Драган Јеринић: Вучићева Србија и похвале из иностранства

Утицајни свјетски медији, попут "Њујорк тајмса" и "Индепендента", расписали су се ових дана о Србији, са фокусом на потпредсједника српске владе и лидера напредњака Александра Вучића.

За најмоћнијег политичара Србије прича иде у стилу да се ради о човјеку којег на Западу виде као неког ко је спреман да прихвати ризик, као гласника умјерености и модернизације, неког ко Србију враћа у клуб.

"Вучић ће и даље имати доминантни утицај на политику Владе Србије и након реконструкције. Модерна српска верзија лорда од Ворвика поново је тријумфовала", примјећује "Индепендент".

Подсјећања ради, лорд од Ворвика био је кључна политичка фигура на еглеском двору у другој половини 15. вијека, период познат као Ратови ружа између породица Јорк и Ланкастер.

Управо је он прво на пријесто довео краља Едварда IV (Бијелу ружу) збацивши његовог стрица Хенрија VI (Црвену ружу), да би касније урадио обрнуто, јер није успијевао Едварда у потпуности да контролише. (Ових дана продукција "Старз" избацила је одличан серијал "The white queen", заснован на овим догађајима.)

Што ће рећи да је главна особина лорда од Ворвика била превртљивост и потпуна политичка и економска контрола државе постављајући на власт марионете. Паралела са премијером Ивицом Дачићем сувише је очигледна, по "Индепенденту".

Ипак, акценат је стављен на Вучићеву трансформацију од класичног радикалног демагога до демократе, која је код грађана Србије прихваћена као истинска.

Данас Вучић ужива готово двотрећинску подршку јавности, а и сам признаје да га то помало плаши, јер такву подршку није имао ни Слободан Милошевић почетком деведесетих година прошлог вијека.

За разлику од српског вожда, који је свој народ увео у крвави ратни круг прије двије деценије, Вучић пропагира умјереност и договор у региону те беспоштедну борбу против корупције, која је економски разорила Србију.

У недавном интервјуу сарајевском "Авазу" осудио је и злочин у Сребреници и изразио спремност да посјети то мјесто, али и бојазан да та његова посјета не буде погрешно интерпретирана код Бошњака.

Додатни кредибилитет и подршку Вучић је у јавности добио склапајући велики посао са арапском авио-компанијом "Етихад", шаљући ЈАТ у историју и формирајући националну компанију "Ер Сербиа".

За разлику од "Индепендента", "Њујорк тајмс" више је пажње посветио хапшењу најбогатијег српског бизнисмена Мирослава Мишковића представљајући то као дио борбе против организованог криминала и корупције, што је, по њиховом мишљењу, тежњама земље да се прикључи Европској унији и да скине са себе ознаку земље безакоња, као насљеђе балканских ратова.

За њу је заслужан управо Вучић, који је јавно поручивао да нико није јачи од Србије, па ни Мишковић.

"Његово богатство је направљено на леђима српског народа, који је патио кроз разорне санкције и хиперинфлацију, док је он зарађивао на њиховој биједи", закључује "Њујорк тајмс".

По свјетским медијима, Србија данас нема неког великог избора или Европска унија или даље пропадање. Тачније, настављање трагичности која ју је кроз историју пратила. А њене посљедице су велике, огромне. Србија је посљедњих деценија у непрекидној кризи, политичкој, економској, ратној, једном ријечју, цивилизацијској.

Готово сви сегменти живота сведени су на минимум, друштво годинама тапка у мјесту, док све друге земље, изузев БиХ, иду напријед, крећу се у правцу Брисела, јер је то данас једноставно једини могући пут. Вучић је, са свим својим манама, прихватљив Западу првенствено јер је био спреман и имао политичке храбрости да сједне с Албанцима, де факто призна Косово као независну државу, и тако отвори преговоре са Европском унијом.

Ствари су тако покренуте с мртве тачке, на којој се Србија годинама налазила. А сад, гдје ће Вучић изгурати са својом Србијом, нико са сигурношћу не може предвидјети.

(Независне новине)