Debata NIN-a: Jesu li Rusi naši najbolji prijatelji?

U Fakultetu za medije i komunikacije održana je druga u nizu NIN-ovih polemika o stereotipima pod moderacijom Nebojše Spaića, i to na temu „Rusi su naši najbolji prijatelji“, na kojoj su u prilog teze govorili dr Dragan Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu i urednik sajta „Fakti“ Đuro Bilbija, dok su je osporavali direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić i režiser Lazar Stojanović.

Dragan Petrović, nakon što je priznao da se generalno može reći da između velikih sila nema emocija, već uglavnom interesa, je rekao da su u nauci ipak poznati tzv. „sukobi dugog trajanja“, za koje je karakteristično da opstaju, bez obzira na unutrašnje uređenje pojedinih društava i sagledavanja njihovih interesa, jer na njihovo trajanje utiču i geografski i civilizacijski faktori.

- Tako recimo Nemci, bez obzira na sastav vlasti u Austriji, teško da će ratovati sa Austrijom. Isto se može reći za Veliku Britaniju i Novi Zeland recimo, a između srpskog i ruskog naroda takođe postoje ti elementi. Ali, isto tako postoje i faktori koje teraju zapadne političare da percipiraju srpski faktor (dakle ne pojedince ili neke institucije, već široke narodne mase) kao faktor koji je u osnovi pro-ruski, pa je zato je odnos velikih sila prema srpskom faktoru, u geopolitičkom smislu, gotovo uvek izveden prema odnosu ka Rusiji – rekao je Petrović, dodajući da se time može objasniti ponašanje velikih sila i kroz ceo 19. vek.

- To je jedna od tajni koju naši političari ne mogu da razumeju, što su se zapadne sile prema srpskom faktoru uvek odnosile dvostrukim aršinima tokom devedesetih godina i kasnije, iako smo bili saveznici u oba svetska rata. Tu se zapravo radi o odgovornosti političkih elita u SAD i Velikoj Britaniji, a ne stanju duha naroda u tim zemljama, koji zapravo uopšte nije faktor odlučivanja – naglasio je Petrović, zaključivši da je prirodno i logično da se u današnje vreme, kada trgovina energentima ima gotovo isti ekonomski značaj kao što je imala pojava železnice u 19. veku, Srbija osloni na ruske energente putem „Južnog toka“, jer su joj ne samo najdostupniji, već ujedno od naše zemlje stvaraju tranzitnu zonu, a ne samo pukog konzumenta tih energenata.

Jelena Milić je, rekavši da ne razume izjavu Vladimira Putina u kojoj je izrazio nameru da od Rusije napravi „lidera samodovoljnih naroda“, jer u današnjem globalizovanom svetu naroda koji bi se mogao tako da se nazove i nema, ujedno i skrenula pažnju na to da većina prisutnih ne može da napomene nijednog ruskog glumca, film ili modnog dizajnera, dok su zapadni vrlo poznati, što dovoljno govori o sveukupnom stanju u Rusiji s jedne, i zapadnim zemljama sa druge strane.

- Šta je to uopšte srpski faktor? Srbi u Srbiji, Nemačkoj, Čikagu? Kakvi su njegovi modaliteti u Republici Srpskoj nakon genocidnih efekata? – upitala je Milićeva, na šta je Petrović reagovao konstatacijom da jeste istina da Republika Srpska živi pod genocidnim efektima, jer je nekadašnja NDH, čija je teritorija zahvatala i njenu teritoriju, izvršila genocid nad Srbima u toku Drugog svetskog rata, dok je Bilbija primetio da pitanje Milićeve u kontekstu genocida nije na mestu, jer ne postoji adekvatna sudska presuda koja ga je priznala.

- Ja ne koristim fraze poput državnih faktora, već pričam samo o određenim režimima i njihovim delima. Rusi nisu više samo kulturno i ekonomsko prisutni, već su sve više vrednosno prisutni, sa njihovim strategijama kako da uđu u procese globalizacije i kako da odgovore na njene pojedine izazove. Potrebno je da razbijamo jednu po jednu netačnost i mantru koje se plasiraju o ekonomskom stanju i stanju ljudskih prava u Rusiji – naglasila je Milićeva, dodavši da nove vesti iz same Rusije kažu da će bruto društveni proizvod u Rusiji biti manji u narednih 10 godina nego što se ranije mislilo, upravo zbog kontinuiranog pada cene energenata koji predstavljaju glavni izvozni proizvod te zemlje.

- Ako pratite cenu energenata sa stanjem u samoj Rusiji, videćete kako se ta ruska samozadovoljnost, arogancija i privredni rast poklapala sa povećanjem cene samih energenata na tržištu. Do njenog pada je došlo zbog pronalaska energenata u drugim delovima sveta, a da ne govorimo o škriljcima i obnovljivim izvorima energije. Dakle, ta „labudova pesma“ je prošlo vreme, a ovo što vidimo sada jeste poslednji „pi-ar“ trzaj, što je znak nečije slabosti – konstatovala je ona, i dodala da Rusija danas na problematičan način želi da izmeni načine funkcionisanja globalne politike, jer ne poštuje ni dogovore u organizacijama gde je sama osnivač, poput OEBS-a.

- Dakle, što se tiče argumenata koji se tiču ruske pozicije, postoji gomila njih koji idu u prilog tome da Rusija danas nije ni regionalna sila – zaključila je Milićeva, čime je izazvala smeh kod mnogih prisutnih u publici.

Đuro Bilbija je, nakon što je zamerio organizatoru zbog imena i načina predstavljanja tribine, jer sugerišu da je onaj ko smatra da je Rusija prijatelj Srbije zapravo rob stereotipa, a da onaj koji takav stav brani zapravo „đavoljev advokat“, rekao da Rusija jeste prijatelj Srbije, što dokazuje i istorijska nauka.

- Rusija nikada nije bila mala, i ima jedan istorijski kontinuitet, koji je, sticajem okolnosti, dosta duži od našeg. Ona dakle, sve vreme raste, a ona je sa tom Evropom, koju Vi (Jelena Milić) propagirate, imala velikih problema. Imala je problem sa Napoleonom, jer je ujedinjena Evropa tada, predvođena Francuskom, udarila upravo na Rusiju i 1812. godine ušla i zapalila Moskvu, što je na kraju dovelo do pada Karađorđevog ustanka u Srbiji. I ta i takva Rusija, ranjena Napoleonovim osvajanjima, je uspela da izdejstvuje Bukureštanski mir koji je kasnije pomogao Milošu Obrenoviću da napravi to što je napravio. To su istorijske činjenice – rekao je Bilbija, primetivši da je u Drugom svetskom ratu došlo do vrlo sličnog razvoja situacije, nakon čega je konstatovao da su obe takve, ujedinjene Evrope, radile protiv i srpskog i ruskog nacionalnog interesa.

- Danas ta romano-germanska zapadna hemisfera, praktično, lovi po celom svetu, praveći sopstvenu dominaciju koju zovemo globalizacijom, mada su se takvi procesi ranije nazivali drugačije – kazao je Bilbija, posle čega je zaključio da bi za Srbiju bilo najbolje da se prikloni Putinovoj rastućoj Rusiji, jer bi s njom mogla da napravi odnos na Balkanu kakav Izrael ima sa SAD na Bliskom Istoku.

Lazar Stojanović je u svom izlaganju skrenuo pažnju na to da emocije među narodima nesumnjivo postoje, ali da često daju paradoksalne rezultate.

- O kom prijateljstvu mi to govorimo? Neki smatraju da su odnosi među državama nešto što ne uključuje prijateljstvo ni na koji način jer se ne radi o fenomenima takve klase. Reč je o određenim interesima i političkim strategijama koje su razvijane radi odbrane tih interesa, pa emocije tu nemaju nikakvu ulogu, osim možda u nekim segmentima koje treba držati pod kontrolom. Međutim, emocije među narodima postoje, i postoje odnosi između Srba i Rusa koji su emocionalne prirode – rekao je Stojanović, primećujući da su Srbi i nakon Oktobarske revolucije, i prilikom ulaska Crvene armije u Jugoslaviju, imali istu emociju prema Rusima koji su došli, iako se radilo o dva potpuno ideološki suprotstavlja dela ruskog naroda.

- Politika Rusije prema stanovništvu Srbije danas teško da može da se opiše kao prijateljska po bilo kom osnovu, ali u odnosu prema državi Srbiji može da se opiše kao prijateljska u tom smislu što smatramo da nije dobro da Srbija ide na Zapad, nego da treba da usred jednog NATO okružja, kao evropska država, da pripada nekom drugom savezu, i to ne nekome od koje bi imala više ekonomske koristi kao što je Organizacija afričkog jedinstva, već baš savezu za odbranu i privredu ruske unije koja, recimo, zahvata i delove Kazahstana – naglasio je Stojanović, zaključujući da građani Srbije najverovatnije i ne bi imali jasnu ideju šta bi time dobili.

Tribina, koja je često prekidana, uglavnom pro-ruskim upadicama iz publike, se završila sa zaključkom da su ovakve i slične debate neophodne u srpskoj javnosti, kako bi se građanima dala mogućnost da definišu najispravniji stav u vezi važnih političkih pitanja.

(NSPM/Foto: FMK)