понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић: Муамер Зукорлић је „стрела која је одапета“
Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Муамер Зукорлић је „стрела која је одапета“

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 15. јул 2010.

БЕОГРАД, 15. јула – Политички аналитичар и уредник „Нове српске политичке мисли“ Ђорђе Вукадиновић оценио је данас да муфтија Муамер Зукорлић својим ангажманом у последње време нарушава крхку стабилност на српској политичкој сцени и релативно поверење између Бошњака и Срба успостављено током мандата више влада после 2000. године.

Вукадиновић је, поводом јуче усвојене Декларације Бошњачког националног сабора и неодмерених порука које је Зукорлић изрекао на централном тргу у Новом Пазару, указао да у Србији сви тешко живе, без обзира на пол, националност и вероисповест и да у том смислу није тешко мобилисати и манипулисати тим незадовољством под било којим изговором.

"Рекао бих да Зукорлићеве изјаве на неки начин представљају континуитет његовог деловања на јавној и политичкој сцени током дужег низа година, а последњих месеци је то радикализовано и интензивирано", навео је он.

Вукадиновић каже да се плаши да је Зукорлић "стрела која је одапета", али да није јасно да ли ју је неко други одапео или је то, пак, муфтијин лични пројекат.

"Али, ако је сам стрелац донекле непознат, мета је позната и несумњиво је то ова крхка стабилност на српској поллитичкој сцени и релативно поверење између Бошњака и Срба успостављено током мандата више влада после 2000. године", навео је Вукадиновић.

Изгледа, казао је он, да је та конструктивност, која је била обезбеђена у односима на релацији Београд – Нови Пазар, сада доведена у питање или Зукорлићевим личним политичким амбицијама или некога чији је он експонент.

"Сада се види каква је грешка направљена 2002. године када је Зукорлић, мимо свих правила и процедура добио универзитет који је потом послужио даљој радикализацији, а он лично признат као доминантан не само духовни, него и световни, па и културни фактор у Санџаку", навео је Вукадиновић.

Касније је, објаснио је, било настојања да се умањи ефекат грешке која је тиме направљена, али се Зукорлић, по његовом мишљењу, у међувремену у неким међународним круговима позиционирао као фактор на који се може рачунати за случај потребе притиска на Београд.

„Све се чини као остваривање пророчанства некадашњег немачког амбасадора у Београду Андреаса Цобела који је поручио да, ако Србија буде затезала око Косова могли би се дестабилизовати Санџаки Војводина“, подсетио је Вукадиновић.

Главни муфтија Исламске заједнице у Србији Зукорлић затражио је од председника Србије Бориса Тадића да разговара са, како је рекао, легитимним представницима Бошњака о њиховом статусу.

У Декларацији коју је у среду усвојио Бошњачки национални сабор стоји да су Бошњаци конститутивни народ који живе у Србији, као и да ће бити обновљено Народно вијеће Санџака које би, по угледу на Земаљско антифашистичко веће народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС), требало да обезбеди регију Санџак са административном, политичком, културном и сваком другом аутономијом. 

ЗАВНОС је формиран 20. новембра 1943. године у Пљевљима, а санџачки Бошњаци овај дан обележавају као свој национални празник чувајући, како тврде, успомену на један од најсветлијих датума у својој историји.

На скупштини која је тада одржана, Санџаку је дата аутономија која није дуго трајала, јер су високи функционери тадашње Комунистичке партије Југославије предлагали да се Санџак припоји Црној Гори, да би она територијално и по броју становника била увећана и ојачана као република.

Међутим 29. марта 1945. године аутономија Санџака је укинута, а његова територија подељена на два дела – један који је припадао Црној Гори и други који је припао Србији.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер