду повремене сусрете Илхама Алијева, председника Азербејџана и Сержа Саркисиана, председника Јерменије. У новембру 2008. Алијев и Саркисиан договорили су се да интензивирају напоре за проналажење политичког решења за питање Нагорно-Карабаха, а значајан напредак је остварен током сусрета двојице државника у мају и новембру 2009.

Замрзнути конфликт на Кавказу

Нагорно-Карабах, замрзнути конфликт на јужном Кавказу, је територија на граници Азербејџана и Јерменије, формално под званичним Бакуом, али с де факто самосталном влашћу. Простире се на територији од око 8.200 квадратних километара и има око 145.000 становника, од чега је више од 75 одсто Јермена. Аутономни регион у оквиру СССР, прогласио је самосталност 1991, а независност од Азербејџана 1992. * Повремени оружани сукоби различитог интензитета између Азербејџана и етничких Јермена и Јерменије трајали су у периоду 1988-1994. Дошло је до окупације делова Азербејџана и ван Нагорно-Карабаха. Године 2006. регион је организовао референдум на којем је дошло до проглашења суверене државе и устава. ЕУ је критиковала тај референдум. Преговори о решавању сукоба трају од 1997, координишу их САД, Русија и Француска. У њима учествују Азербејџан и Јерменија, али не и власти Нагорно-Карабаха.

Баку уз Београд

Елдар Хасанов, амбасадор Азербејџана у Србији, за Данас

Између случајева Косова и Нагорно-Карабаха може се повући паралела, јер је и Србији и Азербејџану нарушен територијални интегритет и суверенитет. Званични Баку подржава ставове Београда, а за српски предлог резолуције у ГС УН гласаће већи број исламских земаља - истиче у разговору за Данас Елдар Хасанов, амбасадор Азербејџана у Србији.

Шта Нагорно-Карабах представља Азербејџану?

- Нагорно-Карабах је историјски гледано азербејџанска територија, коју су окупирале јерменске оружане снаге. Азеребејџан подржава иницијативе да се проблем реши на миран начин, у оквиру ôМинске групеö коју чине САД, Русија и Француска. Надамо се да ће у вези с тим питањем бити донета исправна и објективна одлука. Убеђени смо да ће се испоштовати норме међународног права, територијалног интегритета, ненарушавања граница и суверенитета земље. Азербејџан никада неће дозволити да ова територија остане окупирана. Данас се о томе активно воде преговори и надамо се да ће то питање бити решено у најскоријем могућем року на миран начин.

Да ли може да се повуче паралела између Нагорно-Карабаха и Косова?

- Да, наравно. И једној и другој земљи нарушен је територијални интегритет и суверенитет. Друго, Азербејџан и Србија су жртве двоструких стандарда које постоје у свету. Више пута су својим деловањем показале да су спремне да се боре за мир, сагласност и сарадњу у оквирима међународног права. Није случајно да се у Генералној скупштини УН истог дана разматра и питање Косова и питање Нагорно-Карабаха. То нас не чуди, јер историјски имамо исту судбину. Такође, делимо судбину да се истог дана боримо за своје право које је предвиђено и принципима и нормама међународног права, и принципима УН. Надам се да ће у вези с тим питањима бити донето исправно и правично решење.

Какав је став Азербејџана према српској резолуцији о Косову у ГС УН?

- Подржавамо ставове Србије у оквирима УН и осталих међународних организација, као и у Међународном суду правде. Сматрамо да је став Србије према Косову потпуно исправан. Велики број земаља ће 9. септембра подржати ставове Азербејџана. Надам се да ће исти случај бити и са Србијом. Београд ће у УН добити подршку већег броја

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер