Директно.рс: Где је нестао Владика Григорије, и зашто се не изјашњава о актуелној политичкој кризи?

Владика, ученик великих Атанасија и Амфилохија, помиритељ Срба, Бошњака и Хрвата у Херцеговини, човек који се извинио у Дубровнику... Захваљујући својим менаџерским способностима успешно водио епархију, многи кажу и град Требиње. Писац. Оштар критичар режима Александра Вучића.

Све ово је до пре две године био владика Григорије, омиљено верско лице модерне европске Србије. Човек који је храбро критиковао све негативно у нашем друштву, режим који је на власти и посебно Александра Вучића. Због тога је имао озбиљних проблема и у цркви и ван ње. Али није одустајао. Једно време су га многи помињали чак и као противкандидата Александру Вучићу на изборима 2022. године. И онда је нестао.

Од преласка из Требиња у Дизелдорф почиње мање да се појављује у медијима, а почињу и приче да је направљен неки дил између њега и власти. Он да више не прича, они да га не дирају и не лансирају афере. Појавио се у једном тренутку са информацијом да је окупио 300 наших успешних људи који живе у иностранству и спремни су да раде за своју земљу. Имена тих 300 Спартанаца никада нисмо сазнали, а није примећено ни да се било ко од њих појавио у јавности. После тога смо углавном од владике Григорија читали размишљања о значају мајке, о јоги, о неким стварима које су саставни део живота, али о политици, кризи у друштву, суноврату морала и вредности нисмо чули ниједну реч.

Многи су се обрадовали када се огласио 15-ак дана пред изборе, али су се и зачудили јер није рекао ништа, осим што је на пристојан начин критиковао опозицију и похвалио Сава Манојловића као човека будућности. Многи су очекивали да ће се огласити поводом огромне крађе на изборима 17. децембра. Неки су се надали да ће се по угледу на своје учитеље, али и великог патријарха Павла појавити на протесту 30. децембра и стати са угледним људима на чело колоне...

Од свега тога није било ништа. Владика је остао нем.

Многи су занемели због његове немости, многе је погодило ћутање човека који је и Милошевићу и Вућићу храбро, јасно и гласно говорио шта мисли. Многи се и даље надају да ће се Григорије ипак појавити, проговорити. Ипак је он Атанасијево чедо. Ако не проговори неће то бити ништа страшно. Па ћути Академија наука, ћуте Универзитети, студенти, нико не помиње прекид наставе као рецимо 1992. године. Ћути образована Србија.

Па какве везе онда има да ли ћути један владика, макар се он звао Григорије...

(Директно.рс)