Давор Лукач: Вучић удара, а официри климају главом

Председник Александар Вучић држао је „мотивациони говор“ припадницима „Кобри“, обећавао им још веће плате и грмео на „издајнике“, а иза њега су стајали официри и климали главом. Ваља бити уз вођу и сачувати привилегије.

Низ политичких злоупотреба Војске Србије које чини од доласка на власт, било као потпредседник Владе, премијер или као председник државе, Александар Вучић наставио је и у суботу (24. август).

Његови спин-доктори смислили су да присуствује полагању камена темељца за нови објекат Одреда за посебне намене „Кобре“, јединице која брине о његовој и безбедности фамилије му.

Одржао је Вучић „мотивациони говор“, обећао боље услове и веће плате припадницима Војске, посебно „Кобрама“, које, наводно, имају плату 2.000 евра, па кад се на то дода повећање пет до десет одсто… ихахај.

Пажљивији гледаоци су могли да примете да Вучић има проблем са видом, док је листао странице написаног говора, видело се да су слова крупна, огромна.

Официри на бини

И онда, кад је свечаност завршена, троје припадника „Кобри“ сасуло по лопату бетона у ископану рупу, Вучић је остао на бини да одговара на „спонтана“ питања новинара, прво наравно Пинка, потом Информера… и осуо паљбу по Драгану Шолаку, еколозима, опозицији, поручујући да неће дозволити „нови Пети октобар“.

И све то не би било чудно да те речи не изговара са амблемом „Кобри“ иза леђа, а иза стоје и главом климају заменик начелника Генералштаба генерал Желимир Глишовић и командант „Кобри“ пуковник Дарко Ђошић, иначе дугогодишњи Вучићев шеф обезбеђења.

Та двојица официра нису нашла за сходно да се склоне са бине, јер војска је деполитизована. Или им можда нико није рекао за то.

Војни обвезници су чланови разних странака, или активисти, еколошки, грађански, антивладини… Војни обвезници су и мушкарци запослени у „Шолаковим медијима“, које Вучић и режимски таблоиди таргетирају као „издајнике и стране плаћенике“.

Можда је Глишовић током дуге војничке каријере и неким од њих био командант. Глишовић је, иначе, рођен 1964. године и одавно је испунио све услове за пензију. И старосне и по годинама стажа, али му се нешто не иде…

Никад пензија

То свакако изазива револт код официра, који сматрају да се тиме шаље лоша порука старешинама, да им је напредовање успорено. Шта очекивати ако је заменик начелника четири године старији од начелника.

Али има тих генерала и пуковника који копају да се старосна граница продужи, како би што дуже остали у војсци и користили привилегије које већ имају, каже један од старешина који дуго година тавори на заменичком месту, јер „шеф“ одбија да иде у пензију.

И онда ти људи једноставно чекају пензију, да напуне 55 година, колики је законски услов. Не крију да пензије нису лоше, узимајући у обзир просек у Србији. Али нека горчина остаје.

Глишовићу замерају и што је, као поручник, по избијању рата у Босни и Херцеговини, напустио војску, а одлука о томе објављена у Службеном војном листу. После се поново активирао.

Вучићева порука

Стављањем официра иза себе, да их камере снимају, Вучић очигледно шаље поруку да војска стоји из њега и да нико не сме ни да помисли да може да га сруши са власти.

То што припадници војске учествују у еколошким протестима, упркос претњама које им долазе из Војнобезбедносне агенције, за Вучића је сигурно упозоравајући сигнал, и зато ради то што ради.

„Кад могу активни генерали и пуковници у цивилу учествовати на митинзима подршке Вучићу, што не би могли и ми у борби за очување природних ресурса Србије“, каже један од њих.

Како се осећају официри који на бини стоје иза Вучића, док се он обрачунава са политичким противницима, то треба да они сами преиспитају, и да смисле одговор кад их о томе питају породица, комшије, пријатељи, од којих су многи учествовали у ратовима, поготово оном 1999. године.

Питати их сигурно неће министар грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, који је те 1999. године, кад је добио позив за мобилизацију, дезертирао, побегао у Црну Гору. Због тога је осуђен на две године затвора, а после „петооктобарских промена“ му је прогледано кроз прсте.

Чак је одмах постао „специјални саветник“ тадашњег савезног министра унутрашњих послова Зорана Живковића, потпуно противзаконито, јер у МУП-у не могу да се запосле лица која су осуђивана.

Али, од тада, а посебно од 2012. године, све може. Ако су у колизији Устав и закони и Вучић – примењује се Вучић!

(Време)