Danas: Subvencije za električne automobile - pogodnost za dva odsto najbogatijih

 U Srbiji gotovo pola miliona ljudi vozi automobile starije od 21 godinu, a početkom 2019. je bilo registrovano tek 40 električnih automobila i 250 hibrida.

Oni koji imaju desetine hiljada evra da priušte vozilo na struju imaju i za automobil novije generacije, koji je daleko manji zagađivač od onih starijih vozila.

Najava subvencije ide, kako je to najavio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, uporedo sa najavom države da polovinom naredne godine zabrani uvoz automobila sa motorom euro 3, možde i euro 4 i za šta je, sudeći prema onome što su u EU i u neposrednom komšiluku već uradili, došao poslednji trenutak.

Ulaganje u automobile budućnosti nije sporno, za to se u Hrvatskoj i Sloveniji izdvajaju milioni evra, ali s obzirom na to da dotiče tek jedan deo građana Srbije, postavlja se pitanje da li država iz svojih fondova može da nađe novca da i na druge načine zaštiti okolinu u kojoj živimo i smanji zagađenje.

Osim subvencije za hibride, u javnosti nijedan drugi predlog kako smanjiti zagađenost vazduha nije definisan jasnije. Koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj Zvezdan Kalmar kaže za Danas da nema sumnje da je saobraćaj u poslednje vreme bio glavni razlog zagađenosti, ali da to nije samo do automobila, već i do jako loše organizovanosti javnog prevoza, naročito u velikim gradovima poput Beograda.

"Javni prevoz nam je u kolapsu i time je apsolutno ugrođen javni interes. Nigde javni prevoz nije komercijalan. U glavnom gradu Estonije već 10 godina javni prevoz je besplatan. Tomiei mi treba da težimo", ističe Kalmar.

Priča o subvenciji hibrida koji koštaju 30.000 evra, kako kaže, ne znači ništa i zato treba razmišljati o drugim opcijama.

"U nekim zemljama bivšeg SSSR-a, poput Gruzije, uvoze polovne hibridne i električne polovne automobile iz Japana. Mislim da bismo to mogli i mi da uradimo, da napravimo nekakav strateški dil i uvezemo hiljade takvih automobila. Ne može sve odjednom, naravno, ali takvi automobili su mnogo jeftiniji i više bi ljudi moglo da ih priušti", navodi on.

Nove hibridne automobile bi sada, ističe Kalmar, mogle da kupe samo velike kompanije, bogatiji pojedinci, nekoh ne više od dva odsto građana.

S druge strane, Kalmar ističe da je jako loše i opasno stigmatizovati kao velike zagađivače oni koji nemaju novca da se greju drugačije.

Prema nekim procenama, više od 50 odsto ljudi u Srbiji ne može da plati grejanje. Zato bi država trebalo da prepozna koji su najugroženiji tako što će subvencionisati zamenu prozora i izolaciju, jer najbolja struja je ona koja se ne proizvede, kaže on.

(Danas)