Хроника | |||
Данко Брчеревић: Републички завод за статистику у три ревизије од 2014. увећао БДП Србије скоро 20 одсто |
![]() |
![]() |
![]() |
четвртак, 06. фебруар 2025. | |
Републички завод за статистику (РСЗ) увећао је номинални бруто домаћи производ (БДП) у свакој од три велике ревизије од 2014. године укупно за скоро 20 одсто, што је знатно више него у већини европских земаља.Главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић рекао је за Бету да не мисли да држава покушава да улепшава слику о економији јер се такве ревизије на сваких пет година редовно спроводе и у другим европским земљама. „Међутим, оно што јесте проблем је то што је свака велика ревизија у Србији, а од 2014. их је било три, донела велико повећање БДП-а. Те три ревизије заједно повећале су БДП за скоро 20 одсто, што је знатно више него у већини других европских земаља“, рекао је Брчеревић. Навео је да БДП у 2013. није био 32 милијарде евра како се тада мислио, већ 38 милијарди евра, док јавни дуг није био 65,4 одсто БДП-а, већ 55,1 одсто. Оценио је да су Влада Србије, Међународни монетарни фонд (ММФ), рејтинг агенције, па и у Фискалном савету, радили с знатно потцењеним подацима о величини домаће привреде, што не би требало да се дешава. „Природно се намеће и питање поузданости најновијих података, хоће ли и они за неколико година значајно мењати? У последњој ревизији посебно упада у очи велика корекција државне потрошње, која је повећана за чак 19 одсто“, рекао је Брчеревић. То је, према његовим речима, неочекивано велика промена, а односи се на статистичку област која још увек није потпуно развијена. РЗС је, како је рекао, тек недавно почео да објављује статистику државних финансија и први подаци показују неке нелогичности у погледу величине јавних прихода и расхода као и фискалног дефицита. „Надам се да ти сумњиви подаци нису утицали на велико повећање процењене државне потрошње, а самим тим и на нову процену БДП-а. Такође, имам одређене сумње у тачност процењеног кретања у електроенергетском сектору и неким другим деловима БДП-а“, навео је Брчеревић. Додао је да велике измене, које доноси свака ревизија, показују да постоје проблеми у мерењу појединих статистичких индикатора. „Међутим, разлог за то није манипулација подацима, нити недовољна стручност запослених. Основни проблем нашег статистичког завода је мањак капацитета. Пракса ЕУ је да у националним статистичким заводима ради између 10 и 20 запослених на 100.000 становника“, рекао је Брчеревић. У Бугарској статистици, према његовим речима, ради 970 људи, у Хрватској око 500, Словенији 310, Словачкој око 750 и по тој логици, у Србији би у РЗС требало да ради око 900 запослених, а тренутно их је око 450. „Уз најбољу стручност и вољу, не могу се очекивати беспрекорни подаци ако их производи упола мање људи него у упоредивим земљама. У таквим условима јако је тешко пратити све напреднију и сложенију статистичку методологију коју доноси европски статистички завод, Евростат“, рекао је Брчеревић. Истакао је да је главни утисак, након последње велике ревизије БДП-а то да држава мора да ојача РЗС. То, како је рекао, пре свега значи повећање броја запослених, што подразумева и атрактивније плате које ће привући младе и образоване људе да раде тај одговоран посао. „Подаци које РЗС пружа кључни су за исправну економску политику, па у ову важну институцију мора више да се улаже“, рекао је Брчеревић. (Бета) |