Демостат: Услов Србије за ископавање литијума је фабрика батерија и електричних аутомобила

Председник Србије Александар Вучић каје се што је због прошлогодишњих масовних протеста донео одлуку да Србија обустави експлоатацију литијума, уз процену да је испао најглупљи председник на свету.

Вучић каже да су стране фондације плаћале вође протеста против експлоатације литијума и Рио Тинта, а да су грађани поверовали у теорије завере. Крајем децембра прошле године, неколико месеци пред председничке изборе, Вучић је говорио другачије.

„Наше је да слушамо људе и да колико год је могуће њихову вољу поштујемо. Кад нису у праву, онда да разговарамо са њима и покушамо да објаснимо шта је то што можемо да урадимо“, рекао је тада Вучић.

Председник је, после масовних протеста у децембру, вратио Скупштини спорни Закон о експропријацији и затражио од Владе да парламенту предложи измене спорног Закона о референдуму. Влада Србије је на седници 20. јануара донела одлуку о прекиду сарадње са Рио Тинтом.

„Испунили смо све захтеве еколошких протеста и ставили тачку на Рио Тинто у Републици Србији“, изјавила је тада премијерка Ана Брнабић и додала да нико други није тражио право на истраживање литијума у Србији.

Демостат је и тада писао да је експлоатација литијума осетљива тема и да власт неће ништа чинити по том питању док не прођу априлски избори јер Вучић није желео да изгуби гласове, али да српске власти највероватније неће заувек затворити врата ископавању литијума у Србији. Дипломатски извори тврде да не постоје гаранције да ће српски званичници одустати од започете сарадње са британско-аустралијском корпорацијом Рио Тинто, чија репутација на светском нивоу је спорна и нимало завидна.

У дипломатским круговима се и почетком године спекулисало да ће Европска унија охрабривати Владу Србије да не одустаје од ископавања литијума, те да ће то чинити и САД, која сматра да је литијум развојна шанса за Србију, али уз поштовање еколошких стандарда.

Коначна судбина пројекта у долини Јадра у извесној мери ће зависити од интензитета отпора еколошких удружења и грађана. Држава ће, као и почетком ове године, водити рачуна о рејтингу актуелног председника, тако да ће се гледати сценарио који би донео најмање штете у том смислу.

Зато се не искључује могућност да Србија окрене леђа Рио Тинту и да за ископавање руде јадарит, комбинације литијума и бора, буде пронађена нека погоднија светска компанија. Није искључена ни опција да та нова фирма буде само параван компанија за Рио Тинто.

Спекулише се и да су многе кинеске компаније заинтересоване за копање јадарита јер је у тој држави омасовљена производња литијумских батерија, које се користе, између осталог, за електричне аутомобила

Демостат је у новембру писао о потенцијалним партнерима из Немачке и немачко-аустралијској компанији Вулцан Енергy Ресоурцес. Према извештавању немачких медија, у ВУЛ.АX-у тврде да могу да обезбеде карбонски неутралан литијум, што би значило смањење емисија угљен-диоксида на најмању могућу меру. Наведени циљ, тврди се, може бити остварен уколико се приликом експлоатације користи геотермална енергија.

Спекулише се и да су многе кинеске компаније заинтересоване за копање јадарита јер је у тој држави омасовљена производња литијумских батерија, које се користе, између осталог, за електричне аутомобиле.

Кинеске компаније већ су власници бројних рудника литијума у Аустралији и Јужној Америци, због чега Запад сматра Пекинг највећим конкурентном у трци за литијум. Између осталог, Европска унија не крије да озбиљно рачуна на што масовнију производњу електричних возила како би се остварили амбициозни циљеви очувања животне средине.

Тако је ЕУ прошле године уврстила литијум на листу кључних сировина за „зелену агенду”, а процењује се да ће Европи до 2030. године бити потребно чак 18 пута више литијума у поређењу са актуелном ситуацијом, и 60 пута више до 2050. године.

Штавише, престижне компаније за производњу аутомобила попут Форда, Волксвагена, БМВ-а, Мерцедеса и Јагуара, све чешће на тржишту лансирају моделе са електричним моторима, али су батерије и даље ограничавајући фактор, будући да постојеће количине литијума не могу да задовоље потребе производње.

Уколико српске власти ступе у преговоре за проналажење алтернативе компанији Рио Тинту, немачке и кинеске компаније би могле да понуде затварање читавог круга производње

Уколико српске власти ступе у преговоре за проналажење алтернативе компанији Рио Тинту, немачке и кинеске компаније би могле да понуде затварање читавог круга производње. То значи да и једни и други имају могућност да поред рудника инвестирају у фабрику литијумских батерија и погона за производњу електричних аутомобила који користе такве батерије.

Такође, од почетка рата у Украјини постоји интересовање америчких компанија које производе батерије и електричне аутомобиле за улагање у Србији. Једна од њих је компанија Ривиан, произвођач електричних авантуристичких возила, која је у септембру најавила да ће отворити истраживачко-развојни центар у Београду.

Управо то је, истичу извори Демостата, главни услов државе да се уђе у пројекат експлоатације литијума. Како наводе, држава неће пристати на уговор који би подразумевао да се литијум копа у Србији и потом извози, како би се даље прерађивао у некој другој држави. Србија ће, како уверавају извори Демостата, тражити да се код нас отворе фабрике за производњу батерија и електричних аутомобила.

Демостат је у новембру писао о потенцијалним партнерима из Немачке и немачко-аустралијској компанији Вулцан Енергy Ресоурцес. Према извештавању немачких медија, у ВУЛ.АX-у тврде да могу да обезбеде карбонски неутралан литијум, што би значило смањење емисија угљен-диоксида на најмању могућу меру. Наведени циљ, тврди се, може бити остварен уколико се приликом експлоатације користи геотермална енергија.

Спекулише се и да су многе кинеске компаније заинтересоване за копање јадарита јер је у тој држави омасовљена производња литијумских батерија, које се користе, између осталог, за електричне аутомобиле.

Кинеске компаније већ су власници бројних рудника литијума у Аустралији и Јужној Америци, због чега Запад сматра Пекинг највећим конкурентном у трци за литијум. Између осталог, Европска унија не крије да озбиљно рачуна на што масовнију производњу електричних возила како би се остварили амбициозни циљеви очувања животне средине.

Тако је ЕУ прошле године уврстила литијум на листу кључних сировина за „зелену агенду”, а процењује се да ће Европи до 2030. године бити потребно чак 18 пута више литијума у поређењу са актуелном ситуацијом, и 60 пута више до 2050. године. Штавише, престижне компаније за производњу аутомобила попут Форда, Волксвагена, БМВ-а, Мерцедеса и Јагуара, све чешће на тржишту лансирају моделе са електричним моторима, али су батерије и даље ограничавајући фактор, будући да постојеће количине литијума не могу да задовоље потребе производње.

Уколико српске власти ступе у преговоре за проналажење алтернативе компанији Рио Тинту, немачке и кинеске компаније би могле да понуде затварање читавог круга производње. То значи да и једни и други имају могућност да поред рудника инвестирају у фабрику литијумских батерија и погона за производњу електричних аутомобила који користе такве батерије.

Такође, од почетка рата у Украјини постоји интересовање америчких компанија које производе батерије и електричне аутомобиле за улагање у Србији. Једна од њих је компанија Ривиан, произвођач електричних авантуристичких возила, која је у септембру најавила да ће отворити истраживачко-развојни центар у Београду.

Управо то је, истичу извори Демостата, главни услов државе да се уђе у пројекат експлоатације литијума. Како наводе, држава неће пристати на уговор који би подразумевао да се литијум копа у Србији и потом извози, како би се даље прерађивао у некој другој држави. Србија ће, како уверавају извори Демостата, тражити да се код нас отворе фабрике за производњу батерија и електричних аутомобила.

Мештани тврде да Рио Тинто и даље купује имања

Представници Савеза еколошких организација Србије, који сматрају да би рудник литијума у долини Јадра био погубан по животну средину, тврде да Рио Тинто и даље купује имања у долини Јадра, иако је премијерка Ана Брнабић пре скоро годину дана наводно ставила тачку на тај пројекат, док је влада укинула уредбу о Просторном плану подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераду руде јадарит.

Савез еколошких организација, који окупља мештане из делова Србије у којима је планирано рударење, 27. новембра је организовао протест испред Немањине 11 јер су, како су навели, сигурни да Влада Србије није одустала од намере да страним компанијама омогући експлоатацију јадарита. На протесту је затражено да Рио Тинто престане са истраживањем литијума, да се усвоји народна иницијатива о забрани ископавања литијума и бора и да из Србије оду рударске компаније.

Народна иницијатива о забрани ископавања литијума предата је Скупштини Србије, али се парламент до сада, иако је пробијен законски рок, није изјаснио. Иначе, Вучић је, упитан шта мисли о захтеву да се трајно забрани ископавање литијума у Србији, рекао да би особи која то дозволи требало ставити лудачку кошуљу.

Чека ли Србију еколошка катастрофа или економски опоравак и просперитет, питање је које и даље виси у ваздуху

Рио Тинто је, како је у фебруару ове године писао недељник Време, практично завршио Студију о утицају на животну средину, али она није поднета јер је пројекат у јануару обустављен. У документу до којег је Време дошло, признају се бројни негативни утицаји на животну средину, уз наводе да је економско-социолошки утицај на становништво једино што доноси бенефите.

Чека ли Србију еколошка катастрофа или економски опоравак и просперитет, питање је које и даље виси у ваздуху. Еколошки аспект пројекта је широј јавности изузетно споран, али је чињеница да би економски ефекат био веома значајан за малу земљу каква је Србија.

(Демостат, Данас)