Драган Бјелогрлић: Теже сада вратити наду него 1999. године

Београд - Некада смо били поносни, а онда је дошло зло. Ја желим да филмовима вратим наду, а то је теже сада него после бомбардовања, каже Драган Бјелогрлић у "Утиску".

Глумац и редитељ каже да је идеја која је окупила људе око "Монтевидеа" да покажу људима да могу да буду бољи, да им "врати веру у себе, у државу и у народ".

"Срби су мали народ, сврстаћу га међу сиромашније и примитивније, али не мислим да смо ишта лошији од оних богатијих и мање примитивних", каже Бјелогрлић.

Познати глумац каже да је у детињству веровао да су Југословени чудо од народа, затим раних осамдесетих да су Срби најбољи од Југословена, а затим се деведесетих све преокренуло.

"Са својом генерацијом сам одрастао као Југословен, убеђен да су Југословени чудо од народа. Касније смо схватили да смо Срби, па смо веровали да су од тих Југословена Срби стварно најбољи. Па се сећам да сам у младости био поносан што сам Србин и кад дођем у Сплит, са поносом кажем свима да сам Србин. Мислило се да смо мали народ, који има ген великог народа, да смо народ који нема проблем са идентитетом, са својим манама, са својим врлинама. Е онда су дошле деведесете и зло и дошло је време да се преиспитујемо, али је то клатно отишло у другу крајност. Почели смо да сумњамо у све, кривимо себе за све, да се посипамо пепелом", каже Бјелогрлић.

Он каже да је то осетио и код себе, и у својој околини, а када је из страних медија таква атмосфера пренета и на домаће медије, домаће филмове решио је да покуша да то промени.

"Рекао сам да је немогуће да је баш тако и пожелео сам да се бавим тиме да се то промени. Не само ја, него сви који раде око Монтевидеа. Идеја Монтевидеа је да се људи осете да могу да буду бољи. То смо успели, а то није лако данас успети. Данас је то теже него 1999. године после бомбардовања", рекао је Бјелогрлић.

Бјелогрлић каже да "није мислио да смо небески ни када су нас највише тровали".

"Нисмо ми гори од других, али нас је историја запљуснула ураганом догађаја. Неке смо ми изазвали, али више смо запљуснути. Не смемо посустати и посумњати да стварно не ваљамо ништа. Сада не ваља ништа, ни пре 50 година, ни Гаврило Принцип, па ни Колубарска битка, сад као све неваља и све је урађено погрешно. То је катастрофа, ја са тим не могу да се помирим и радим да то променим преко филма, неки други раде преко свог посла. Неће један филм то да промени, али хајде нека свако то ради", каже Бјелогрлић.

Дођемо на КиМ због филма, а прво питају о Крстимиру Пантићу

Претпремијера другог дела "Монтевидеа" одржана је у Грачаници, а разлог за то је, како каже Бјелогрлић, што је он одавно зацртао да ако икада буде режирао филмове, да ће претпремијере бити на Косову.

"Први филм је имао претпремијеру у Звечану, а иако се много причало о њему, то су многи заборавили. Ако постоји неки део народа који је најугроженији, најостављенији, то су ти људи тамо. Ако неко мисли, а ја мислим, да је Косово Србија, онда свако бар делић своје професионалне енергије треба да уложи у то и те људе тамо", каже Бјелогрлић.

Он истиче да то да је Косово Србија говори све мање људи.

"Све мање чујем људе у свом окружењу да то говоре, углавном чујем политичаре и читам графите. Све мање људи кажу: 'е, то је наше'. А и не видим да нешто конкретно по том питању раде. Ако неко то осећа, има неког утицаја, ако има потребу, онда може бар једним својим чином то да покаже", каже Бјелогрлић.

Говорећи о одласку у Грачаницу са премијером Ивицом Дачићем, он каже да због пратње утисак није уобичајен, али да га је поразила ситуација око административне линије.

"Са ове стране није било живота, виде се пуста села, па тек кад се пређе почиње неки живот. То ме је поразило, дуго се забијала глава у песак, није се радило на животу, а не може се територија имати у срцима, на папиру, у главама, ако нема живота", каже Бјелогрлић.

Иако је било суза због филма, за новинаре у Грачаници је било важнијих тема.

"Десио се тај дирљиви моменат, да дође екипа уметника и пусти филм у некој енклави, тамо је 30 камера и новинара, а прво питање је за Крстимира Пантића. Тад сам хтео да одем, јер то је непристојно. Тамо смо сви говорили од срца, а када је дошао ред на новинаре, основни ред би био ваљда да бар прво питање да буде о филму. Онда нека лагано пређу на оно што их интересује. Мислили смо, 'ајде, прво питање за Пантића, можда се неко сети да нешто пита за филм. Међутим, није се нико сетио", каже Бјелогрлић и додаје да мора да постоји културна политика према Косову, да тамо гостују уметници, филхармонија, али да то не сме да се своди на личне иницијативе.

О политичарима, масонима и левици

Бјелогрлић познаје Дачића, био је близак и са неким другим политичарима, али на констатацију да је увек био "мудрији играч" и да се никада није пео на бине уз политичаре каже:

"Шта значи да сам са некима близак? Моја професија је таква, динамична. Неке политичаре сам упознао, неки су ми били симпатични, неки мање симпатични, али пре свега као људи", каже Бјелогрлић.

Са Дачићем га је упознао Бата Живојиновић, док Млађана Динкића зна преко заједничких пријатеља и једног летовања где је бивши министар финансија свако вече забављао друштво уз гитару.

"Своја пријатељства никада нисам користио, а вероватно сам и ја човек који је за њих интересантан и са којим би волели да се друже", каже Бјелогрлић. "Ми живимо у времену огромних социјалних разлика, ово што се дешава у свету у последњих 20 година, а посебно у транзиционим државама, је страшно. Можда смо само у време феудализма имали овако велике социјалне разлике", каже Бјелогрлић.

А на коментаре да "никада није било више левичара који воле кубанске цигаре и добра кола" одговара:

"Нисам ја креирао систем. Левичар сам у смислу да ћу васпитавати своју децу и да ћу кроз своја дела говорити људима да свет са оваквим разликама није добар, да не може овако довека и да ће се ово завршити великом револуцијом", каже Бјелогрлић.

За систем који важи у Србији више деценија каже да је искривљен и признаје да није увек поштовао правила.

"Ми смо деведесетих сви живели у искривљеном систему. Сигурно сам тада негде прекршио закон, узео неке паре, а да нисам платио порез, практично ко год је радио деведесетих није могао потпуно поштено, то је било скоро немогуће", каже Бјелогрлић.

Он сматра да је сада другачије.

"Својој ћерки сам рекао да има подршку ако жели да оде, али да није напољу лакше и срећа. Можда је богатије и на неки начин лепше, али није то суштина живота. Бекство није решење, ја овде хоћу да мењам ствари. Могуће је изборити се да не будеш понижен", каже Бјелогрлић.

Додаје да је његов капитали била популарност из "Бољег живота", а да је се он изборио тако што је почео да сам продуцира, ради филмове, представе и серије.

О Титу, Дачићу, Вучићу и демократама

Глумац који тумачи Јосипа Броза Тита у серији "Равна Гора", каже да, иако тако делује због неких наслова у новинама, "није његов бранитељ".

"Није моје да га браним", каже Бјелогрлић и додаје да га не би глумио да је Радош Бајић у серији покушавао да кроз неку ревизију историје потпуно преокрене ствар и да сада Тито буде негативац, а Дража Михаиловић позитиван лик.

Бјелогрлић је додао да овде увек влада слична атмосфера: "Прво нам је Тито био крив за све, па Милошевић, сада је Тадић крив за све, а после ових ће они бити криви за све".

На питање како би играо улогу Ивице Дачића, Бјелогрлић каже да би она свакако била занимљива.

"Дачић делује као човек који све што говори тог тренутка и смишља, веома је непосредан и делује искрено. А с обзиром на то да је политичар, тешко да је баш све тако. То је занимљива карактерна особина и то би било занимљиво за глумца", каже Бјелогрлић.

За улогу Александра Вучића каже да би морала да буде пуна емоција.

"За њега би била доминантна емоција. Он је човек који носи огромну емоцију и њене валере. Када је био млад, образи су знали да му се зацрвене, чак је тада имао и сузу у оку. Није ми се свиђало шта говори, али ми се то свиђало. Сада више нема тог руменила док говори, вероватно га његови саветници саветују да буде хладан и миран. Та улога би имала транзицију", каже Бјелогрлић.

Он није желео да се изјашњава о ситуацији у ДС, иако је недавно рекао да је за време Зорана Ђинђића могао да уђе у њено председништво.

"Баш због овога нисам ушао, да сада не морам да одговорим на то питање, тада нисам ушао", рекао је Бјелогрлић.

За приче о томе да је масон каже да су "будалаштине".

"Нисам масон, а и није то нека фора у Србији. Да вам кажем, неке познајем и немају неке вајде од тога", каже Бјелогрлић.

Истиче да није политичар, али да је упркос погрешним интерпретацијама у новинама, по опредељењу левичар.

"Кажу нам 'Ђоковић и ви'"

"Филм је досад погледало више од 50.000 људи за четири дана, то је фасцинантан резултат. Опасно је да ја причам за свој филм, али мој најајчи устисак је кад су људи рекли 'Новак Ђоковић и ви'. То сам чуо три-четири пута, то је најимпресивније што сам чуо. Али шта год да кажем, биће глупо. Коментари су свакако дивни."

"Могуће је живети сан"

"Мислим да ће човек може да живи онако како је замислио, ако заиста има сан. У то стварно верујем, лакше је то рећи у једном филму, него пренети у стварни живот, али ја заиста у то верујем. Али нисам ја то измислио, ја сам то чуо, па видео, па поверовао."

(Б92)