Dragan Šutanovac: Tomislav Nikolić nije alternativa

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da ničija izjava ne može da poljulja njegovo poverenje u vojsku, koja je danas najozbiljnija vojna formacija u regionu. On tvrdi da će i Demokratska stranka posle partijskih izbora izaći još jača i otkriva da su mu politički uzori Kemal-paša Ataturk i Vuk Karadžić.

I to zato što su reformisali svoje zemlje u momentu kada je to bilo nepopularno. I zato na naše pitanje o referendumu o ulasku Srbije u NATO odgovara:

Ministar odbrane kaže da je neprirodno da neko ko je odgovoran za neki sistem nema najveću platu u tom sistemu i otkriva da u Ministarstvu odbrane nije ni među 300 najbolje plaćenih.

Načelnik Generalštaba ima veću platu od vas?

- Svi generali imaju veću platu od mene.

Vi ste, znači, u nivou pukovnika?

- Ja sam u nivou potpukovnika koji nema rešeno stambeno pitanje.

Mislite da je prirodno da Srbija uđe u NATO?

- Mislim da je neprirodno da se Srbija izoluje u bilo kom smislu - bezbednosnom, političkom ili ekonomskom.

Na Samitu NATO u Lisabonu Srbija je pohvaljena za evroatlantske integracije? A onda je predsednik rekao da Srbija nema nameru da ide u NATO. Ko tu greši, Brisel ili Andrićev venac?

- Nema tu greške. Evroatlantske integracije su pokrenute 2006. godine, kad smo ušli u Partnerstvo za mir, a od pre nekoliko nedelja imamo i našu delegaciju u Briselu. Radimo u skladu sa odlukom Skupštine i činimo maksimum kako bi svi imali korist.

Da li zbog ovakvih stavova dobijamo poslove izvoza naoružanja?

- Postoji niz pretpostavki da bi se u odbrambenoj industriji dobio posao. Činjenica je da je proizvod odbrambene industrije „politički proizvod" i da on u principu mora da ima i političku podršku. Mi smo nakon sastanka sa direktorima fabrika i sindikata pre tri godine napravili plan poseta. I posle toga sam tri puta išao u Bagdad da promovišem i prošlost i budućnost. Imamo odličan odnos cene i kvaliteta uz poštovanje rokova. Neophodna je i politička podrška.

Da li je u Iraku ključna američka podrška?

- Pored političke podrške i tradicionalnih odnosa, važni su i lični odnosi koje ostvaruje predsednik, premijer, ministri, a često i naši oficiri.

Zašto skače rejting ustanove koju vodite, a to se ne vidi na vašem ličnom rejtingu?

- Da sam razmišljao samo o popularnosti, ne bih se bavio ovim pozivom. Moj cilj je bio da vojsku i vojnu industriju vratimo na ozbiljne i čvrste stubove i zato verujem da istraživanja koja se sada obrađuju teško mogu da mimoiđu tu činjenicu. Ne znam da postoji tim koji dobija, a da kapiten gubi. Tako da je meni više nego očigledno da postoji jedna sistemska greška u nekom računaru koji izbacuje te rezultate.

Pošto se sad priča o povećanju plata za ministre, zašto ne uvedete bonuse, pa da ministar rada dobije smanjenje kad mu 100.000 ljudi ostane bez posla, a vi budete nagrađeni za posao u Africi.

- Upravo to pokušavamo na Vojnoj akademiji. Postojala bi nulta vrednost koju mogu svi da prime, a oni koji se iskažu imaju dodatak. Ne znam da li takav model postoji u svetu, i mislim da ne bi bilo loše. E sad, ko bi to merio? Verovatno premijer, što bi bila teška uloga za njega...

Ko je vaš politički idol?

- Ja nemam idole, uvažavam svakog ko ima energiju, viziju, hrabrost i liderstvo. U jugoistočnoj Evropi cenim delo Kemala Ataturka, koji je u izuzetno teškim uslovima modernizovao svoju državu.

Šta bi uradio srpski Ataturk?

- Nije više to vreme, naravno. Ali ako me pitate šta su najveći problemi, to je jedna stabilizacija političkih prilika i medijska slika koja bi nam jasno prezentovala šta se dešava. Postoji tradicionalno mućenje vode onih koji sebe ne vide kao pripadnike modernog sveta.

Ko muti vodu?

- Zabrinjavajuće je kad se pojedini političari ponašaju nezainteresovano ili čak daju podršku stvarima koje su de fakto za osuđivanje. Za mene je skroz neprirodno da nakon dešavanja u Đenovi apsolutno svi u parlamentu, na Vladi, na političkoj sceni, kulturnoj sceni nisu ustali da kažu: „Ljudi, ovo je jedna katastrofa". Kako neko to može da opravdava? Kada se na stadionu zviždi tuđoj himni, to je strašno. Mi moramo nešto da učinimo kako mera patriotizma i dalje ne bi bila mera zviždanja tuđoj himni.

 „Kalašnjikov" ili M-6?

- Goran Bregović.

Kusturica ili Dragojević?

- Dragojević.

Guča ili Exit?

- Kupusijada.

Vino točim ili Maljčiki?

- Vino točim, naravno.

Kopar ili Rovinj?

- Brač.

Četnici ili partizani?

- Po mami četnici, po tati partizani.

Đinđić ili Tadić?

- I Đinđić i Tadić.

Putin ili Obama?

- Nemam neki stav.

MIG ili F-16?

- Samo da je nov!

Kao na gej paradi? Nismo čuli vaš stav o tome?

- Bez obzira kakav odnos imate prema tome, to u najmanju ruku, ako ne želite da date podršku, treba da vas ne interesuje. Mislim da je to civilizacijska norma i zaista je neprimereno napadati njih ili policiju. Zabrinjavajuća je ta količina negativne energije i mržnje koja se ispoljila na ulicama.

Možda je problem u tome kako se živi?

- Znam kako se živi u Srbiji. Majka mi živi kao penzioner u Srbiji, razgovaram s ljudima koji sastavljaju kraj s krajem, družim sa prijateljima s fakulteta i iz srednje škole, a znam i da to nije razlog za nasilje i mržnju. Zato je Srbiji potrebna jaka socijaldemokratska stranka.

Da li DS može da krene na drugu stranu?

- Ne. Mislim da ni stranka, ni država ne treba da idu u drugom pravcu. Jer nama nacionalna pitanja na način na koji smo ih rešavali devedesetih nisu donela rešenje. Naprotiv.

Da li ste sigurni u svoje potpredsedničko mesto?

- Verujem da ću imati podršku dovoljnog broja delegata da budem reizabran za potpredsednika i zaista se ne bih kandidovao da nisam u to ubeđen.

Da li Vuk Jeremić predstavlja desni deo DS-a?

- Tako izgleda, ali nema tu konfrontacije među nama. Naš program je dosta jasan, iako se veliki deo nas još privikava da smo stranka levice jer smo tu odluku doneli pre manje od decenije...

Da li je danas moguć neki LDP scenario, pa da, poput Čede Jovanovića, iz DS-a izađe neka Nacionalna demokratska partija na čelu sa Vukom Jeremićem.

- To je apsolutna naučna fantastika. Ne postoji ta opcija niti iko o tome razmišlja, čak ni u snovima.

Zašto se onda niste dogovorili da bude sedam potpredsedničkih mesta. I svi zadovoljni?

- Moramo biti svesni da model po kojem bi se menjao broj potpredsednika u odnosu na broj kandidata ne postoji u političkoj praksi. Imam dovoljno iskustva u ovoj stranci da mogu da pretpostavim kako stranka reaguje, ali opet s druge strane nisam ni ja rođen u fotelji. U nekoliko navrata sam gubio izbore, čak i 2000. godine, zato što sam podržavao Zorana Đinđića...

Zašto predsednik kaže da će ovi izbori da obeleže put Srbije u narednih deset godina?

- Zato što je uvek tako bilo nakon izbora u DS-u. Posle ovih izbora mi očekujemo još bolji rezultat za sledeću godinu, a istorijska činjenica je da će naredna Vlada biti prva demokratska Vlada kojoj će EU biti „nadohvat ruke".

A kako bi izgledala Srbija kojom bi vladao Tomislav Nikolić?

- Jako mi je interesantno kako se kroz medije provlači da je Toma Nikolić neka alternativa, iako svi znamo da je bio u vlasti i da snosi ogromnu odgovornost zbog toga što u Srbiji danas nije bar kao u zemljama u okruženju. Ja bih voleo da je takmac s druge strane neko mlađi, energičniji, neko ko bi i nama davao neki podstrek, jer je veliki problem u Srbiji što imamo nekonkurentnu opoziciju. Danas su se okupili Nikolić, Karić, Ilić i Vulin da kritikuju Vladu, a svi su imali onoliko učešća u vlasti i onoliko prilika - od JUL-a, Nove Srbije, radikala.

Da li smo blizu završetka saradnje sa tribunalom u Hagu? Šta kažu vaši izveštaji?

- Ne znam kada će to da se desi, nisam član akcionog tima. Moj doprinos je da agenciji pod mojom kontrolom omogućim sve što im je potrebno u tom poslu, i unazad nekoliko godina oni to imaju.

Dve najveće tajne VBA očigledno su dva generala. Šta ste uradili da se otkrije mesto streljanja Draže Mihailovića? I zašto u vojsci ne postoji svest o njemu?

- Voleo bih da otkrijemo njegov grob jer je vreme za konačno pomirenje. Ne znam kakva je svest o njemu u vojsci, ali u vojničkom smislu on je dobio najviše odlikovanja, zbog uspešne operacije Halijard, najvećeg spasavanja savezničkih pilota.

Ali je, ipak, realno Tomislav Nikolić bio najmanje na vlasti.

- Ali je, ipak, i realno da je njegov rezultat na vlasti sigurno istorijski najgori.

Da li letujete u Hrvatskoj?

- Bio sam nekoliko vikenda. Za mene je to bilo otkrovenje pošto nisam bio dvadesetak godina. Jadran i dalje ima neki poseban šmek, iako više volim Grčku jer je duža sezona i toplije more.

Šta vam je bilo otkrovenje?

- Koliko naših ima. Na Hvaru, na Braču, koliko ljudi ima iz Srbije, iz Beograda, to je prosto fascinantno u odnosu na tu priču koja se potura da, eto, ljudi neće tamo da letuju.

Kako onda reagujete na izjavu ministra spoljnih poslova, koji kaže da nikad ne bi letovao u Hrvatskoj?

- Mislim da je to lični izbor. Svako može da bira gde hoće da letuje, ja nisam čovek koji je isključiv ni u kom smislu, tako da tu nemam neki lični odnos prema tome.

Kako reagujete na izjavu glumca Petra Božovića objavljenu na naslovnoj strani jednog uglednog lista da nam je „vojska slabija od lovačkog udruženja?"

- Ničija izjava ne može da poljulja moje poverenje u posao koji obavljam, a još manje izjava nekoga ko je to rekao, pod znacima navoda u šarmantnom stilu. Objektivno, naša vojska je na prostorima bivše Jugoslavije najozbiljnija vojska, a u regionu, nakon rumunske, i najveća.

Šta tačno sadrži ugovor o izgradnji tri fabrike na severu Afrike vredan 400 miliona dolara?

- To ne mogu da otkrivam. Mogu samo da kažem da smo na tom ugovoru radili više od dve godine uz podršku predsednika Srbije i predsednika te države. Angažovaćemo veliki deo kapaciteta naših fabrika, ali i našu pamet, jer će inženjeri raditi na tom poslu, što je jedna novost. Očekujemo i još jedno proširenje na angažovanju građevinske industrije, što će celu investicu da poveća za još jedno 60 miliona evra.

Koja je to glavna razlika između armije JNA i današnje vojske?

- Danas imamo kompaktniju državu i kompaktniju vojsku. Ono što je današnja prednost jeste profesionalizacija, jer u modernom svetu profesionalac vredi četiri regruta. To ukazuje da od ove godine imamo veću moć nego što smo imali godinama unazad.

A nacionalni deo? U Prvom svetskom ratu Austrougarska je napala srpsku vojsku sa sedam na jednog i izgubila prvu bitku, a onda su nas Nemci napali u Drugom svetskom ratu sa dva na jednog i do Beograda izgubili samo jednog vojnika.

- Da biste neku zemlju napali, treba da imate minimum tri puta više vojnika. Jeste činjenica da smo dobili bitku na Ceru, ali je i činjenica da smo u sedam dana izgubili 16.000 ljudi.

(Pres)